Scroll Top

Публика ће из богате понуде лако одабрати шта не треба да пропусти

publika-e-iz-bogate-ponude-lako-odabr
Сличне теме

ЈУГОСЛАВ ПАНТЕЛИЋ О ПРОГРАМУ ЈУБИЛАРНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА У БЕОГРАДУ

Пред посетиоцима је заиста једно од, годинама уназад, програмски најјачих издања Феста, каже уметнички директор фестивала

Иако се одржава у доба када је већина великих фестивала отка­зана, одложена или се одржава онлајн, јуби­ларни Фест је за публику ода­брао респектабилан и озбиљан програм. Уметнички директор Феста Југослав Пантелић исти­че да је, поред Главног такми­чарског програма, који и сам има широк дијапазон жанро­ва и тема, целокупна фести­валска понуда састављена од најбољих остварења која је понудила светска филмска продукција.

„Страхиња Бановић” ФОТО: АЛЕКСАНДРИЈА АЈДУКОВИЋ

Поред оних који на Фе­ сту тек треба да буду откривени, ту су и филмови који су приказивани и награ­ ђивани на најзначајнијим светских филмским фести­валима. Да ли сте ви задовољ­ни програ­мом?

Пу­бли­ка ће има­ти при­ли­куда по­гле­да по­бед­ни­ке Кан­ског и Ве­не­ци­јан­ског фе­сти­ва­ла, као и мно­ге дру­ге на­сло­ве с на­гра­ђи­ва­ним ау­то­ри­ма и глум­ци­ма. По­ред фи­л­мо­ва ко­ји ће пре­ми­је­ре има­ти на на­шем фе­сти­ва­лу у Бео­гра­ду, ту су и они ко­ји ће се та­к­ми­чи­ти за нај­пре­сти­жни­ју све­т­ску фи­л­м­ску на­гра­ду Оскар, те сам си­гу­ран да ће пу­бли­ка из бо­га­те по­ну­де на овогодишњем јубиларном издању Феста лако одабрати шта не треба да пропусти. Одговор на ваше питање је, генерално, потврдан.

ФОТО: ROB YOUNGSON

Са којим сте се све изазовима суочили и колико је тешко селектовати филмове за Фест?

Погледати и одабрати филм није никакав проблем, али доћи до истог уме да буде. Филмови данас настају и у продукцији оних који најчешће не рачунају на биоскопе и већину фестивала. Генерално, много брже стижу до глобалне публике и није лако уговорити и сачувати одређени филм за фестивал, но с тим не треба замарати ваше читаоце и наше потенцијалне посетиоце, пред којима је заиста једно од, годинама уназад, програмски најјачих издања Феста.

Све је више “политичких коректности”, оптужбе по разним основама такорећи пљуште на све стране, па шта је ваш утисак и мишљење – колико ће то утицати на уметнички израз? Хоће ли уметнички, ауторски, неависни филм опстати?

– Нисам сигуран на које оптужбе мислите. Постоје поступци које свакако треба осудити, а уколико се фокусирамо на уметнички израз, становишта сам да уметничко изражавање не сме да буде изложено било каквом виду ограничења. Наравно, увек постоји потенцијални проблем злоупотребе, али, у том случају, ваљало би бити врло опрезан. Неразумна приклоњења коректности у уметности, апсолутно не подржавам. Нити је свака написана књига уметност нити је сваки снимљени филм уметност. Нова коректност је само још једно увођење кодекса, који је у једном другачијем облику (тридесете године прошлог века) заувек променио Холивуд. Ствари је врло неодговорно генерализовати, али независна продукција у неким случајевима може да сачува интегритет, док у неким драстичнијим околностима тај исти интегритет може да буде такође упитан, но надајмо се да до тога неће доћи. Да бих био конкретнији, морао бих да се осврнем на конкретан проблем, а овако мој одговор мора да буде доста уопштен, али надам се, ипак, јасан.

Постоји ли филм који сте желели, а на крају нисте успели да доведете на Фест 2022?

Увек постоји неколико филмова којима, игром случаја, није било суђено да се нађу на коначној листи. Понекад је то због њихове раније дистрибуције, односно приказивања на неком фестивалу који се календарски раније одржава од нашег. Ове године ми је изузетно жао што Фест не обухвата два наслова које је публика у Србији већ имала прилику да види, а то су “Приватна пустиња” из Бразила и “Велика слобода” из Аустрије.

Да ли би­сте мо­гли да издво­ји­те на­сло­ве ко­је би пу­бли­ка “под обаве­зно” тре­ба­ло да по­гле­да или оне ко­ји су вас изнена­ди­ли и по­сле свих ових го­ди­на, то­ком ко­јих сте посве­ће­ни се­д­мој уметности?

– Скре­нуо бих па­жњу на све фи­л­мо­ве из Глав­ног так­ми­ча­р­ског про­гра­ма јер за сва­ки од њих сма­трам да заслу­жу­је да се рав­но­прав­но та­к­ми­чи за на­ј­бо­љи фи­лм и на­гра­де Бео­гра­д­ски по­бедник. Не бих смео да издва­јам ни­је­дан по­нао­соб јер то може да ути­че на фе­сти­ва­л­ски жи­ри, али, на­рав­но, да имам фа­во­ри­те. Исти је слу­чај и са фи­л­мо­ви­ма у про­гра­му Фе­ст фо­кус, ко­ји тра­ди­цио­нал­но скре­ће па­жњу на фи­л­мо­ве ко­је ка­ра­к­те­ри­шу сме­ли ауто­р­ски изра­зи.

Из про­гра­ма фи­л­мо­ва ван ко­н­ку­ре­н­ци­је и про­гра­ма Га­ла, те Фе­ст 50, издво­јио бих на­сло­ве по­пут: “До­гађај”, “Бе­л­фа­ст”, “Пи­ца од сла­ди­ћа”, “Љу­д­ска ко­ме­дија”, “Хе­рој”, “Џо­кеј”, “Анет”, “Па­ра­ле­л­не ма­ј­ке” и дру­ге, од ко­јих ће се мно­ги са­мо месец да­на на­кон на­шег фе­стива­ла на­д­ме­та­ти за на­гра­ду Оскар. За­тим, издво­јио бих не­ке фи­л­мо­ве и из про­гра­ма Фест 50, ко­ји са­др­жа­јем, глума­ч­ким изра­зом и ре­ди­тељ­ском иде­јом за­слу­жу­ју да их не про­пу­сти­те јер је Фе­ст је­дин­стве­на при­ли­ка да многе од њих ви­ди­те на ве­ли­ком плат­ну. То су, на при­мер, фил­мо­ви: “Из­ме­ђу два све­та”, “Еми­гран­ти”, “Ма­ли Тви­ст” или “Шар­лот о Џе­јн”…

Друга сезона серије „Клан”

Та­ко­ђе скре­ћем па­жњу и на се­дам до­ма­ћих оства­ре­ња ко­је ће пу­бли­ка пре­ми­је­р­но мо­ћи да по­гле­да: фи­л­мо­ви “Мрак” и “Хе­ро­ји ра­д­ни­ч­ке кла­се” ко­ји се та­к­ми­че за глав­ну на­гра­ду, за­тим фи­л­мо­ви “Ге­јм”, “Херо­ји” и “Ко­му­ни­сти­ч­ки рај”, ко­ји се при­ка­зу­ју у окви­ру про­гра­ма Фе­ст фо­кус, али и два фи­л­ма ван ко­н­ку­ре­н­ције -”Стра­хи­ња Ба­но­вић”, ко­ји ће отво­ри­ти фе­сти­вал, и доку­мен­тар­ни фи­лм “Че­ка­ју­ћи Хан­д­кеа”. По­се­б­но бих истакао про­је­к­ци­ју пр­ве две епи­зоде дру­ге се­зо­не се­ри­је “Клан” ау­то­ра Бо­ба­на Ске­р­ли­ћа.

Елена Стојановић

Додај коментар: