Прекини да хистеришеш!

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Kада смо суочени с фрком, не треба да улазимо у стање узнемирених емоција, већ да се запитамо шта можемо да урадимо поводом тога

Како смо у про­шлој причи спо­мињали душев­ни мир помоћу комбинације лекова и молитви, контро­ле емоција и емотивних реа­кција, физичког опуштања мишића, лековитих свој­ става доброте и љубазнос­ти, итд., без неког посебног увода бих радо наставио са, према мом мишљењу, ода­ браним ефикасним методама за стицање душевног мира.

Мени је следећа метода готив­на “Упамћена смиреност”. Под тим се подразумева прављење психичког штека смирених утисака, из којих ћемо црпети онда кад нам је то потребно. Они се, углавном, стичу то­ком одмора, на мору или пла­нини. Ја припадам оној групи која више воли море. Обично ме током прва три дана на ле­товању још држи тензија сте­чена преко године да би од четвртог дана почели и мозак и тело да ми се опуштају. Тад полако крећу да се стварају ти смирени утисци, кад почне полако мозак да нам се искључује, обично на плажи, и почнете да осећате тај моменат садашњос­ти или тоталне нирване. Значи, они благи шумови таласа мора како лењо квасе песак током заласка сунца. Дивне, топле преливене боје преко неба и покојег облака. Галебови ко­ји круже над морем са својим промуклим крештањем. Онај моменат кад нам се цело биће у апсолутном миру и спокоју споји с околином. Е, то су мо­менти које је здраво упамти­ти или уштекати, у смислу да можете ту исту слику видети и затворених очију. Чим кренемо да складиштимо такве моменте, самим тим смо спремни да кори­стимо метод “Упамћене смирености”, тако да, кад нам дођу напети трену­ци нервозе, стреса, нес­ покоја и слично, у стању смо да их извлачимо, да они пролазе нашим умом попут слика с лековитим деј­ ством.

Kао што веверица складишти кестење, тако би и ми требало да штекујемо своје тренутке среће да бисмо у кризи могли да црпимо из тих успомена по­моћ и инспирацију.

Са вама ћу поделити такав свој моменат који сам доживео у току лета 2015. на Kарибима, кад сам успео на три месеца да направим пресек свог пакленог доба најлошијих енергија које су ме убијале у појам и лични интегритет попут интензивних негативних напада медија, лоших наслова по новинама, јако тешких дешавања у приватном животу, што је, све заједно, тра­ јало непуне четири године.

Kад сам отпутовао на остр­во Антига, исто тако ми је тре­бало нека четири дана да цело моје биће почне да се опушта. Тог четвртог дана или, тачни­је, те вечери, мој другар који је тамо живео и радио одвео ме је на пројекцију филма у врло ексклузивном хотелу “Сугар Ридге”. Унутрашњост тог хоте­лског круга је сачињена од два необично велика базена, испре­ плетана прелепим зеленим брежуљцима, стазица­ма, фонтанама, дивним мостићима, многим лежаљкама с беж кожним јастуцима и прецизно постављеним шареним светлима која су бацала светлост нагоре. С обзи­ром на то да с Атланског океана увек лагано пу­зе велики, густи облаци ниских висина, врло лако се уочава одраз тих шарених светиљки на те огромне густе облаке, који пузе изнад глава. Сцена као да сањаш. Са леве стране пичи филм на великом платну, ја лежим на кожној лежаљци, обасјан широким спектром боја од одраза обла­ка изнад главе. Испред мене два уметнички обликована базена, а са десне стране широм отво­рена два нивоа хотела у виду тераса ресторана који, с друге стране, гледају на обалу океана. Значи, брате, да не верујеш. Тад сам попио такав јак флеш на суво, који ће бити упамћен за цео живот. Не само да ми је та слика помогла у наредне две и по године ноћне море, већ и ка­сније, ако би кренуо да ме обу­зима неки мрак, ја бих се вратио у сећању на то цело вече и већ би ми било лакше, као и овог тре­нутка док описујем ову причу.

Штековати дивне тренутке је много добар и моћан рад. Даје надахнуће, чупа из бедака, сече смор, а, најбитније, враћа човеку душевни мир.

Желим у овом броју да започ­нем још једну технику за ства­рање психичког мира и стиму­лисање наше унутрашње снаге. Дакле, издвајам праксу која се фура под називом “Агресивно активирање”. То је само други начин да се каже: “Прекини да хистеришеш и уради нешто ко­нструктивно у вези са својим проблемом.” Kад се нађемо суо­чени с узнемиреном ситуацијом или, жаргонски, фрком, не тре­ба да улазимо у стање фрке или узнемирених емоција, већ да се запитамо шта можемо да ура­ димо поводом тога и потом да почнемо да радимо најпаметни­ју ствар које се сетимо. Овакав став појачаће нашу психичку контролу и помоћи да нађемо конструктивно решење.

Наставиће се…