Рекреативно трчање и редовна физичка активност – кључ за дужи и квалитетнији живот-

Физичка неактивност сваке године узрокује 3-5 милиона смртних случајева

Смањењем физичке неактивности за само 10% до 25% та бројка би се смањила на пола милиона до 1.3 милиона смрних случајева.

Београд, 26. април 2024. У оквиру националне кампање Тежи равнотежи одржана је панел дискусија под називом „Рекреативно трчање: важност правилне физичке припреме, исхране и хидратације“ као саставни део програма „Running EXPO Belgrade marathon – It’s running time“ у оквиру 37. Београдског маратона.

Рекреативно трчање је постало глобални феномен последњих година, а статистике јасно показују све већи број људи који се прикључују овој активности. Овај тренд раста интересовања за трчањем не само да ће се наставити, већ ће и учврстити своје место у будућности. А какво је стање у Србији? Према истраживању здравља становника Србије спроведеног 2019. године чак 41 одсто испитаника је недовољно физички активно. Чини се да проблем није само у недостатку времена, већ и у навикама и седентарном начину живота.

Манифестације као што је Београдски маратон, који годинама уназад организује трку задовољства, привлаче све већи број учесника, досежући у 2023. години импресивну цифру од преко 20.000 тркача. Ова масовна окупљања не само да промовишу здрав начин живота већ и подстичу заједништво и мотивацију за активним учешћем у физичким активностима.

На трибини организованој под називом „Рекреативно трчање: важност правилне физичке припреме, исхране и хидратације“ говорили су проф. др Марина Ђелић, са катедре медицине спорта, Медицинског факултета Универзитета у Београду и проф. др Верослава Станковић, са Академије струковних студија Београд.

„За трчање полумаратона и маратона, неопходна је адекватна физичка припрема у трајању од неколико месеци. Важно је кренути полако са припремама средњег интезитета тренинга, који се може одредити тако што се прати срчана фреквенција, која треба да буде на 70-85% од максималне срчане фреквенције, а израчунава се тако што се од 220 одузме број година тркача, па 70-85% од те вредности. Након тога се полако повећава интезинтет тренинга“ – истакла је проф. др Марина Ђелић са Катедре медицине спорта, Медицински факултет Универзитета у Београду.

Када је реч о правилној хидратацији и исхрани тркача, како рекреативаца, тако и професионалаца, на њу је посебно важно обратити пажњу пре, током и након трчања. „Сат и по до два пре трчања потребно је попити 0.5л воде, и на сваких 25 минута је важно уносити воду у малим гутљајима у количини од 0.2л, као и хидрирати усну дупљу и умивати се редовно. Након трке потребно је унети 1-1.5 л олигоминералне воде или сока од наранџе како би се организам хидрирао и надокнадили се електролити.“ – истакла је проф. др Верослава Станковић и додала да је веома важно обратити пажњу и на правилну исхрану пре, током и након трчања.

„Пар дана пре трке, тркачи би требало да уносе 60-70% угљених хидрата (паста, двопек, махунарке, интегрални пиринач док би унос протеина требало да буде у количини од 20%, а масти мање од 10% како не бисмо додатно оптеретили организам. Непосредно пре трке (1.5 до 2 сата) идеално је појести двопек са мало меда или џема и мало киселог млека, а пола сата након трке одмах појести банану или поморанџу, па тек касније узети прави оброк“.

Осим што побољшава кардиоваскуларно здравље, трчање има позитиван утицај на квалитет сна, расположење и енергију, пружајући тркачима осећај задовољства и „заноса“. Из тог разлога, правилна физичка припрема, адекватна исхрана и хидратација постају кључни елементи не само за постизање бољих резултата у трчању, већ и за очување целокупног здравља и виталности.

О кампањи „Тежи равнотежи“

Националну кампању „Тежи равнотежи“ покренула је Привредна комора Србије – Удружење за прехрамбену индустрију као подршку Националном програму за превенцију гојазности Министарства здравља Републике Србије. Кампања је првенствено окренута континуираном информисању грађана о важности уравнотежене исхране и редовне физичке активности у циљу постизања доброг јавног здравља становништва.

Фото: Промо