Небеске хероине са свих меридијана

ПРОФЕСОР РАДМИЛА ТОНКОВИЋ, ПОЧАСНИ ЧЛАН УДРУЖЕЊА ЖЕНА-ЛЕТАЧА СРБИЈЕ

Недовољно се поносимо женама – пионирима летења. О мушкарцима-летачима је све записано, а о женама-пилотима у појединим земљама људи и не знају ко су оне биле

Авијација окупља елиту једне државе. Они који су рођени да пужу не могу да лете, а они који лете, они су посе­ бни. Онолико колико је развијена авијација, толико је развијена и њена држава с обзиром на то да једино авијација поседује на­јсавременије и најсофистицира­није технике и технологије. Авијатичари су доиста пробра­ ни, изабрани и одабрани, као најбољи међу хиљадама кан­дидата . То су ком­пле­т­не ли­ч­ности, љу­ди зре­ли и у интелек­туалном погледу и по питању емоционалне интелигенције, спремни да одговоре на све сло­жене захтеве професије, спорта и комерцијалног летења, каже на почетку разговора за Борбу професорка Радмила Тонковић, која је четврт века радила у Ко­манди Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Земуну.

Биографија професорке Радмиле Тон­ковић је пре­пуна успеха и скоро је немо­гуће набројати награде, приз­нања, плакете и сертификате за њене многобројне и велике заслуге у области историје и ваздухопловства. Прва је и је­ дина жена с наших простора која је носилац Почасног злат­ног летачког знака пилота РВ и ПВО Војске Србије и прва и једина жена добитник Почасног парадног официрског ваздухо­пловног бодежа. Тонковићеву је и командант председничког кремаљског пука Русије награ­дио Почасним грамотом, а до­битник је и Почасног пилотског знака цивилне авијације Руске Федерације. Више од 20 година се бави и писањем о авијацији, аутор је 15 књига (12 као коау­тор и три као аутор).

Откуд страст према авијацији?

– Целу професионалну карије­ру сам посветила авијацији, 23 године сам радила у Команди Ратног ваздухопловства и про­тивваздушне одбране у Зему­ну са 400 мушкараца, пилота и авио­инжењера, на веома од­ говорном и тешком послу, и на источној и на западној борбеној техници, која је захтевала вели­ко знање и познавање многих ваздухоплова и ПВО средстава. Стручњаци на свим војним ае­родромима су директно ко­ ристили документацију која је прошла кроз моје корекције, модификаци­је и упутства. Стално сам би­ла под стресом, да ли је слетео пилот, да ли су уређаји исправни, да ли све фу­нкционише… А онда сусрећете и дивне колеге из комерцијалне и спортске авијације, који тра­же ваше услуге и савете, па се ангажујете и у области цивил­не авијације и више уопште и не излазите из теме авијације. Тек када пропутујете цео свет и сви авијатичари вас дочека­ју раширених руку и срдачно, онда схватите да су сви вазду­хопловци целога света једна велика породица. Авијација је једна веома озбиљна и упорна инфекција за цео живот од које нема лека!

Више од десет година сте писали “Небеске хе­роине света” (538 страница и преко 1.700 фотографија) и у књизи се налазе романсиране биографије жена ­авијатичара, професионалних инжењера, жена које се баве профе­сионалним и спортским летењем…

– Књига “Небеске хероине света” проглашена је јединственом енциклопедијом­ монографијом у свету (ФАИ­Међународна ваздухопловна федерација у Швајцарској) и налази се у Конгресној библио­теци у Вашингтону, на њихов захтев, и уврштена је као уџбе­ник у ваздухопловне академије у Русији. Изазова је било много, а ја волим изазове. У неким др­жавама људи и нису знали ко су биле њихове жене ­ пионири летења и ништа није забележе­ но о женама у архивама, ни у библиотекама нити у фондови­ма. О мушкарцима ­летачима је све записано! У другим зе­ мљама су ме убеђивали да они немају жене ­пилоте, па сам се довијала на разне начине да до­ђем до тих дивних храбрих жена или до њихових потомака и тако забележим важне податке и увек сам се враћала да ми оне потпишу мој запис ­ то је права ауторизација, због чега је књи­га и доживела велики успех ­ 68 промоција у 15 држава света.

Да ли бисте могли да нам кажете нешто ви­ше о нашим женама ­пилоти­ма између два светска рата. Како је изгледало њихово школовање? Шта су оне значиле за тадашње југословен­ско ваздухопловство?

– Између два светска рата наша земља је имала три жене моторна пилота, 21 жену које су се бавиле једриличарством и једну жену ­падобра­нца. Непосредно после Другог светског рата тај број се вишеструко увећао, тако да је у то време једно од летач­ких звања стекло више од 600 жена. Када је о женама реч, прве стра­ нице летења и ваздухопловне историје на Балкану су исписале три младе девојке које су самостално полетеле 1. новембра 1932. са Старог аеро­дрома у Земуну. Те далеке 1932. у трећу класу школе летења Ае­роклуба Краљевине Југослави­ је примљена су четири женска конкурента за стицање звања дипломирани пилот. То су биле госпођа Даница Томић, најмла­ђа Загорка Плећевић ­ малолет­на матуранткиња из Аранђеловца, и млада Словенка Кристина Горишек , чиновница у Управи пошта, док четврта кан­дидаткиња због болести није полетела. Све четири даме су се јавиле на оглас у листу Политика, у ком је “Клуб резервних летача” у Београду позивао одважне девојке на курс пилотаже. Пред ваздухопловном комисијом су на прегледима успеле да докажу здравствену и интелектуалну способност и после краћих летачких тестова кренуле на обуку, а потом њих три и на завршно лансирање. У целој Европи је пред Други светски рат активно авијатичарско “женско јато” бројало 20-30 жена-пилота, од којих су њих три летеле у Југославији. Насупрот томе, безмоторно летење је у Краљевини Југославији, као много привлачније, добило и помало поетичан назив ваздушно једрење

У Србији постоји Удружење жена ­летача, али колико се поносимо и знамо о историји ваздухопловства коју су исписивале и даме?

– Наше Удружење жена-летача Србије постоји већ 22 године и тренутно броји 106 чланова, чији сам први порт- парол и почасни члан, а част нам је што је наш почасни члан и прва жена-космонаут света Валентина Терјешкова. Ми се недовољно поносимо нашим женама, које су одиграле значајну улогу у нашој авијацији, а да је то истина, говори управо моја књига “Небеске хероине света”, где су описане и наше жене, а да то пре мене нико није урадио! Данас у свету имате све више жена које се одлучују за летење као професију или спорт, али су мушкарци и даље у огромној предности, што говори о постојећим предрасудама, присутним и у модерним либералним државама. Нажалост, у многим савременим ратовима учествују и многе жене-пилоти у агресијама на суверене и самосталне земље.

Колико познајете жена које су летеле, на при­мер, на борбеним авионима? Да ли неке од тих жена ­пи­лота виђате на Црвеном тр­гу када је Парада победе у Москви?

– Једина држава чије су жене- пилоти ратовале против Немаца у Другом светском рату био је Совјетски Савез, чију историјску улогу у борби против фашизма баштини Руска Федерација. Три авијацијска пука је организовала позната Марина Раскова, коју су звали Руска Амелија Ерхарт и прва жена – дипломирани војни пилот СССР, и то један авијацијски и два бомбардерска пука, потпуно састављена од девојака од 18 до 23 године (пилота, инжењера, механичара, оружара, лекара…), а што је преседан у историји ратовања. Иначе, ево дајем за вас ексклузивну информацију – чувена Марина Раскова вуче порекло са Балкана, из корпуса српског народа! Ове храбре девојке су летеле на авионима јак-1, јак-7, јак-9, по-2, пе-2, ту-2, ил-2 и веома велики број је награђен звањем Хероја Совјетског Савеза/Русије. С многим од њих се лично познајем и дружим већ традиционално на Црвеном тргу, када обилазимо гробове погинулих хероина и полажемо венце и цвеће. Посебно пријатељство и топло сећање гајим према пилоту на јуришнику ил-2 Ани Јегоровој Тимофејевој, коју су након обарања на немачкој територији и заробљавања у концентрационом логору лечили и од сигурне смрти спасли лекари-заробљеници Рус др Сињаков и Србин др Павле Трпинац.

аутор ДРАГАНА БОКАН

фотографије: Приватна архива