Проходала сам у балетској школи

АНИКА МАРЈАНОВИЋ, БАЛЕРИНА, МОДЕЛ, ЧЛАНИЦА ХОРА И НАЈМЛАЂА ДРЖАВНА ПРВАКИЊА У МОДЕРНОМ ПЛЕСУ

Волела бих да наступам у мјузиклима јер волим плес, глуму и певање, али сањам и да постанем примабалерина

Да године не мо­рају бити мерило успеха, доказује Аника Марјано­ вић, 12­годишња девојчица с много интересо­вања и још више достигнућа. Аника је са три и по године освојила прву златну медаљу и на тај начин постала најма­ђа државна првакиња Србије у модерном плесу, такмичећи се у категорији са девојчицама старијим од пет година. Балет и плес нису њена једина стра­ст; поред тога, проглашена је за најлепшу девојчицу Србије и са осам година постала је на­јмлађи топ­модел. Посебно је интересују певање и глума, а поврх свега, успева да буде и одличан ђак.

– Балет сам заволела још одма­лена. Тачније, проходала сам у балетској сали. Мама ме је увела у тај чаробни свет плеса. Када сам имала годину дана, гледала сам старије девојчице како играју у сали, па сам тако и ја с временом пожелела да иг­рам ­ каже Аника Марјановић на почетку разговора за Борбу.

Када си почела да играш балет?

– Са три и по године већ сам постала најмлађа државна првакиња у модерном балету. Касније сам наступала на многобројним манифестацијама и такмичењима. Издвојила бих наступ на Белом двору, који ми је остао у најлепшем сећању. Принцеза Катарина Карађо­рђевић и принц Александар организовали су пријеме за божићне и васкршње празни­ке, којима сам традиционално присуствовала. Играла сам пред многим званицама из зе­мље и иностранства, а најлеп­ше од свега памтим поклоне које ми је принцеза даровала, које и данас чувам. Касније сам уписала Балетску школу “Лујо Давичо”, тренутно сам други разред. Упоредо играм и кла­сичан и модеран балет.

Колико времена и ве­жбе је потребно да се неки покрет доведе до савр­шенства?

Потребно је много труда и вежбе да би се правилно извео одређени покрет. Ми у школи још понављамо покрете које смо учили у првом разреду. Наравно, покрети су сада тежи и захтевнији, али основу увек понављамо.

Да ли успеваш да ускла­диш балет са школом и осталим активностима?

– Успевам некако, али је исти­на да је напорно. Поред балета, идем и на хорско певање, које ми је такође важно. Волела бих да наступам у мјузиклима јер волим плес, глуму и певање. Учествујем на многим ван­школским манифестацијама, телевизијским емисијама и ко­нцертима. Певала сам на ово­годишњој Светосавској акаде­мији ­ Благо Светог Саве 2022, у Комбанк дворани. Имала сам ту част да певам химну Срби­је и “Химну Светом Сави”. У публици су били премијерка, министар просвете и многи званичници. Заиста сам била поносна док сам певала химну. Такви тренуци ми дају снагу да наставим оно што радим. Не­давно сам била и у Патријарши­ји на Ускршњим чаролијама, и велика је част да сам упознала патријарха Порфирија. Лепо пи­шем, па је мој састав ове године проглашен као најбољи у шко­ли, који сам недавно читала за дан школе. Недавно сам сними­ла и рекламу која се приказује у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Србији. Иначе, модом се професионално бавим од осме године. Ово пролеће ми је донело много успеха на свим пољима. У основ­ној школи сам одличан ђак и трудим се да из свих пре­дмета имам петице.

Да ли је тешко играти у шпиц патикама?

– На почетку ми је било необично и помало тешко, али с временом сам се навикла на шпиц патике. Имамо и посебне додатке које стављамо на прсте да би нам шпиц патике биле удобније. Сада уживам док играм у њима.

Који покрет је најзахтевнији?

– С обзиром на то да сам тек други разред, кораке радимо поступно и по програму. Најзахтевнији покрет из класичног балета је фонди на средини, а најомиљенији су ми скокови. Из модерног балета највише волим чеони скок. У балетској школи имамо и примењену гимнастику, па изводимо гимнастичку вежбу премет. Можда ми је ипак премет најзахтевнији.

Наступала си недавно први пут у Народном позоришту на Великој сцени. Каква искуства носиш с тог такмичења?

– Имала сам ту част да наступам поводом балетског такмичења за старије основце. Носим дивна искуства. Пре изласка на сцену, била сам много нестрпљива. Имала сам страх да ћу нешто погрешити. Чим сам изашла на сцену, трема је нестала и наступило је уживање. Уживала сам у сваком покрету који сам изводила, док ме је музика носила. Аплауз који сам добила је моја највећа награда. Добила сам и похвале од драге професорке Вере Обрадовић и једног чоколадног зеку с букетом цвећа. Захвална сам разредној Ивани и наставницама које су организовале такмичење и које нам преносе своје знање, али и родитељима, који ми пружају подршку.

Шта је за тебе оно најлепше у балету?

– Најлепше у балету је само извођење на сцени. Највише волим када се обучемо у дивне костиме, када су покрети усавршени и тачни, кореографије спремне и када играм под светлима позорнице.

Да ли ти је нека балерина узор и сањаш ли, можда, да постанеш једног дана примабалерина?

– Доста слушам о светским балеринама, њиховим изведбама. Маја Плисецкаја је једна од њих, као и Светлана Захарова. Сањам да будем прима! Када сам уписала балетску школу, сазнала сам да је прва директорка и оснивач балетске школе “Лујо Давичо” била Аника Ани Радошевић. То ми је тада тако малој било интересантно, првенствено због мог имена, али и надимка који носим, па сам себе тада замишљала и као директорку школе… Ипак, дража ми је сцена!

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: СТАНКО ЂАЛИЋ – ЦАНЕ