Scroll Top

Премијера драме Плућа у Мадлениануму

premijera-drame-plu-a-u-madlenianumu
Сличне теме

Питање са којим се често суочавају млади брачни парови, еколошке и етичке свести, да ли у оваквом свету рађати и стварати нови живот је и тема дуодраме Плућа савременог британског аутора Данкана Мекмилана. Опера и театар Мадленианум у копродукцији са агенцијом Марадор доноси овог пролећа позоришној публици духовиту и нежну причу у којој ће сваки гледалац моћи да се препозна, јер овај комад „дише истином“, истакла је директорка Драме Ана Радивојевић Здравковић. Редитељ и преводилац драме Иван Вуковић се и сам једног тренутка нашао пред оваквом дилемом и из свог емотивног дискурса на сцену је поставио топли комад у изведби сјајних Сузане Лукић и Горана Јевтића. Иван Вуковић је у складу са комадом изабрао и изврсну младу даровиту екипу сарадника: Ему Стојковић сценографкињу, Ивану Младеновић костимографкињу и Мирослава Радуловића као композитора. Комад се премијерно изводи 11. маја, репризно 18. маја и 3. јуна на Малој сцени Мадленианума.

У пренасељеном свету, у коме свако нове биће троши драгоцене залихе кисеоника, оставља карбонски отисак, али и свету у коме тај нови живот очекују егзистенцијалне муке с могућим трагичним исходом, од еколошке катаклизме, преко пандемија до потпуне социјалне несигурности, да ли родити или не, питање је сад? Ово питање у комаду постављају двоје урбаних, самосвесних младих људи који су пред важним животним одлукама, а тумаче их Сузана Лукић и Горан Јевтић, двоје сјајних глумаца који су у пуној раскоши и зрелости својих каријера, што су посведочили како огромним бројем улога, тако и битним наградама којима су овенчани. Њихова изузетна несвакидашња компатибилност се нарочито осликава у духу урбаности коју својом харизмом поседују обоје и у посебном дикцијском дару да на изглед свакодневни, чак улични, говор учине правом позоришном поезијом.

Данкан Мекмилан је савремени енглески драмски писац и редитељ, познат по драмама: Плућа, Људи, места и ствари, Свака дивна ствар, али и бројним драматизацијама, попут књиге Џорџа Орвела 1984. Плућа су имала своју праизведбу у Студио Тхеатре у Вашингтону 2011. године и од тада је било 40 продукција на многим сценама света. Неке од познатијих продукција су свакако берлинска – Шаубине, режија Кејти Мичел, као и продукција са Вест Енда у позоришту Олд Вик, у којој су играли Мет Смит и Клер Фој. У нашем региону, Плућа су имала премијеру у Еџит театру у Загребу као и у Словенском народном гледалишчу у Љубљани, чија се гостовање очекивало и на 54. Битеф фестивалу.

Иван Вуковић, млади редитељ и професор режије из Београда је имао бројне успешне режије не само у Београду, него и по целој Србији, познат је и као оперски редитељ. У режији овог комада испооштовао је жељу и дидаскалије самог писца да игру постави на огољеној сцени уз минималистичка средства где ће само светло и музика да сугерише проток времена. Поводом овог комада редитељ је изјавио „Плућа сам преводио у покушају да спасим свој мали свет. Од великог смо сви дигли руке, па је на крају и он дигао руке од нас. Али мени је жена трудна и полицијски је час и нестају драги људи… и ако некога волиш никако га немој грлити… и чија је наша вода… и рат, грми негде потмуло и све ближе. А позоришта су затворена. Не могу да ухватим ваздух, нешто жели моја плућа. И онда кренем да преводим и замишљам ову прелепу драму и буде ми мало лакше. Победа! Али мени ће син живети у овом свету… и слободни смо да путујемо где год се не пуца… и хоћу ли и ја неком недостајати… и грлим људе јако и шапућем ‘мој, моја, опрости’… и грми стално. Време је полудело. Али позоришта су отворена. Победа!“

Управо овим комадом Опера и театар Мадленианум жели да публику подсети да је суштина и данашњег човека да воли и да кроз љубав траје.

Фото: Промо

Додај коментар: