Scroll Top

Шио ми га Ђура

sio-mi-ga-djura
Сличне теме

Ђура Јаношевић, кројач с почетка 20. века чије име и данас помињемо

Његов префињени кројачки стил био је толико препознатљив да сте тачно могли да знате које одело је с његовим потписом

Аутобус бр. 1 са Ђурином рекламом

Шио ми га Ђура, израз је данас за нешто промашено или узалудно урађено, међутим, некада је то био одговор на комплимент удељен за лепо одело, фрак или тоалету, који се могао чути у центру Београда почетком прошлог века.

Ђура Јаношевић био је задужен за облачење угледне господе од 1889, када је отворио кројачку радњу у самом центру Београда, у згради Академије наука у Кнез Михаиловој.

Његов префињени кројачки стил био је толико препознатљив и упечатљив да сте тачно могли да знате којем посетиоцу банкета, позоришта или пролазнику на улици је одело шио баш Ђура.

Кројачко умеће Јаношевића било је далеког и дугог гласа, па се и данас, после више од 100 година, може чути: “Шио ми га Ђура”, додуше, с другачијим значењем.

Моду почетком 20. века чинио је сако широких рамена, шпицастих ревера и високог струка, бела кошуља и панталоне до чланака које се сужавају испод колена.

Био је популаран такозвани оксфордски стил, као и прслук који се облачио преко кошуље, а уз њега је ишао тренчкот мантил за кишу.

Сива и смеђа су биле у тренду, а обавезни модни детаљ био је шешир израђен од филца или штофа.

Ђурин кројачки салон није био познат само по квалитетно урађеним оделима, већ и по његовом непогрешивом маркетиншком уму, модним ревијама, огласима у новинама, али и крађама које су биле, нажалост, неминовне када је у питању тако вртоглав успех попут његовог.

Симболика броја 40

Ђурини синови, Милан и Бранко, наставили су очевим стопама још за време његовог живота и рада, па је тако, поводом прославе 40 година постојања фирме, 1929. организована невероватна акција у продавници.

Прослава је симболично трајала 40 дана (за сваку годину по један дан), сва гардероба се продавала уз 40 одсто попуста, сваком лојалном купцу који је остављао позамашне износе, Јаношевићеви би поклањали по 40 динара, док би свака 40. муштерија добила награду попут кравате или свилених рукавица.

Претеча модних ревија

Иако је у листу Време 22. марта 1936. објављена вест о томе да је прва модна ревија одржана у Инжењерском дому, на којој је учествовало 30 модних салона и 20 модела, мало ко зна чињеницу да је управо Ђура огранизовао прве модне ревије у свом салону још од 1928. Наиме, Јаношевић би на почетку сваке колекције направио модну ревију, којом би приказао нове трендове за предстојећу сезону и то с правим манекенкама, које је тражио преко огласа у дневним новинама.

– Нека се јаве манекенке само високих и витких фигура – гласио је оглас, а за културни догађај у његовој радњи карте су морале да се резервишу и унапред купе.

Фото: Борбина архива

Авангарда маркетинга

Поред тога што је уводио модне трендове, Ђура би и данас могао да задаје домаће задатке стручњацима за маркетинг.

Јаношевићево име и презиме красило је аутобус број 1 у престоници, што је представљало прву покретну рекламу, којом је, на практичан начин, ширио и промовисао свој бренд.

Поред тога, знао је да препозна потребе различите клијентеле, па би свештеницима, на пример, давао робне кредите на десет месеци у својој трговинској радњи.

Потенцијалне купце привлачио је огласима у којима је користио појмове “буџашто”, “багатела” или “цене су тако ниске да морају задивити свакога”…

Као велики поштовалац Народног позоришта у Београду, често им је позајмљивао или поклањао одећу за представе.

Објектив фотографа Владе Бенчића овековечио је тоалете Десе Дугалић и Владете Драгутиновића, које је Јаношевић поклонио глумачком пару за представу “Јутро, дан и ноћ”.

За најоданије купце, који би у току године оставили највише новца у радњи, Ђура је обезбеђивао посебне вредне награде, те је тако прва награда за даму, највећу “шопингхоличарку”, била бунда од силскина или капут постављен крзном.

Ко ће кога, ако не свој свога!

Прича се да је највећи Ђурин непријатељ и крадљивац управо био његов најуспешнији радник и кројач.

Љубомир Љуба Лаушевић је током три године, колико је радио у Ђурином салону, пред крај радног времена облачио капут или одело које му се највише допадало, а преко њега свој капут.

Како је био радник од великог поверења, био је један од ретких које Ђура не би проверавао при изласку из радње, што му је омогућило да годинама несметано поткрада надређеног.

Нагађа се да је украо преко 20 капута, неколико одела и мантила, које би у кућној радионици преправљао и продавао, све док до Ђуре није стигло анонимно писмо у којем је крадљивац разоткривен.

 

Фото: Приватна колекција – Био једном један Београд, фејсбук страница

Додај коментар: