Scroll Top

Од земље преко хлеба до неба

od-zemle-preko-hleba-do-neba
Сличне теме

МУЗЕЈ ХЛЕБА “ЈЕРЕМИЈА” У ПЕЋИНЦИМА

Осим три тематске збирке – етнолошке, археолошке и ликовне – у овом музеју место су пронашли и фуруна за печење хлеба, огњиште и црква посвеће на српској слави

У војвођанском селу Пећинци налази се јединствени музеј у Србији, који прати све кораке на дугом путу који пшенична зрна пређу – од сађења у земљу све до тренутка када се од њих направи готов производ – хлеб. Српски музеј хлеба “Јеремија” простире се на 1.200 квадратних метара, на којима се налази више од 2.000 различитих врста хлебова и предмета у вези с производњом и прерадом пшенице. Основан је 1995. и носи име по Слободану Јеремићу, академском сликару и “главном кривцу” за постојање једног оваквог комплекса.

Ко је Јеремија

Слободан Јеремић Јеремија је сликар, рођен 1950. у Шапцу, где је провео детињство и школо вао се. Почетком седамдесетих година, након свега неколико година проведених у Београ ду, донео је, за то време, потпуно неуобичајену одлуку: да се из града пресели у село. Тако се на станио у Пећинцима. Од 1968. професионално се бави сликарством, имао је 160 самосталних и око 250 групних изложби широм света. Доби тник је преко 30 награда, а његове слике налазе се у многим приватним и музејским збиркама. Своја дела ствара свуда по Србији, а у Пећинцима и даље живи и, уз много љубави и ентузијазма, преноси српску традицију и обичаје.

САКУПЉАНО ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ

До идеје за стварање једног оваквог музеја дошло је сасвим спонтано. Трагајући за мотивима који би красили његове слике, Слободан Јеремић Јеремија почео је да путује по земљи, обишавши преко 700 српских села. На том пропутовању је сликао, али и истраживао и записивао обичаје, сакупљао оруђа, машине, предмете, упознавао занимљиве људе. Након 40-годишњег колекционарско-истраживачког рада успео је да сакупи више од 2.000 предмета и наслика велики број слика, а почетком деведесетих година одлучио је колекцију да представи јавности. Тада и започиње изградњу објекта у којем ће, неколико година касније, бити смештене збирке.

– Из потребе и жеље за очувањем наше баштине и блиског контакта с њом, Јеремија је осмислио и реализовао овај пројекат. Због снажног утицаја личности уметника и огромне креативне енергије коју је уложио у реализацију, кроз целокупни комплекс провлачи се идеја о музеју, као о још једном Јеремијином уметничком делу – објашњава Јелена Ристић, историчар уметности.

Јеремија је 1995. основао Српски музеј хлеба, чија је замисао да се афирмише идеја о значају сопственог наслеђа, али и о наслеђу, као делу садашњости.

Камени жрвањ

У СТАЛНОЈ ПОСТАВЦИ 2.000 ЕКСПОНАТА

Основна концепција музејске поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице “од земље преко хлеба до неба”, повезивајући се, тако, са циклусима Јеремијиних слика: “Земља”, “Хлеб” и “Небо”. Сталну поставку музеја чини 2.000 предмета, разврстаних у три тематске збирке: етнографску, археолошку и ликовну. Етнографску чине збирка оруђа за обраду земље, транспортних средстава, предмета за прераду пшенице и кукуруза, предмета за мешење и печење хлеба, предмета за припремање хране, као и обредних хлебова. Археолошку збирку чине праисторијска и античка збирка, док се у оквиру ликовне налазе збирка Јеремијиних слика и цртежа. Поред тога, у овом музеју место су пронашли и фуруна за печење хлеба, огњиште, као и црква посвећена српској слави.

– Од почетка је замишљен као место без ограничења, попут сликарског атељеа, отворен за свакога, место двосмерне комуникације, где можемо да разменимо искуства и мисли, где се мешају прошлост и садашњост. Јеремија покушава да оствари своју визију о музеју као о живом организму, који се стално мења, обнавља, преобликује, усавршава – наводи Ристићева и додаје да су у музеју најважнији људи, бивши власници предмета, чија су сећања део поставке, људи који раде у њему, као и људи који посећују музеј.

96 РАЗЛИЧИТИХ ВРСТА ХЛЕБА

Збирку обредних хлебова чини 96 различитих врста који су се припремали или се још припремају за годишње циклусе празника и обичаје породичног циклуса. Готово да нема српског обичаја за који се не месе различите врсте хлебова.

Обредни хлебови су се током времена мењали, тако да се данас среће много врста које се разликују по намени, облику, мотиву и називу. Овде можете сазнати која врста хлеба се припремала за божићне, а која за васкршње празнике, без каквог хлеба наши преци нису смели да се појаве на свадбарским весељима, колики је значај имала повојница – хлеб за новорођено дете – као и о осталим врстама.

– За божићне празнике припремала се чесница, али и велики број фигуралних хлебова који су симболизовали домаће животиње, усеве, пољопривредне алате, а одређен број хлебова, живописних назива, шака, витице, гучице или наћве, намењиван је и дељен укућанима. За славу је обавезно припреман славски колач, који је увек округлог облика, богато украшен рељефним фигурама од теста и поскурником – објашњава Јелена.

ВЕЛИКА ПОСЕЋЕНОСТ

Музеј годишње посети неколико хиљада посетилаца, најразличитијег узраста и интересовања. Најчешће су у питању организоване туре, али могуће су и индивидуалне посете.

Поред тога, постоји и дугогодишња сарадња с одређеним бројем основних и средњих школа, као и вртића, чији ученици годинама редовно посећују музеј. Поред тога што се посетиоци овде упознају с начином прераде, историјом и традицијом хлеба, могу научити како се хлеб у Србији правио некада, а како се прави сада и све то кроз бројне употребне демонстрације изложбених предмета. Како нам наводе из музеја, често се дешава да сами посетиоци донесу хлеб сперемљен по специјалној рецептури и начину украшавања, која се чува у њиховим породицама и преноси с колена на колено. У том случају гости музеја имају прилику да пробају свеж хлеб.

Божићна чесница

За божићне празнике на српској трпези незаобилазна ставка је била чесница, обредни хлеб у који се некада стављао метални новац, слама, пасуљ, босиљак, као и делићи дрвета с кућног прага, који су симболично намењивани укућанима. Чесница се ломила за време ручка првог дана Божића и сваки укућанин је добијао по део. У зависности од тога шта је пронашао у свом парчету, свако је знао у којим ће областима те године имати највише успеха. Веровало се да од овог хлеба зависи род усева, размножавање стоке, здравље укућана и оп ште благостање куће. Обичај прављења че снице опстао је до данас, те се овај колач налази на божићној трпези у готово свим српским породицама, а онај ко извуче новчић, верује се, биће срећан наредних годину дана.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: МУЗЕЈ ХЛЕБА

Додај коментар: