Позориште се увек враћа с осмехом

АТЕЉЕ 212 ПРОСЛАВИЛО 66. РОЂЕНДАН

Београдско позориште Атеље 212 обележило је 12. новембра 66. рођендан, отварањем изложбе студената сценског костима и сценског дизајна “Ово је сценирано”. изложба отворена до 2. децембра још је један од пројеката који се реализују у оквиру недавно потписаног споразума између Факултета примењених уметности у Београду и Атељеа 212. Изложбу је свечано отворила првакиња овог позоришта глумица Горица Поповић речима да је позориште вечно и да му нико ништа не може, ни ратови, ни природне катастрофе, ни разни вируси.

– Такве околности могу само да га тек привремено зауставе, помало скрајну, али се позориште увек враћа с осмехом. Позориште не може без младих, нових идеја и нове енергије и, на срећу, у Атељеу 212 смо освежили наш глумачки ансамбл с неколико дивних младих људи који носе репертоар – истакла је Горица Поповић и додала да се и млади студенти сценографије и костимографије с ФПУ спремају да професионално закораче у позориште. У животу позоришта 66 година је управо право време, казао је управник Атељеа 212 Новица Антић.

– Атеље иза себе има традицију, бурну и славну прошлост, али има још ону виталност и снагу и није остало у тој прошлости, већ иде даље. Када су једном приликом питали Јована Ћирилова шта би била дефиниција Атељеа 212, он је рекао: “Увек ново.” Да бисте увек били нови, морате увек да будете један мали корак у будућности, а за тај малени корак потребно је да имате прошлост и садашњост. Мислим да све то имамо – поручио је Антић. Први авангардни београдски театар започео је свој живот 12. новембра 1956, премијерним концертним извођењем Гетеовог “Фауста”, у режији Мире Траиловић, у ком су играли Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић, у малој сали за састанке у згради Борбе, у којој је било свега 212 столица у гледалишту. Циљ приликом оснивања Атељеа 212 није био да он буде институција, већ место на ком ће се промовисати нова позоришна уметност. Нова зграда позоришта отворена је 30. децембра 1964. у некадашњој Улици Лоле Рибара, испред које се налази споменик Зорану Радмиловићу у костиму краља Ибија.

Током деценија које су уследиле Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, изрстао у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.          

Е. С.

ФОТО: АРХИВА БОРБЕ