Рецепт за успех: порција ината и самопоуздања

САША МИШИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈЦЕЊЕНИЈИХ КУВАРА, ВОДИТЕЉ И ПИСАЦ

Код мене у кухињи све настаје у току самог процеса. Тешко ми је да креирам нешто што има задати оквир. Инспирација је тренутак, осећај и спајање укуса

Kада чујете да је Саша Мишић задужен за храну, знате да у том ресторану можете очекивати не само врхунску кухињу већ и одличан амбијент и перфектну услугу у целини. Свима добро познато лице још из серијала “Паклена кухиња” нашао се потом и у улози водича у емисији “Тури­ст експерт”, а сада за Борбу от­крива да је у припреми нови ТВ пројекат за ову годину у коме ће уживати сви узрасти.

– Тренутно радим “Ку­вање у кући” – ићи ћемо по кућама и ку­вати заједно с људима. Ово ће бити веома интересантан формат у ком се неће преплитати само кување већ и живот саме породице и њихови односи. Био сам у јед­ној породици у којој свекрва ниподаштава снајину кухињу јер је сматра кусом и брзом. Снаја, с друге стране, не жели да проводи сате у кухињи због једног јела и мисли да то може да се спреми на много бржи начин. Ту ћу бити и ја да пробам те односе да изгладим и пронађем неко заједничко решење ­ наја­вљује на почетку разговора Саша Мишић.

Један сте од најце­њенијих кувара на овим просто­рима. Колико вам је било те­шко да дођете до те позиције?

– Мислим да је то претенцио­зно рећи, то може да буде не­чије субјекти­вно мишљење, али ја бих себе назвао једним од много ку­вара који свој посао раде на другачији на­ чин. Сам пут до успеха нисам осетио. Додуше, сам рад у кухињи јесте напоран, али никада нисам имао циљ шта ћу и где ћу бити на среди­ ни каријере. Мислим да само треба радиш оно што волиш и да то радиш најбоље што мо­жеш. Не, није било лако, али све време је било лепо.

Али вратимо се поче­цима ­како сте заво­лели кулинарство?

– Почетна љубав је вероватно била када сам јео сва та јела што је бака спремала и хтео то да тумачим. Али када се томе посветиш и почнеш да изу­чаваш као занат, онда улазиш све дубље, истражу­ јеш, желиш да будеш бржи, бољи и другачији у струци. Порција ината, самопоу­здања и заинтересованости су најбољи рецепт успеха.

Где проналазите иде­ је за рецепте?

– Рецепти се дешавају у тренутку. Био сам лош у школи, никада нисам волео норма­тиве и нисам волео да креи­рам пре него што почнем да радим. Код мене у кухињи рецепти настају у току самог процеса прављења. Тешко ми је да креирам нешто што има задати оквир. Инспирација је тренутак, осећај и спајање укуса.

Поред “Паклене ку­хиње” снимали сте и емисију “Турист експрес”?

– Све се дешава у своје вре­ме. “Паклена кухиња” је била пре 13 година, а основна идеја емисије била је да се презен­тује нешто другачије, да се покаже други вид кувања, организова ња ресторана, маркетин­га… За то време била је по­требна и актуелна, а сада би емисија била потпуно другачија. Формат “Турист експерт” је потребан сада зато што је по­ требно да све више причамо о туризму, он је поткровље, а након тога иде кулинарство и остале његове гране. Снима­ње ове емисије за мене није био туризам у смислу одмарања и уживања, већ је мој посао био да све видим да би некоме могао да укажем на све оно што треба да види и искуси у одређеном крају.

Написали сте и књи­гу “Одисеја хране” у којој сте навели да је ку­хиња с Балкана најбоља. Шта нашу кухињу издваја од осталих?

– То је врло једноставно. У човечанству увек постоји неки пут и развој, а тај пут код нас је дошао с истока, тамо где су­ нце излази, одакле се све рађа, тим путем је храна и дошла код нас. Зашто балканска? Па врло је једнос­ тавно, то је тромеђа на којој су источни и запа­дни утицаји и културе стали. Код нас се до пре 80 година кувало исто оно што се кувало и пре три­четири века и зато је наша балканска кухиња једна од бољих, лепших и шарено­ ликијих кухиња. Све врсте на­мирница су биле доступне, од лимуна и рибе до кукуруза, ћуретине, паста или купуса… и код нас се то све спојило.

Која кухиња најви­ше одговара вашем укусу?

– Једноставна, чиста, не треба ми модеран тањир и што већи садржај. Важно је ко је то спремао, да ли је спремано с љубављу, марљиво и вредно, јер се то осети у јелу и такву врсту кухиње највише волим. Било које јело, ако се тако спреми, оно буде најбоље, па макар то био и хлеб.

Омиљено јело?

– Немам омиљено јело, све зависи како се осећам у том моменту и ко и како то јело спреми. Једна цезар сала­та у Калуђерици може да ми буде укуснија од оне у Паризу, све зависи од тренутка.

Најнеобичније јело које сте пробали?

– Слатка кромпир-­салата, која се служи са рибом и ки­селим краставцем, њу сам пробао на северу Немачке. Сав збуњен, позовем коноба­ра да кажем да је кувар погре­шио, али заправо није, они не једу слану кромпир­-салату, него слатку.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТО: БОРБА