Отварање изложбе Студија случаја Биљане Ђурђевић

Салон Музеја савремене уметности Београд

Од 25. марта до 23. маја 2022. године

Кустос изложбе: Мирослав Карић, МСУБ

Уметничка пракса Биљане Ђурђевић већ две и по деценије континуирано се развија око истраживања концептуалних потенцијала медија класичне слике, док су последњих година њена стваралачка интересовања проширена и на рад у пољу стоп-анимације. Посвећено проучавање класичног сликарства и дела великих мајстора, као и историјско-друштвених и културних прилика епоха од ране ренесансе и барока до модерне и авангарде, отворила су за уметницу широко поље визуелних, наративних, идејних извора и референци на којима ће градити аутентичну ликовну поетику, уобличену кроз симболичке представе-исказе, тематски и проблемски најшире повезане кроз питања о сложености људске природе, пре свега, карактеру психолошких односа које индивидуално и колективно успостављамо са различитим социо-вредносним порецима и системима света који нас окружује.

Реализам и фигурација, нека од главних стилско-формалних обележја Биљанине сликарске праксе, тек су почетни интерпретативни оквири за иконографски и значењски слојевите призоре, чије садржаје, с једне стране, одређују реминисценције на разнолике жанровске и мотивске моделе и композицијске поступке из дуге и богате историје сликарства, а са друге, идејна упоришта која ауторка проналази у литерарно-рефлексивним формама.

Дела класичне књижевности, античка и модерна филозофија, средњовековно песништво и ренесансне инкунабуле, древни и религиозни епови, за уметницу постају поетска и мисаона полазишта у проблемско-критичком промишљању савремених друштвених феномена отуђености, социјалне анксиозности, агресије, насиља, институционализованих механизама контроле, медијске манипулације и индукције страха, које визуелно сажима у својеврсне алегоријске сцене снажног драмског набоја.

Тако смо на Биљаниним сликама сведоци ситуација извесног „саспенса”: ток догађаја наслућујемо кроз емотивна стања протагониста која интензивира атмосфера амбијената у које их уметница смешта, додатно драматизујући њихову позицију (не)моћи у причама и трајно отвореном питању о људској природи, о неизвесности у којој се као бића можемо наћи ишчекујући неку врсту опресије или, опет, спремности да будемо агилни извршитељи исте.

Студија случаја представља наставак уметничиних истраживања раније започетих у оквиру серије радова под називом Оруђе делања, која тематизује кључне поставке функционисања данашњег друштва, огрезлог у процесима непрекидне производње и потрошње, претварању свакодневице у рутину, ефикасности и ефективности као доминантним социјалним, вредносним критеријумима. Биљанина размишљања усмерена су на преиспитивања и проблематизацију човекове амбициозности и непрестане жеље да контролише, инструментализује, „комодификује” свет око себе, као и механизме у њиховом остваривању који често доносе насилне методе, експлоатацију, обесправљивање или потпуно укидање личних и колективних слобода.

Студија случаја делом произилази из графичке новеле коју је ауторка објавила 2020. а која је добила даљу визуелну елаборацију најпре у серији слика великог и средњег формата, у којима уводи одређене новине у ликовном поступку, затим и у видео-анимацијама, чиме се заокружује врстан трансмедијски и есејистички приступ теми.

Синематичност призора наглашена кадрирањем ентеријерских и екстеријерских ситуација – дугих, пустих фабричких ходника, железничких станица, индустријског пејзажа – поставља посебан драмски тон у присуствима главних актера радње, деперсонализованих експонената експлоататорских система, у чину наџирања, контроле и потенцијалног кажњавања непослушног потчињеног.

У јеку глобалних друштвених и економских промена, експлоататорске праксе показују се као свеприсутне, изнијансиране само по питању ресурса који се искоришћавају и томе да ли се спроводе у интересу богатих појединаца, корпорација или „спасоносних” приватизација уништене друштвене својине, што за Биљану Ђурђевић на овој изложби представља полазну тачку студије случаја о људској, социјалној и етичкој деградацији а које нису део некакве дистопијске визије будућности, већ рефлексија света у ком тренутно живимо.

Извор и фото МСУБ