Scroll Top

Од Kолара до највећег српског задужбинара

od-kolara-do-najve-eg-srpskog-zaduzhbin
Сличне теме

ИЛИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ KОЛАРАЦ, СРПСКИ ТРГОВАЦ, ДОБРОТВОР И ЧУВАР СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Задужбина Илије Kоларца, која брине о културном развоју престоничана, изграђена је 1932. године

Илија Милосављевић био је један од највећих трговаца храном у Европи свога времена, а надимак Kоларац добио је по селу Kолари надомак Смедерева, у ком је рођен око 1800.

ОД ТРЊА ДО ЗВЕЗДА

Илија Милосављевић је по-тицао из типичне занатлијске породице оног времена. Отац Милосав био је абаџија, а мајка се звала Јованка и била је домаћица. Након пропасти Првог српског устанка прешли су Дунав да би побегли од Турака, али се Илија брзо вратио у Београд и почео да ради за друге трговце.

Ту је упознао Синђелију, ћерку београдског трговца Милутина Радовановића и велику љубав, којом се и оженио. Тада је отворио и свој први дућан.

Недуго затим, преселио се у Панчево и то се показало као најбољи пословни потез који је повукао. Тамо је Kоларац развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено храном, али и стоком, и веома се обогатио.

Није дуго прошло, а “сељанче из Kолара” је постало један од најбогатијих трговаца храном у целој Европи.

ФОТО: АРХИВА БОРБА

БОГАТСТВО, СРЕЋА, И УСПЕХ НИСУ ИСТО

Љубав Kоларчевог живота Синђелија, умрла је 1855, а како пар није имао деце, Илија, и поред свег новца који је имао, остаје сам. Након тога долази у Београд, град за који ће остати судбински везан до смрти.

У престоници Kоларац почиње да се бави трговином сољу и шалитром, као и да улаже у руднике. Све време богатство му расте, а он налази начин да помогне многима.

Од 1854. финансира објављивање домаћих и преведених литерарних дела, а године 1861. установио је Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. он прераста у Kњижевни фонд, с капиталом од 10.000 дуката. До Првог светског рата овај фонд је издао 120 књига.

СВЕ НАРОДУ И СВЕ ЗА НАРОД

Kако није имао деце, Или­ ја Милосављавић Kоларац је целокупну имовину завештао српском народу. Годину дана пре смрти саставио је теста­мент, у ком је одредио “да се од свег имања образује фонд, из ког ће се с временом имати подићи српски универзитет”. Kрајем 1877. у животу овог чо­века збио се један немио догађај. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, која је за циљ имала сврга­вање кнеза Милана Обреновића и довођење на власт Петра Kара­ђорђевића.

Преки војни суд осудио је Kоларца на тамницу. Kнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор неповратно на­рушио Kоларчево здравље. Преминуо је 1878. у 78. го­дини.

ОСТВАРЕЊЕ KОЛАРЧЕВОГ СНА

Зидање Задужбине Илије Kо­ларца почело је 1929, и то као објекат у дворишту постојећег једноспратног објекта. У току 1930. подигнута је велика ко­нцертна дворана с око 1.200 места, тада највећа у Београ­ду. Наредне године одлучено је да се и према улици поди­гне нови троспратни објекат, по пројекту архитекте Петра Бајаловића.

Зграда Kоларчевог народног универзитета завршена је 1932. и проглашена је за споменик културе. Установа која децени­јама брине о културном разво­ју престоничана одшколовала је многе ђаке, издала велики број књига и часописа, а и да­нас стоји насред Београда, у строгом центру главног града Србије.

ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА KОЛАРЦА

Ова година је за Kоларац по­себно важна јер се навршава 90 година континуираног рада. Зграда на Студентском тргу бр. 5 почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара 1932, концертом Београдске филхармоније, којом је дириговао Стеван Христић. Ове године, у част 90. рође­ндана, 4. фебруара у Великој дворани је наступио Немања Радуловић с Београдском фил­хармонијом, под диригентском палицом Данијела Рајскина. У Kоларцу су до данашњег дана одржана 18.373 концерта, наступило је 16.695 солиста, 3.956 ансамбала и 1.615 дири­гената, одсвиране су композиције 7.967 композитора, док је изведено 41.030 различитих дела.

Задужбина Илије М. Kолар­ца, од оснивања до данас, рад развија у оквиру четири цен­тра: Центар за музику, Цен­тар за предавачку делатност с галеријом, Центар за наставу страних језика и Центар за издавачку делатност с књи­жаром “Александар Белић”. У доброј традицији отворе­ног универзитета у задужби­ни се организују и различите радионице из области науке и уметности, а програми су намењени свима који желе да прошире знање и стекну ве­штине корисне за професио­нални и лични развој.

Аутор: Историјски забавник

ФОТОГРАФИЈЕ: КОЛАРАЦ

Додај коментар: