Scroll Top

Ноте подстичу доброте!

note-podstichu-dobrote
Сличне теме
Tijana Zivanovic 2
Награда ,,Лонгин“ установљена је 1995. на Косову и Метохији и додељује се…
Nina Ivanovic Jugosped 2021 akvarel na papiru
Простори за уметност и уметнике, доживљај посла и рада у савременом тренутку,…

САРА МАРЈАНОВИЋ, ПИЈАНИСТКИЊА И АУТОР ПРОЈЕКТА “ТРАГОВИМА ЗВУКА”

Музиком досежемо до најдубљих сфера душе других живих бића, где се не може допрети ни речју нити било којим другим уметничким изразом

Од најмлађег сту­дента Факул­тета музичке уметности у Београду, који је уписала са само 15 година, до студента генерације и најпе­рспективнијег младог пијани­сте, Сара Марјановић је већину музичке каријере посветила но­вим нараштајима, приближава­јући им ноте и тонове, а свој живот усмеравајући ка ствара­њу будућих љубитеља класи­чне музике. Поред педагошког опуса, наша надарена саговор­ница идуће године прославља велики концертни јубилеј: че­тири деценија на сцени.

Да ли се сећате својих првих  музичких  кора­ка, да ли сте већ тада знали да ће музика заузимати значајно место у вашем животу?

– Музичко образовање сам за­почела релативно касно, са осам и по година, с обзиром на то да не потичем из музичке породи­це, па родитељи нису умели да процене мој таленат. Главни “кривац”, који је мој таленат открио, била је професорка руског језика у основној шко­ли, која је приметила да имам добар слух, те је посаветовала моје родитеље да ме упишу у музичку школу. Од самог по­ четка се видело да је та одлука била исправна. Са лакоћом сам учила клавирске композиције и брзо сам напредовала, тако да сам са само 15 година постала најмлађи студент Факултета музичке уметности. На студи­јама сам се сусрела с општим предметима, који су били вео­ма захтевни за мој узраст, по­ пут психологије, педагогије и социологије културе, али сам и те предмете положила с најви­шим оценама и дипломирала с наградом Универзитета умет­ности Студент генерације, као најбољи дипломирани студент на ФМУ, као и с наградом из Фонда “Емил Хајек”, која се додељује најперспективнијем младом пијанисти.

Како сте се определи­ли да се бавите педаго­шким радом?

– Након завршених основних и магистарских студија на ФМУ, уписала сам специјализацију за шпанску музику на Кра­љевском високом конзервато­ријуму за музику у Мадриду. Пошто су то била врло тешка времена јер је управо тада по­чео распад Југославије, а затим су уведене и санкције Србији, нисам могла да добијем ника­кву стипендију којом бих пла­тила постдипломске студије и трошкове живота у Шпанији, па је рад у музичкој школи, као професор клавира, био једина опција која би ми омогућила егзистенцијални опстанак у иностранству. Убрзо је моја концертна каријера кренула узлазном путањом, па ми је постајало све теже да усклађу­јем фиксни распоред часова у музичкој школи с турнејама, та ко да сам након две и по године рада морала да оставим посао професора у школи.

Раније је било уоби­чајено да деца уписују музичке школе. У данашњем обиљу кича и шунда, колико је деци пријемчива класична музика и да ли је могуће вра­тити културу у фокус?

– Најмлађа деца немају могу­ ћност да сама изаберу квали­тетне активности и садржаје уколико им се такви не пону­де. Већином су им доступне неке бесмислене видео­игрице и остале занимације које су дошле с развојем нових тех­нологија, а које су малишане опасно удаљиле од природе и одвеле их у имагинарни вир­туелни свет. Едукација и кул­тура су нераскидиво повезане и упоредо се развијају, па тако не можемо вратити културу у фокус ако прво правилно не едукујемо младе нараштаје. Погрешно је сматрати да поје­динац не може много да про­мени садашње стање у нашем друштву јер кад би свако од нас радио на себи и водио рачуна о свом потомству, велики помак би се могао направити у поди­зању свести нације на виши ниво. Неопходно је да класи­чна музике буде саставни део дететовог одрастања, да буде присутна, како у школама тако и у кућном амбијенту јер она подстиче дететов когнитивни развој, емотивно га уравноте­жује, побољшава ефикасност у учењу, јача концентрацију и фокусира дечју пажњу, развија логику, креативност и духов­ност. Ноте подстичу доброте!

Аутор сте књиге­дис­ка и ТВ серије “Тра­говима звука”, које је Завод за унапређивање образова­ња и васпитања Републике Србије одобрио за примену у предшколским и школским установама. Реците нам не­што више о томе.

– Пројекат “Траговима звука” је настао у Шпанији 2003. и осмислила сам га подстакнута жељом да на најприроднији начин приближим деци класичну, такозвану озбиљну, музику и формирам тип љубитеља класичне музике у најранијем животном добу. С обзиром на то да је класична музика универзални језик, ра- зумљив читавом човечанству, најпре сам осмислила књигу-диск, која је језгро целокупног едукативног пројекта. Изабрала сам тридесетак кратких композиција различитих аутора и повезала музику с многим другим темама и садржајима попут географије, биологије, зоологије, екологије, историје, науке и спорта. Композиције су поређане по тоналитетима, редосле- дом хроматске скале од тона Ц до Х, те на тај начин малишани могу да науче ноте и осете различите тонске боје. Читане приче су снимљене на два диска, заједно с музиком, што је врло погодно за малишане који још не знају да читају. Визуелни приказ, односно кадрови у сваком од спотова, употпуњени су предивним пејзажима Србије и верно прате музички ток сваке композиције, па тиме помажу малишанима да ту музику лакше разумеју и доживе.

С обзиром на то да не живите у Србији, како одржавате своју љубав према отаџбини?

– Љубав према Србији није тешко одржавати на даљину када је она искрена и безусловна. Ме- ђутим, јесте тешко одржавати контакт с домаћим институцијама и домаћом публиком када не боравите често у отаџбини. Волим да наступам на нашим просторима и реализујем едукативне активности за наше младе нараштаје, али то изискује преузимање иницијативе с моје стране и редовно праћење објава за разне конкурсе. Волим Србију, волим свој народ и родни град Београд, чини ме срећном да своја сазнања и уметничка искуства пренесем деци и младима у нашој земљи, да им помогнем да пронађу свој пут, као и да их инспиришем и својим примером охрабрим када наиђу на животне препреке.

Шта бисте саветовали младим људима који желе да им музика постане животни позив?

– Музика је неопходност сваког човека, нешто без чега је готово незамисливо наше постојање, али треба разликовати потребу да музику слушамо или је свирамо, како се обично каже, за своју душу, од професионалног бављења музиком. Професионални музичар мора бити свестан одговорности коју преузима на себе када наступа пред публиком јер музиком досежемо до најдубљих сфера душе других живих би ћа, где се не може допрети ни речју нити било којим другим уметничким изразом. Исто тако, у данашње време музичка такмичења су узела великог маха, постала су “нужно зло” у грађењу каријере једног младог музичара, а по свом циљу су у суштој супротности ономе чему служи уметност и, конкретно, музика. Музика не постоји да би се ми уметници међусобно такмичили ко је бољи, већ да би лепоте музике коју изводе и осећања која носе у својој души преносили на публику.

Када можемо да очекујемо да поново уживо чујемо ваше тонове на кла­виру?

– У 2023. прослављам 40 година уметничког рада јер сам са 12 година имала први наступ, као солиста с оркестром, а убрзо након тога одржала и први солистички целовечерњи концерт. Тај ју- билеј ће уједно бити и прилика да поново бацим тежиште на своју концертну активност с обзиром на то да су ми интересовања и ангажмани током протекле две деценије били више усмерени на ауторске радове. Радујем се свим срцем скором повратку на концертне подијуме и поновном сусрету с верном публиком.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА

Додај коментар: