Ризница Јужног Баната

Народни музеј Панчево чува културну баштину више од једног века

У оквиру сталне поставке налазе се предмети од изузетне вредности на балканском нивоу и покривају период од млађег неолита до позног средњег века

Народни музеј Панчево од 2021. територијални надлежни музеј за Јужни Банат прошле године прославио је век постојања. Једна од најстаријих установа ове врсте у Србији, смештена у срцу Панчева, није само чувар прошлости већ и водич кроз богато наслеђе, које обликује идентитет једне заједнице. Обележавање века постојања пружило нам је прилику да дубље завиримо у његове колекције. Највеће вредности које музеј чува су слике ,,Сеоба Срба“ (1896) Паје Јовановића и ,,Архимандрит Кенгелац“ (1832-34) Константина Данила, затим збирка радова Уроша Предића, застава Српског Војводства из 1848, керамички предмети стари 7.000 година из периода старчевачке културе, уникатна веш-машина из 19. века, као и предмети из периода од млађег каменог доба до позног средњег века и времена турске доминације.

Годишње се организују од две до четири ауторске и на десетине гостујућих изложби

– Колекције су разноврсне. Будући да смо музеј комплексног типа, имамо одељења археологије, историје, етнологије и историје уметности, одељење за конзервацију и педагошко одељење. У оквиру сталне поставке, која постоји од 2011, налазе се предмети од изузетне вредности на балканском нивоу – истиче археолог Мирослав Бирцлин, директор музеја. У сарадњи са стручњацима из Русије, Немачке и Ирске музеј у Панчеву сваке године спроводи археолошка истраживања у откривању нових и проучавању познатих локалитета. Поред тога, музеј годишње организује између две и четири ауторске изложбе, као и на десетине гостујућих изложби, а у оквиру обележавања 100 година од оснивања приређена је велика изложба ,,Аквизиције Народног музеја Панчево 1984-2023.“ .

– Аквизиције, односно новонабављени предмети којима се обогаћују музејске збирке, спадају међу најзначајније активности сваког музеја. Уласком нових предмета и уметничких дела у музејске збирке, они се рестаурирају, документују, проучавају и трајно чувају, као део слагалице веома богатог културног наслеђа Панчева и целог јужног Баната – објашњава Бирцлин.

Иако с ограниченим ресурсима, у смислу броја кустоса и техничког особља, панчевачки музеј неуморно ради на очувању и промоцији богатог културног наслеђа града, укључујући и нематеријално. Труди се да традиције и вештине које полако нестају, попут везења гоблена, плетења, прављена сира, рестаурације и политуре стилског намештаја, одржи живим кроз различите програме и радионице.

Вештине које нестају одржавају се живим кроз разне програме и радионице

– Поред тога, сваке године издајемо часопис Гласник музеја Баната, који, с краћим прекидима, излази од 1988, где се, поред нашег, пише и о свим музејима у Банату – наводи директор.

Музеј годинама успешно прилагођава активности дигиталној ери кроз низ иницијатива које су имале за циљ да допру до шире публике. Једна од кључних стратегија била је развој модерног сајта и активно присуство на друштвеним мрежама, путем којих објављују најновија дешавања и информације о раду музеја.

Ученици електротехничке школе развили су апликацију ,,Потрага у музеју“

– Истакао бих и сарадњу са Средњом електротехничком школом ,,Никола Тесла“ у Панчеву, чији су ученици развили апликацију ,,Потрага у музеју“ . Она омогућава посетиоцима да, употребом ГПС локатора, прате и траже одређене предмете у музеју, решавају загонетке и одговарају на питања, чиме се обогаћује искуство посете музеју на интерактиван начин – објашњава наш саговорник.

Он додаје и да је прошле године музеј спровео пројекат намењен особама с оштећеним слухом, тако што су издвојени најважнији предмети из колекције и снимљени кратки филмови са знаковним језиком.

Сваке године различита одељења музеја активно учествују на бројним домаћим и међународним конкурсима, а велики успех представља чињеница да је Народном музеју Панчева одобрен највећи број појединачних пројеката у граду, што је потврда њихове преданости и квалитета рада.

– Сарађујемо са свим домовима културе, те смо врло добро повезани и с Банатом и осталим делом Србије. Имамо 33 слике Уроша Предића, оригиналну ,,Сеобу Срба“ и веома важне историјске предмете, из чега произилази и сарадња с установама у Београду, Музејом Војводине, Галеријом Матице српске – наводи директор и додаје да им је сада приоритет реконструкција зграде да би постала репрезентативна и омогућила боље услове за посетиоце и чување културних артефакта.

У колекцији је уникатна веш-машина из 19. века

,,Сеоба Срба“, драгуљ музеја

Мало ко зна да се управо у Народном музеју Панчева налази оригинална и најпознатија верзија ,,Сеобе Срба“ Паје Јовановића из 1896, која представља прави драгуљ музеја. Слику је од Јовановића наручио српски патријарх Георгије Бранковић 1895. за Миленијумску изложбу у Будимпешти наредне године. Требало је да представља Србе предвођене патријархом Арсенијем ИИИ Црнојевићем током Велике сеобе 1690-1691. Јовановић је урадио укупно четири верзије – прве две 1896, друге две четрдесетих година 20. века за приватне наручиоце – од којих су три преживеле. Директор Мирослав Бирцлин објаснио нам је на који начин је прва верзија завршила баш код њих.

– Паја Јовановић је започео ову композицију на огромном платну, оном које се данас налази у Патријаршијском двору у Београду. Када је однео да покаже како напредује осликавање, црквени одбор ју је одбио, рекавши да жена, деца и овце не треба да се виде, већ мора да се прикаже српски народ као јака војска која брани границу хришћанства од Турака. Паја је почео да преправља дело, али је за себе насликао оригиналну идеју. Касније је ту слику продао једном српском трговцу у Загребу, а онда јој се губи траг. Тек 1969. панчевачки адвокат је пронашао празан рам код једне госпође, која му је после неколико година признала да се платно налази испод њеног кревета! С обзиром на то да је слика пронађена на територији нашег града, добили смо првенство откупа, па је 1972. град  Панчево поклонио музеју оригиналну слику ,,Сеобе Срба“ – открива Бирцлин.

Застава српских устаника

– Један од најважнијих експоната у оквиру музеја је застава српских устаника из Велике револуције из 1848. Она је симбол српске државности у Војводини и верује се да је Васа Живковић управо њу сачувао. Постоје две овакве заставе које су Срби користили током револуције, обе откривене у Панчеву 1975. Једна се чува у Музеју Војводине, а друга се налази овде, код нас – објашњава директор музеја.

Фото: Борба