Scroll Top

Рецепт за успех: порција ината и самопоуздања

recept-za-uspeh-porcija-inata-i-samopouzdanja
Сличне теме

САША МИШИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈЦЕЊЕНИЈИХ КУВАРА, ВОДИТЕЉ И ПИСАЦ

Код мене у кухињи све настаје у току самог процеса. Тешко ми је да креирам нешто што има задати оквир. Инспирација је тренутак, осећај и спајање укуса

Kада чујете да је Саша Мишић задужен за храну, знате да у том ресторану можете очекивати не само врхунску кухињу већ и одличан амбијент и перфектну услугу у целини. Свима добро познато лице још из серијала “Паклена кухиња” нашао се потом и у улози водича у емисији “Тури­ст експерт”, а сада за Борбу от­крива да је у припреми нови ТВ пројекат за ову годину у коме ће уживати сви узрасти.

– Тренутно радим “Ку­вање у кући” – ићи ћемо по кућама и ку­вати заједно с људима. Ово ће бити веома интересантан формат у ком се неће преплитати само кување већ и живот саме породице и њихови односи. Био сам у јед­ној породици у којој свекрва ниподаштава снајину кухињу јер је сматра кусом и брзом. Снаја, с друге стране, не жели да проводи сате у кухињи због једног јела и мисли да то може да се спреми на много бржи начин. Ту ћу бити и ја да пробам те односе да изгладим и пронађем неко заједничко решење ­ наја­вљује на почетку разговора Саша Мишић.

Један сте од најце­њенијих кувара на овим просто­рима. Колико вам је било те­шко да дођете до те позиције?

– Мислим да је то претенцио­зно рећи, то може да буде не­чије субјекти­вно мишљење, али ја бих себе назвао једним од много ку­вара који свој посао раде на другачији на­ чин. Сам пут до успеха нисам осетио. Додуше, сам рад у кухињи јесте напоран, али никада нисам имао циљ шта ћу и где ћу бити на среди­ ни каријере. Мислим да само треба радиш оно што волиш и да то радиш најбоље што мо­жеш. Не, није било лако, али све време је било лепо.

Али вратимо се поче­цима ­како сте заво­лели кулинарство?

– Почетна љубав је вероватно била када сам јео сва та јела што је бака спремала и хтео то да тумачим. Али када се томе посветиш и почнеш да изу­чаваш као занат, онда улазиш све дубље, истражу­ јеш, желиш да будеш бржи, бољи и другачији у струци. Порција ината, самопоу­здања и заинтересованости су најбољи рецепт успеха.

Где проналазите иде­ је за рецепте?

– Рецепти се дешавају у тренутку. Био сам лош у школи, никада нисам волео норма­тиве и нисам волео да креи­рам пре него што почнем да радим. Код мене у кухињи рецепти настају у току самог процеса прављења. Тешко ми је да креирам нешто што има задати оквир. Инспирација је тренутак, осећај и спајање укуса.

Поред “Паклене ку­хиње” снимали сте и емисију “Турист експрес”?

– Све се дешава у своје вре­ме. “Паклена кухиња” је била пре 13 година, а основна идеја емисије била је да се презен­тује нешто другачије, да се покаже други вид кувања, организова ња ресторана, маркетин­га… За то време била је по­требна и актуелна, а сада би емисија била потпуно другачија. Формат “Турист експерт” је потребан сада зато што је по­ требно да све више причамо о туризму, он је поткровље, а након тога иде кулинарство и остале његове гране. Снима­ње ове емисије за мене није био туризам у смислу одмарања и уживања, већ је мој посао био да све видим да би некоме могао да укажем на све оно што треба да види и искуси у одређеном крају.

Написали сте и књи­гу “Одисеја хране” у којој сте навели да је ку­хиња с Балкана најбоља. Шта нашу кухињу издваја од осталих?

– То је врло једноставно. У човечанству увек постоји неки пут и развој, а тај пут код нас је дошао с истока, тамо где су­ нце излази, одакле се све рађа, тим путем је храна и дошла код нас. Зашто балканска? Па врло је једнос­ тавно, то је тромеђа на којој су источни и запа­дни утицаји и културе стали. Код нас се до пре 80 година кувало исто оно што се кувало и пре три­четири века и зато је наша балканска кухиња једна од бољих, лепших и шарено­ ликијих кухиња. Све врсте на­мирница су биле доступне, од лимуна и рибе до кукуруза, ћуретине, паста или купуса… и код нас се то све спојило.

Која кухиња најви­ше одговара вашем укусу?

– Једноставна, чиста, не треба ми модеран тањир и што већи садржај. Важно је ко је то спремао, да ли је спремано с љубављу, марљиво и вредно, јер се то осети у јелу и такву врсту кухиње највише волим. Било које јело, ако се тако спреми, оно буде најбоље, па макар то био и хлеб.

Омиљено јело?

– Немам омиљено јело, све зависи како се осећам у том моменту и ко и како то јело спреми. Једна цезар сала­та у Калуђерици може да ми буде укуснија од оне у Паризу, све зависи од тренутка.

Најнеобичније јело које сте пробали?

– Слатка кромпир-­салата, која се служи са рибом и ки­селим краставцем, њу сам пробао на северу Немачке. Сав збуњен, позовем коноба­ра да кажем да је кувар погре­шио, али заправо није, они не једу слану кромпир­-салату, него слатку.

Непланирани ручак од печурака

– Снимали смо емисију “Турист експерт” у Крупњу, а он онако брдовит и шумовит, с много пећина. Зимски је период, путујемо комбијем који је тежак јер нас већ има дванаесторо, и заглавимо се на пола пута. Баш на месту где смо се заглавили срећемо људе који се баве скупљањем печурака. Испостави се да је на 20 метара од нас удружење које се бави скупљањем печурака, праве чорбе и припремају печурке, тако да смо ту непланирано провели пола дана и уживали у њиховим специјалитетима – препричава нам Мишић једну од анегдота.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТО: БОРБА

Додај коментар: