Од голуба писмоноше до интернета

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА У ЗДАЊУ У ПАЛМОТИЋЕВОЈ

Поштански ковчежићи, трубе, телефонске централе и телеграфи, возила за превоз пошиљки, само су неки од експоната изложених у ПТТ музеју, који постоји већ више деценија у Палмотићевој

У склопу овог здања налази се светска и наша прошлост преношења порука од којих су свакако најзани мљивији сами почеци, када су се поруке преносиле кроз жице и зујале тачкицама и цртицама. Мали број људи зна за ову установу, која сведочи о развоју домаћег поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја, а броји тридесетак хиљада историјских предмета.

У склопу овог здања налази се светска и наша прошлост преношења порука, од којих су свакако најзанимљивији сами почеци, када су се поруке преносиле кроз жице и зујале тачкицама и цртицама

Музејска грађа сабрана је у три збирке: поштанску, техничку и две збирке поштанских марака домаћих и страних а сви експонати су груписани хронолошки. Предмети нас воде кроз историјски развој поште, фотографије римске гласничке куће, камени споменик римском спекулатуру из првог века, документа о средњовековним и турским службама, употпуњени фотографијама чувених поштанских курира, такозваних татара, као и макета мезилане – прве поштанске куће. Најинтересантнији кутак у музеју је одељење чије зидове красе бројне поштанске дописнице, разгледнице и пригодне коверте, издаване поводом специјалних датума. Прва новинска маркица на нашим просторима направљена је 1866. са грбом Кнежевине Србије, чији се оригинал налази управо у музеју. Убрзо након тога креирана је и прва поштанска марка, а част да је краси припала је кнезу Михаилу Обреновићу.

Луксуз и родна равноправност

У благо ове куће убраја се и историјски и културни развој Србије, а посматрајући експонате можемо и да сазнамо не што више о родној равноправности. “Пошта Србије” је била међу првима у свету која је у службу примила и жене, које у 19. веку, осим као учитељице, нису могле да раде удржавној служби. На излазу из музеја налази се велика оригинална поштанска кочија за транспорт из 19. века, која се користила у Аустроугарској, тада добијена као поклон председника Тита, а само имућни Београђани који су могли себи овакав превоз да приуште возили су се у њој.

Посебно место у збирци поштанских марака које су настале сакупљањем и разменом припада маркици из серије “Уметност у Југославији кроз векове” из 1968. Годину дана након њеног креирања ово мало уметничко дело проглашено је за најлепшу марку на свету. Препарирани голуб писмо ноша који је преносио рођенданске поруке Јосипу Брозу Титу, прва кућна телефонска централа преко које је пренета вест о убиству Франца Фердинанда у Сарајеву, као и лични телефон Петра Првог Карађорђевића ериксон, ко ји је “чукундеда” данашњих мобилних телефона, експона ти су који посебно привлаче пажњу посетилаца. Сваки предмет ове установе носи делић прошлости у ком су уткане бројне судбине српског народа, као и поштанска труба, која сведочи о томе како је писмо путовало пре више од 150 година, коју је по закону само писмоноша могао да има и то у бојама српске заставе. Научници Никола Тесла и Михајло Пупин значајно су допринели развоју радиотелеграфије и телефоније, бисте и портрети ових изумитеља, чувена Теслина радиостаница, Пупинов лонац и калемови, помоћу којих је омогућена комуникација на великој удаљености, такође су део велике музејске збир ке. Велику пажњу посетилаца привлаче и поштанске униформе, којима је музеј улепшан, где је и најстарија униформа из 1850.

аутор: Миља Поњавић

фотографије: Архива Борбе