Scroll Top

Повратак написаних

povratak-napisanih
Сличне теме

МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА ОД 23. ДО 30. ОКТОБРА

Овогодишњи слоган односи се на велики повратак манифестације после две године паузе због пандемије

Међународни београдски сајам књига, 65. по реду, одржаће се од 23. до 30. октобра на Београдском сајму. Овогодишњи слоган “Повратак написаних” односи се на велики повратак ове књижевне манифестације након двогодишње паузе изазване пандемијом. Као и увек, љубитељима писане речи понудиће бројне новитете, акције, попусте и промотивне активности, као што је дружење с писцима и потписивање књига.

МЕЂУНАРОДНИ КАРАКТЕР

Регионално највећа манифестација посвећена књизи готово од самог почетка има међународни карактер. Скоро да и не постоји земља која није долазила да буде гост Београдског сајма књига, да излаже и презентује своја књижевна дела. Долазећи у додир са страним издавачким кућама, на- шим издавачима отворен је пут сарадње, па овакав догађај нуди много више од одласка и купови- не књига. Многим писцима је ова фешта, кроз историју, послужила као средство конекције, па су резултати били много видљивији. Дела наших књижевника превођена су скоро на све светске језике. Највише је превођен нобеловац Иво Андрић – на више од 50 језика.

Први Београдски сајам књига најављен је те 1957, у најчитанијем дневном листу Политика, само месец дана раније, скроз неупечатљиво. Догађај је окупио госте из 16 земаља и 54 домаћа излагача. Писац који ће у наредним годинама организовања бити најзапаженији на сајму је Иво Андрић. Он те године добија новоустановљену повељу за животно дело, које додељује Савез књижевника Југославије.

ФОТО: АРХИВА БОРБЕ

ШЕЗДЕСЕТЕ – ЗЛАТНО ДОБА

Златно доба Сајма књига била је прва деценија његовог постојања. Тада је непрестано растао и број посета и излагача, као и страних гостију, а сајам су пратиле изложбе, различити програми и Вашар књиге, који је подразумевао значајно веће попусте него иначе. Већ 1961. Сајам достиже бројку од 150.000 посетилаца. То је била година када је Андрић добио Нобелову награду. У првој деценији одржавања највише се читала белетристика, али и поезија, као и све популарнија есејистика. Евро- пски романи су били међу најпопуларнијим, а тражио се примерак више уџбеника страних језика. У сајамској понуди могле су се наћи и грамофонске плоче.

СЕДАМДЕСЕТЕ – БОЉЕ ОД ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Седамдесетих година сајам успева да расте, као и његов међународни углед, иако многима остаје непознато у каквој се издавачкој кризи одржава. У доба гашења и спајања великих издавачких предузећа, ниских тиража и високих цена књиге, несташице хартије, скупих штампарских услуга, сајам ипак успева да окупи све већи број учесника, па чак и да покаже надмоћ књиге над телевизијом која је тада била у успону.

ОСАМДЕСЕТЕ – ПОЈАВА МАЛИХ ИЗДАВАЧА

Прву половину осме деценије обележиле су побуне. Први пут је 1984. јавност чула да ниједна државна институција финансијски не подржава ову манифестацију иако је од свог почетка била препуштена искључиво издавачима. Исте године графички дизајнер Добрило Николић одриче се награде коју је добио за дизајн монографије о Ољи Ивањицки јер у жирију није било ниједног дизајнера. У име издавача, на сајму 1987. Огњен Лакићевић упозорава да је “књига на маргини друштва”, подсећа да криза у издаваштву још траје и позива надлежне институције да инте- рвенишу, али безуспешно. Ипак, и овај период је обележен великим бројем излагача, као и поја- вом мањих издавачких кућа, које су имале квалитетна издања. Од 1988. сајам отварају књижевници

ДЕВЕДЕСЕТЕ – ГОДИНЕ КРИЗЕ

Најтежи период за Београдски сајам књига наступио је деведесетих година. Сајам се више није могао похвалити ни бројем посета ни продајом, што су били главни адути ранијих кризних година, па су ти подаци почели да се крију. Због ембарга тешко је успевао да одржи међународни карактер. Штандови све мање личе на изванредне колекције из првих година сајма, а на њима преовлађују књиге са политичким интерпретацијама историјских личности. Телевизија Београд не преноси отварање сајма 1992, као ни доделу награде за роман деценије “Хазарски речник”, коју је добитник Милорад Павић напустио због буке с околних штандова.

Београдски сајам књига након проласка кроз бројне кризе почиње да се опоравља већ 1996. и поново окупља све више страних учесника, као и све домаће издаваче. Начин финансирања још није решен, па се те године сајам одржава под покровитељством “Соко штарка”. Тек 2003. Сајам књига постаје једна од манифестација чији је оснивач Скупштина града Београда, а организују га Савет Београдског сајма књига и Београдски сајам.

21. ВЕК – КУЛТНИ СТАТУС

Данас је Сајам књига једна од најзначајнијих културних манифестација у земљи, која окупља велики број излагача, гостију из иностранства и посетилаца и прати је богат програм. Од 2002. уведена је и институција земље почасног госта. Ове 2022. почасни   гост   је  Румунија. На 65. сајму књига представиће се око 400 излагача из Србије и иностранства, а биће презентовано и више од 30 румунских аутора. Душан Ковачевић, председник организационог одбора, поручио је да се овогодишња манифестација неће нимало разликовати од најбољих година ове књижарске свечаности.

– Велико нам је задовољство да се сајам, за разлику од претходних година, одржава. Сви ми који бринемо о сајму, судећи по одзиву излагача и издавачких кућа, заједно смо направили добар организацијски посао. Он ће бити успешан као у оно најбоље време. До сада се пријавило око четири стотине излагача. Изложиће многе репринте добрих, старих књига и, наравно, издања најновије литературе, како српске тако из окружења. Почасни гост је Румунија, очекујемо делега- цију књижевника и преводилаца, тако да ће и та држава моћи посетиоцима да понуди литературу – казао је Душан Ковачевић.

Осим Румуније, земље почасног госта, на Сајму књига учествоваће и издавачи из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Италије, Мађарске, Немачке, Белорусије, Кине, Ирана, Швајцарске, Марока, Египта, Индије и Пољске.

Михајло Жиловић

ФОТОГРАФИЈЕ: SAJAM.RS


Сајам ме подсети на патријарха Павла

МАТИJА БЕЋКОВИЋ

Један од најпознатијих српских књижевника Матија Бећковић поручио је читаоцима Борбе да обавезно посете сајам, на ком ће представити своју најновију књигу “Најнајнија”, у издању Српске књижевне задруге.

– Сајам књига окупи више посетилаца него остали сајмови. Када год одем на сајам, сетим се патријарха Павла. Дошао је, а дочекало га је хиљаде посетилаца, сви уредници су изашли да га поздраве. Била је то година када је излагао највећи брoj издавача, како домаћих тако и страних. Показивали су му разне књиге, опрему, био је одушевљен. А кад је добио реч, питао је има ли нека књига нешто да вреди. У томе се огледа његова мудрост.


Живот је победио

МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ

Песникиња Мирјана Булатовић радује се сајму, где ће представити књигу изабраних и нових песама за децу и безазлене “Стонога Елвира тражи педикира”

– Када нам се, после двогодишње паузе, најави Сајам књига, то значи да је победио живот, мада се у међувремену планета опасно заљуљала. Корона није ништа према нуклеарном рату. С надом да га неће бити, ми ћемо се у сајамским халама грлити с пријатељима које дуго нисмо видели, разгледати нова издања најжилавијих издавача, живети живот као да никад неће стати. Сајам је привид нормалности, уживајмо у привиду док се нормалност не успостави. Посебна су радост људи искричавог духа, који промичу сајмом, многи сиђу и с Фејсбука, тако да ћемо седам дана бити више живи и стварни него виртуелни. Све је то у славу живота.


На сајам као у цркву

МОШО ОДАЛОВИЋ

Дечји писац Мошо Одаловић каже за Борбу да ове године неће бити присутан због здравствених тегоба, али да ова манифестација за њега много значи.

– Немамо ваљаније манифестације која ће нам доставити на увид све што се дешава у издавачкој штампарској делатности. Годинама, а може се рећи и деценијама, ишао сам радосно, као што побо- жници одлазе у цркву. Имајући у виду да сам дошао с Косова, највише се радовах Десанки Мак- симовић, она је била неизбежни део сајма све до смрти. Дружење с колегама је било братско, сви смо с истом радошћу долазили, без обзира на то да ли те године имамо изложену књигу или не.


Књига би требало да буде дечја играчка

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

Поводом овогодишњег сајма књига, један од најпознатијих дечјих песника Љубивоје Ршумовић истакао је важност посећивања ове књижевне манифестације.

– Овогодишњи сајам ће значити много већу присутност народа, највише деце, будући да овај књижевни салон није одржаван већ две године. Сви ми који долазимо и учествујемо не одлазимо на овај догађај као на књижевну пијацу, већ је то, заправо, сајам “потрошача књига”, људи који су навикли да читају. Лепо је видети родитеље са децом, деца бирају, а родитељи купују и носе оно што су омладинци одабрали. Шаљемо лепу слику таквим догађајима. Моје колеге и мене чини срећним када деца у раном детињству почну да одрастају с књигом. Требало би да деца буду у друштву са књигама, као са играчкама. Литература за децу је шкриња пуна узбудљивих ствари – каже Ршум. Некада је деци било много лакше да дођу до својих песничких узора, преко књижевних часописа за младе. А данас, ситуација је суморна што се тиче магазина који би се бавили феноменима и тајнама детињства, сматра Ршумовић.

– Крајње је време да се такав часопис појави. Никад неће у српском народу престати да се рађају песници. Свака генерација ће лиферовати неке нове сјајне песнике, новог Душка Радовића, Ерића… Не треба се плашити, а треба их дочекати и одгајити неким лепим часописом. И даље су писци за децу маргинализовани и што се тиче јавног рада и признања. Ја сам стекао популарност на телевизији, па је то мени била одскочна даска у мојој песничкој каријери – констатује Љубивоје.

Његова нова књига требало би да угледа светлост дана у току овог месеца. Издавач “Службени гласник” објавио је ауторове личне белешке, у којима пише о сусретима с многим светским и домаћим књижевницима. У књизи ће се, између осталих, наћи разговори са Десанком Максимовић, Оскаром Давичом, нобеловцем Еуђенијом Монталеом и многим другим.

“На кога си се угледао, добро си испао”

На једном од многих сајмова које је посећивао Љубивоје Ршумовић је угледао Бранка Ћопића, пришао му и рекао:

– Пошто смо сада колеге, ја морам да ти кажем и да ти се извиним јер сам, као дете, узимао твоје риме и писао своје песме. Потпуно сам се угледао на твој ритам. А он ми одго вори: “Ајде, богати, добро си ти испао на кога си се угледао.” Ту реченицу нећу заборавити све док сам жив.

Додај коментар: