Не заборављају своје славне претке

СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ ЗЕЈТИНЛИК ОБЕЛЕЖАВА 85 ГОДИНА

Српско гробље на Зејтилнику грађено је по идејном пројекту архитекте Александра Васића, али уз измене које је начинио чувени руски архитекта Николај Краснов. По монументалности и архитектонско-уметничкој изведби, представља наш најоргиналнији и најлепши споменик у иностранству

Једна од првих асоцијаци­ја на Солун народу у Ср­бији јесте српско војни­чко гробље Зејтинлник. Управо се навршава 85.година од освећења Зејтилника и 105. година од Битке на Кајма­кчалану. Више него довољан ра­ злог да посетимо још једно наше свето место у Грчкој.

МОНУМЕНТАЛАН СПОМЕНИК

Своје успехе у Првом светском рату Србија је платила огром­ним жртвама, према последњим подацима, говори се о преко милион погинулих војника и цивила. Што у процентима го­вори да је Србија изгубила око 25 одсто предратног становни­штва. Многи од њих своје кости су оставили ван своје отаџби­не. Не постоји данас прецизан податак колико је српских вој­них гробаља широм света, али се наводи да је тај број већи од 200. Било би их и далеко више да нису погинули на Солунском фронту ексхумирани и пренети у српско ратно гробље на Зеј­ тилнику.

5.580

посмртних остатака ратника у крипти

1.440

rpo6ниx мecтa нa oтвopeнoм

У СЕЋАЊЕ

Градња гробља на Зејтинлику трајала је од 1933. до 1936, готово колико и борбе на Солунском фронту. Током изградње гробља упоредо су претражени сви положаји на којима је српска војска водила жестоке борбе и где су сахрањивани погинули ратници. Под руководством Саве Михаиловића (деде Ђорђа Михаиловића) прекопано је преко 250 мањих и већих привремених пуковских гробаља и гробаља која су формирана на местима где су се налазиле пољске болнице. Посмртни остаци су након ексхумације на лицу места идентификовани и потом камионима превожени на Зејтинлик. Тако су ексхумирани посмртни остаци изгинулих ратника у биткама на Горничеву, Кајмакчалану, Груништу, Чукама, Црној Реци, Соколу, Добром пољу, Ветернику, Козјаку, Кучковом и Ђурићевом камену и на многим другим поприштима жестоких борби.

Српско војничко гробље на Зејтинлику грађено је по идеј­ном пројекту архитекте Алек­сандра Васића, али уз измене које је начинио чувени руски архитекта Николај Краснов. По монументалности и архи­ тектонско­уметничкој изведби, Српско војничко гробље пред­ставља наш најоригиналнији и најлепши споменик у инос­ транству. Маузолеј је грађен у српско-византијском стилу. Ин­тересантно је да је сав материјал донет из Југославије. Камен и крстаче обрађени су у мајдану Момин камен код Џепа у Грде­личкој клисури, гранитне плоче су донесене из Љига, а цемент из Беочина. Материјал је превезен железницом у Солун. Грчка влада из пијетета према изгинулим ратницима одрекла се увозних дажбина.

У средишњем делу гробља изграђен је Маузолеј са капелом. Испод Маузолеја, делимично укопана у земљу, изграђена је крипта са нишама за смештај 5.580 посмртних остатака ратника и десет парцела са 1.440 гробних места на отвореном простору око Маузолеја.

Сви послови на уређењу гробља завршени су у року. Комеморативна свечаност и освећење гробља обављени су 11. новембра 1936, на 18. годишњицу закључења примирја у Првом светском рату.

На гробљу смо затекли и новог чувара гробља Крстимира Цопаса, он и Предраг Недељковић су помоћници Ђорђу Михаиловићу. По оцу Грк, по мајци Србин. Живи у Солуну, одрастао у Сурдулици.

У разговору пуном поштовања према историји Крстимир нам открива неке интересантне податке, а посебно је значајан онај везан за број посета српском војничком гробљу.

– Долази много Срба на гробље, посебно у летњој сезони. Верујте да Зејтинлик дневно посети више посетилаца него енглеска, француска и италијанска војничка гробља за годину дана. А највише је француских гробова 8.100, па српских 7.500, затим знатно мање Италијана и Руса – каже Цопас.

Замолили смо Крстимира да погледамо и капелу ако је могуће. Без речи је одмах кренуо напред, схватили смо ово као потврдан одговор на нашу молбу. Тежак кључ је лако отворио масивна врата направљена од претопљеног оружја из Првог светског рата и испред нас се указала слика која би свакога оставила без даха.

Зидови су живописни у маниру моравске сликарске школе, с мотивима и орнаментима из Манастира Манасија. О теме куполе причвшћен је огроман полијелеј (лустер са више сијалица украшен иконама), тежак две тоне, изливен од испаљених месинганих топовских чаура, прикупљених с бојишта. Орнаментиком су уоквирени називи свих српских јединица које су се бориле на Солунском фронту.

ДЕДА ЂОРЂЕ

Изнад улазних врата у крипту на четири гранитне плоче уклесан је равнокраки крст. На горњем вертикалном краку представљен је крст са симболима Христовог мучења на Голготи.

На доњем краку уклесан је цветни орнамент о мотиву из Манастира Манасија. На две стране капеле уклесани су стихови Војислава Илића млађег.

Не можемо а да не питамо за чувеног чувара гробља Ђорђа Михаиловића, који је попут краља Петра добио надимак Чика. Е, па Чика Ђорђе је непосредно пред нашег долазак коначно добио српско држављанство. После 93 године изјашњавања као Србин са грчким пасошем.

– Чика Ђорђа су стигле година, све теже се креће и често је на кисеонику. Долази још предвече, када су температуре ниже, чим га видимо, прилазимо да му помогнемо јер није стабилан на камену. Поседи на својој столици сат времена и онда га вратимо у кућу. Невероватна је његова воља и жеља. Млади да му позавиде – каже Цопас.

аутор МИЛАН БОГОЈЕВИЋ