Самообраћање

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Ако омаловажавамо себе, живот ће нам значити врло мало. Ако волимо и ценимо себе, живот може бити предиван и радостан дар

Све поруке које смо упили као мали, што од родитеља, што од околине, највише доприносе оном што називамо самообраћање – начин на који се обраћамо себи. Начин на који се обраћамо самом себи изузетно је важан јер постаје темељ за наше изговорене речи. Утврђује менталну атмосферу у којој се крећемо и привлачи наша искуства.

Ако омаловажавамо себе, живот ће нам значити врло мало. Ако волимо и ценимо себе, живот може бити предиван и радостан дар. Ако нам је живот тужан и ако не осећамо да смо испуњени, врло је једноставно за то кривити родитеље или неког тамо. Међутим, ако то, ипак, урадимо, остаћемо заглављени у својим околностима, проблемима и фрустрацијама.

Изговарање речи које оптужују неће нам донети слободу. Понављам себи, а и вама – моћ произилази из преузимања одговорности за сопствени живот, а ако желимо да будемо одговорни за сопствени живот, требало би да будемо одговорни и за оно што кажемо. Речи и изрази које изговоримо само су продужеци наших мисли.

Зато је најбоље почети да се слуша оно што причамо, оно што говоримо. Ако чујемо себе да говоримо негативне речи или забране, променимо их. Ако чујем негативну причу, нећу је даље препричавати. Ако чујем позитивну причу, пренећу је свима. Кад разговарате с другим људима, слушајте шта кажу и како то кажу.

Видите да ли то што говоре можете повезати с оним што им се догађа у животу. Из нашег речника, као из наших мисли, можемо уклонити и реч морати. Кад то урадимо, ослободићемо се огромног притиска који смо себи наметнули. Уместо тога, много је боље користити реч желим. Многи од нас користе реч али. Прво изјавимо нешто, а онда додамо ,,али“, што нас води у два различита смера. Шаљемо себи опречне поруке. Још један израз на који треба да обратимо пажњу јесте ,,немој заборавити“. Толико смо навикли да кажемо ,,Немој заборавити ово или оно“ да нам се деси да заборавимо.

Пошто заборавимо оно што заиста желимо да запамтимо, можда бисмо могли да, уместо ,,немој заборавити“, почнемо да користимо ,,молим те, запамти“.

Наставиће се…