Омаж прецима и пчелама

Музеј пчеларства и винска кућа Живановић на обронцима Фрушке горе

Око 450 експоната сведочи о људском бављењу пчелама кроз историју, а незаборавну причу прати мирис воска, полена, меда и прополиса из
минулих времена

Сремски Карловци су ризница наше духовности, богати знаменитостима и споменицима културе, догађајима и ствараоцима, али и причама о старим породицама које вековима чувају и настављају традицију.

Једна од таквих је породица Живановић – трговци, пчелари, виноградари и винари, задужбинари, интелектуалци и национални радници.

На њиховом имању су јединствени музеји у којима се баштине и чувају од заборава две приче: једна о пчеларству, а друга о виноградарству и винарству.

Музеј пчеларства носи име Јована Живановића (1841-1916), филолога и утемељивача рационалног пчеларства на овим просторима.

Професор Живановић је био надалеко познати пчелар, али и интелектуалац и национални радник, научник, књижевник, новинар и природњак.

– Прича почиње од мог прадеде Јована, који се, после завршених студија славистике у Бечу, враћа у Карловце, постаје професор Карловачке
гимназије, касније и Богословије, а у Матеју на падинама Фрушке горе гради кућу и оснива прво воћњак, убрзо и пчелињак – каже за Борбу
Жарко Живановић, праунук и данашњи власник музеја.

Професор Живановић је за своје ђаке написао дела Српска читанка, Српска граматика и друга, а на пољу пчеларства, с временом, постигао
је веома значајне успехе и као практичар и као писац.

– Конструисао је кошницу “американка”, која је одиграла револуционарну улогу у преласку са непокретног на покретно саће, па се мед вадио и без убијања пчела, што се сматра почетком савременог пчеларења код нас, али и у свету.

Покренуо је часопис Српски пчелар, написао књиге Српски пчелар, Српски речник за кованџије, О меду и друге, закоје стручњаци пчеларства кажу да су и данас непревазиђене – додаје праунук Жарко Живановић.

И његов син Борко наставља породичну традицију, тако да су четири деценије плодног рада професора Јована Живановића наставили његови
директни потомци, који у породичном музеју гаје културу памћења и то динамично, по мери данашњег времена и савремене науке.

– Наша мисија је да сваки посетилац, од основца и студента до професора и академика, сазна нешто ново и корисно и да му у сећању остане један племенити доживљај, да густира наш мед и вино.

Како је то тачно забележио писац Бела Хамвош: За испуњен доживљај нису довољни поглед, реч и додир, мора се нешто осетити и у стомаку.

И у томе је јединственост нашег музеја – наводи Жарко. Све је кренуло од Боривоја Живановића, пчелара и унука професора Јована Живановића, када је 1968. отворио породичну спомен-собу.

У велику просторију старе куће сместио је дедине пчеларске алате, кошнице, рукописе и књиге.

Била је то скромна, али вредна и интимно конципирана поставка. Назив Музеј пчеларства је настао спонтано, као први приватни музеј у Југославији, тако што су у спомен-собу позивани студенти Пољопривредног факултета из Земуна који су с проф. др Богољубом Константиновићем редовно долазили код пчелара Живановића.

И тако се наредних 50 генерација студената факултета из Земуна и Новог Сада едуковало у Живановићевом музеју.

Музејска збирка тренутно има 450 експоната, али још стотине фотографија и предмета чекају да уђу у музејски простор.

Године 2004. завршена је нова зграда Музеја пчеларства, као реплика здања пчеларско-виноградарске куће из 1898, коју је професор Јован Живановић подигао у Матеју.

Идејно архитектонско решење нове музејске зграде урадила је Славица Вујовић из Покрајинског завода за заштиту споменика
културе, а проф. др Ранко Радовић урадио је главни пројекат.

Данас се у четири изложбене просторије може видети низ предмета који сведоче о бављењу пчелама кроз историју.

Изложено је неколико типова кошница, истресаљке из 1876. и 1899, парни топионик за восак из 1881, породичне фотографије, признања и дипломе.

Најзанимљивији експонат је реплика кошнице Манастира Раваница из 1880. Посетиоци могу да виде и разне алатке, старе бечке мапе о биологији пчеле, разноврсне пчеларске и винарске предмете и књиге, а незаборавну причу прати мирис воска, полена, меда и прополиса из минулих времена.

Музеј пчеларства је 2015. установио Награду Професор Јован Живановић за истраживачко новинарство које доприноси сазнањима из области народне културе, традиције и обичаја народа који живи у Србији.

Како су Фрушку гору одувек красили виногради, тако су Сремски Карловци вековима неговали традицију квалитетних специјалних вина, а једна од породица која је нераскидиво уткана у развој виноградарства и винарства је управо породица Живановић.

Већ седмо колено ове породице наставља с том традицијом. Вина аусбрух и бермет, којима су Живановићи стекли славу, деценијама добијају признања, дипломе и медаље на винским изложбама и сајмовина.

У склопу породичног имања, у великом дворишту са очуваном богатом вегетацијом, постоје два винска подрума – лагума.

Крв, мајчино млеко и – мед

Мед је, уз крв и мајчино млеко, најсавршенија материја у природи, самим тим, и најбоља за људску исхрану.

Уосталом, његову производњу пчела плаћа животом!

Минерални састојци, витамини, ензими и антибактеријске материје меда изузетног су значаја за исхрану свих људи, а првенствено деце и старијих особа.

Мед садржи скоро све елементе који су неопходни за правилан метаболизам организма, објашњава Жарко Живановић.

Међутим, како додаје, и мед треба знати користити:

– Не треба га гутати, већ лагано жвакати јер тако истопљен одмах улази у метаболизам и не оптерећује желудац. Мед је и еликсир лепоте, који има велику примену у козметици јер кожи даје сјај и лепши изглед, одлаже старење, дезинфикује.

аутор: Драган Пејић

Фото: Приватна архива музеја