Scroll Top

Оаза за све уметничке форме

oaza-za-sve-umetnicke-forme
Сличне теме

 Срце културног живота општине Кладово

У склопу културног центра налазе се библиотека, биоскопска сала, позоришна и музичко-концертна сцена и изложбено-галеријски простори

Библиотека Центар за културу Кладово, утемељена 1873. као варошко читалиште, данас представља срце културног живота у општини Кладово. С богатом историјом и континуираним развојем, библиотека је еволуирала у савремени Културни центар, обједињујући рад трију установа библиотеке, центра за културу и дома омладине. Овај културни комплекс на укупној површини од 3.000 квадратних метара постао је незаобилазно место које суграђанима нуди разноврсне културне, уметничке и едукативне активности, а годишње има и до 200 програма.

Едукативни и трибински програми најпосећенији

 


Историјат

Првобитно основана с циљем промоције читалачке културе и интелектуалног развоја локалног становништва, библиотека је с временом пролазила кроз различите фазе развоја. Након више од 70 година рада као Народна књижница и читаоница, од 1947. постала је неизоставан део културног идентитета Кладова. Свој статус додатно је учврстила спајањем са Радничким универзитетом 1961, што је означило ширење активности на област образовања и унапређење културних програма. Пресељење у Дом културе 1976. омогућило је нови и већи простор за деловање.

– Овај период није обележен само физичким пресељењем већ и ширењем аспеката деловања библиотеке. Постала је епицентар културних дешавања у Кладову, обједињујући библиотечко-информационе, издавачке, позоришне и музичко-концертне активности. Иако је током година мењала називе и проширивала свој домен, Библиотека Центар за културу очувала је своју суштину и мисију. Данас ова установа и даље представља незаобилазну тачку културног живота Кладова – истиче Жаклина Николић, директорка ове
установе последњих 28 година.

Библиотечко-информациона секција центра пружа простор за истраживање и учење, издавачка делатност подржава стварање и ширење локалних уметничких дела, књижевно-трибинске вечери нуде платформу за дијалог и размену идеја, а у склопу центра налазе се и биоскопска сала, позоришна и музичко-концертна сцена и изложбено-галеријски простори.


Библиотека

Библиотека културног центра у свом фонду има 70.000 монографских и серијских публикација, које користи око 1.500 чланова, са 30.000 посета и око 40.000 издатих публикација на годишњем нивоу. Члан је Виртуелне библиотеке Србије с аутоматизовном базом података у оквиру библиотечко-информационог система КОБИСС. У циљу развоја културе читања приређују се књижевно-трибински и изложбени програми који представљају реномирани писци, али и они коју су на почетку стваралачке каријере.

Редовно се организују едукативни садржаји за децу и младе, креативне и забавне радионице, наградни литерарни и ликовни конкурси, дружење с писцима, чиме се подржава развој књижевних вештина и подстиче стваралаштво међу младима.

– Едукативни и трибински програми су најпосећенији сегмент наше установе. Деца и млади су жељни интерактивних програма и за њих често имамо интересантна дешавања. У току претходне године најпосећенији програми су били они које су нам даровали и иницирали наши партнери из ЕУ за културно наслеђе и туризам и немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, а то су ликовни наградни конкурс “Трајанов мост: Између маште и историје”, Европски филмски караван и Школа дебате за младе – наводи Жаклина Николић.


Биоскоп

Биоскоп који се налази унутар Културног центра носи са собом импозантну традицију, која сеже све до 1928, када је у градској кафани “Дубровник”, захваљујући ангажовању локалног виђеног трговца Јакова Лазаревића, приказан филм о Чарлију Чаплину. Пројекције филма су након Другог светског рата приказиване редовно у Задружном дому, у ком је биоскоп био најпосећенији и најомиљенији део за окупљање мештана свих узраста.

Велико интересовање је владало у околним селима која су врвела од становника, тако да је управа задружног дома убрзо обезбедила основне услове за приказивање филмова и у седам села општине Кладово. Није било дана да биоскоп не ради.

Иако најмањи град у источној Србији, бележи дупло више продатих биоскопских улазница у односу на веће градове

 

Половином седамдесетих година, изградњом Хидроелектране Ђердап 1, варошица Кладово поприма друге визуре веће градске средине и добија нови модеран објекат дома културе, где биоскоп заузима посебно место. Убрзо почиње интензиван рад биоскопа са по две пројекције дневно.

– Љубав према филмским пројекцијама и данас постоји у Кладову, тако да, иако смо најмањи град у источној Србији, бележимо дупло већи број продатих улазница у односу на много веће градове. Кино пројектори који су радили више од пола века сада су музејски експонати, а биоскоп ради једном месечно с изнајмљеном опремом филмских дистрибутера пошто немамо своју. Годишње бележимо око 60 пројекција, али жеља нам је да оспособимо комплетну опрему биоскопа и да исти заживи – открива Жаклина Николић.


Подршка локалним уметницима

Културни центар Кладово активно и предано подржава локалне уметнике и креативце, постављајући се као кључни ослонац њиховог развоја и афирмације.

– Врата наше установе су увек отворена за уметничке ствараоце локалне заједнице. Њихов креативни потенцијал је наша снага, стога сви локални хроничари, писци, сликари, вајари, уметници… своје прве промоције имају у свом родном Кладову, а ти програми су најпосећенији и најемотивнији – наводи директорка.

Недавно су представили две песникиње Драгану Ђорђевић и др Мирјану Даниловић, али и доцента на Филозофском факултету у Новом Саду др Јелену Марићевић Балаћ, књижевну критичарку и теоретичарку.

– Поносни смо и на представљање рођених Кладовљана, познатих на републичком нивоу, академског сликара Радислава Раше Тркуље, својевремено директора Музеја савремене уметности у Београду, и драмског уметника Светислава Гонцића, актуелног директора Народног позоришта у Београду, који је своје рано детињство провео у нашој библиотеци. Ту је још уметника више или мање познатих, али једнако значајних за своју локалну установу културе која их прати, промовише, представља и подржава у разним фазама њиховог развоја – поручује Жаклина Николић.


Векови Фетислама

За наредну сезону припремају много изненађења, јер публика воли квалитетне и уметнички вредне програме.

– У години за нама обележили смо радно 150 година од оснивања читалишта у Кладову, а у сусрет обележавању 500. годишњице подизања тврђаве Фетислам, текућу годину посвећујемо “Вековима Фетислама”, са жељом да афирмишемо локалну културну баштину с подацима из завичајне збирке библиотеке – наводи наша саговорница.

Упркос изазовима, Културни центар Кладово усмерен је ка дугорочном планирању обнове и унапређења својих капацитета. Активни грађевински радови већ су у пуном јеку, с циљем побољшања инфраструктуре и стварања оптималних услова за рад. Иако се суочава с изазовима, ова установа остаје чврсто укорењена као незаобилазно место за све љубитеље културе у Кладову, представљајући мост између прошлости и будућности културне сцене овог подручја.


Библиобус

Библиобус представља значајан корак ка културној инклузији удаљених заједница. Овај мобилни простор од 18 квадрата, специјално адаптиран у виду камиона, опремљен је полицама које могу примити до 5.000 књига. У протеклих 13 година библиобус обилази 11 села општине Кладово, пружајући бесплатне услуге за око 480 активних корисника основношколског узраста.

Посета удаљеним насељима, која се одвија сваке треће недеље, није ограничена само на издавање књига. Библиобус организује и разноврсне програмске активности, а 2019. и 2020. одржани су фестивали библиобуса у Србији, са пратећим међународним тематским конференцијама, где су се први пут сусреле све покретне библиотеке из Србије, а придружио им се и библиобус из Хрватске.

Жаклина Николић

Фото: Завичајни фонд библиотеке Центра за културу Кладово

Додај коментар: