Scroll Top

Расадник талената добија ново здање

rasadnik-talenata-dobija-novo-zdane
Сличне теме

ОМЛАДИНСКО ПОЗОРИШТЕ ДАДОВ ЗА 65. РОЂЕНДАН “ОБУЋИ ЋЕ НОВО РУХО”

Након више од две деценије чекања на реконструкцију чувени београдски театар очекује да се 2023. усели у нову зграду

Давне 1958. Драмски атеље Дома омладине Врачар налазио се у скромној згради у Молеровој 33, где је и одиграна прва премијера, представа “Градинар” Рабиндранта Тагора. Десет година касније “Дадов” се сели у нову зграду, наменски направљену за позориште у београдској улици Ђуре Салаја (данас Десанке Максимовић). Све то време, више од шест деценија, омладинско и аматерско позориште истрајава у мисији врхунске позоришне уметности и до сада је изнедрило стотинак еминентних глумаца, драмских писаца и редитеља.

Иако је аматерско, ово позориште има стални репертоар и школу глуме и говора, коју чине признати предавачи. Понос Врачара и једно од бисера београдске културне сцене коначно може очекивати да се 2023. нађе у модерном здању, а према речима Владимира Мијовића, управника Дадова, битка за реконструкцију тра- јала је више од две деценије.

Јован Ристић, Зоран Ратковић, Михаило Тошић и Момчило Баљак, оснивачи Дадова на сцени у Молеровој 33
Фото: Архива Борбе, Представа “Избирачица

БИТКА ЗА ДАДОВ

– То је једна историјска, али не тужна, већ лепа прича. Напредни омладинци из Дадова далеке 1969. успели су да убеде градске власти општине Врачар и Рајка Мачковића, председника те општине, да је неопходно да позориште добије зграду. Та зграда је изграђена, али никада није добила технички пријем и одувек је била привремени објекат, предвиђен за рушење. Више од 20 година   је трајало прикупљање документације, али наша мисија је успела. Прикупили смо неопходне папире, одрађена је легализација, пројекат је прихваћен и, коначно, дошли смо на ред. Био је то јако дуг процес и много заврзлама, али то је сада све историја, на коју се више не осврћемо, већ гледамо напред – каже Мијовић.

ФОТО: ПРЕДРАГ МИТИЋ

Доградњом објекта од 400 квадрата решиће се проблем радионица, гардероба, пробних сала, али и недостатак магацинског простора. Радови крећу до краја године, а како наш саговорник истиче, позориште ће јубилеј, 65 година постојања, дочекати у новом, савременијем објекту.

Поред реконструкције, позориште Дадов припрема и монографију, која ће обухватити читав период рада ове установе – од 1958. до данас.

– Још прикупљамо материјал, старе фотографије, сећања… У монографији ће се наћи око 270 премијера, изве- дених од 1958. Дадов је феникс, имао је своје периоде рађања, врхунца и уништења и увек је почињао из почетка. Моја историјска реченица гласи: “Дадов предста вља мрестилиште и расадник талената” и , као такав, треба да остане – истиче наш саговорник и додаје, као своје највеће достигнуће током 30 година професионал- ног рада, колико је и на челу ове установе, јесу генерације и генерације младих дадоваца.

ОКРЕНУТИ РАДУ СА МЛАДИМА

Потврда да мисија Дадова и те како живи, представља и недавно освојена награда – Гранпри за најбољу представу на 9. Интернационалном фестивалу средњошколског театарског стваралаштва Јувентафест у Сарајеву. Представа “Животињска фарма” не само да је награђена већ је и испраћена овацијама. Када је реч о наградама и признањима, Мијовић сматра да су оне данас девастиране јер немају конкуренцију, као и да се код нас, нажалост, не придаје довољно значаја раду са младима.

– Сарајевски фестивал је једини који се бави младима у овом региону. Оно што ме боли јесте то што се, рецимо, у многим земљама Европе много више ради с младима и даје им се на значају него код нас. Код нас су некако сви окренути више ка раду са професионалцима. Жао ми је што нема више Театра 13, “Крсманца”, Лоле и Јежа, што нема више манифестација, као што је био Брамс (Београдска ревија аматерских малих сце­на), позоришна манифестација настала пре Битефа, а која је отварала врата југословенској и светској позоришној аванга­рди. Више пута сам, нажалост, безуспешно покушавао да по­кренем нешто слично ­ каже Мијовић.

Више од пола века у Школи глуме и говора позоришта Да­дов млади развијају своје та­ленте, стичу бројне вештине, технике и знања за бављење глумачком професијом. Неки од дадоваца који су своје кари­јере започели у овом позори­шту остаће заувек запамћена у историји југословенског и српског театра попут Мило­ша Жутића, Светлане Цеце Бојковић, Предрага Ејдуса, Јелисавете Секе Саблић, Феђе Стојановића, Мирјане Карано­ вић и Даре Џокић, док други успешно исписују своја име­на на позоришној сцени Бео­града и Србије попут Марка Живића, Милоша Самолова, Срђана Карановића, Ненада Стојменовића, Горана Јевтића до оних млађих генерација по­пут Милоша Биковића, Тама­ре Драгичевић, Ивана Зекића и Бранкице Себастијановић. Иако омладинско и амате­рско позориште, Мијовић истиче да глумце и оне који прођу школу Дадова не воли да назива аматерима, већ људима који тај посао раде из љубави. Према његовим речима, не постају сви по­ лазници ове школе глумци, можда свега један одсто, али постају доктори, научници, културни радници…

– Рад са младима је и социо­лошки и васпитни и идејни рад. Ми смо државна инсти­туција која има 11 професора с Факултета драмских умет­ности и морам да кажем да сам срећан што смо успели да омогућимо да 300 деце, ко­ лико их има, стиче вештине и знања од заиста квалитетних предавача. Такође, родите­љи полазника овде долазе на јавне часове, могу да питају, да виде како ми радимо, и то је формула успеха сваке школе глуме. Сматрам и ли­чно бих волео када би свака општина у Београду имала по један Дадов у свом поседу и на тај начин би се омогу­ћило младима да уче, уса­вршавају се и раде ­ додаје саговорник Борбе.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ

Фото: Дадов

Додај коментар: