„Слагалица“ ми је променила живот

Никола Нешковић, творац легендарног ТВ квиза

Пуних 30 година ова емисија је свакодневно на програму РТС и има најдужу традицију на Балкану

ТВ квиз који се најдуже емитује на нашим просторима је „Слагалица“. Тачно три деценије постојања прославља 22. новембра. Важи за породични квиз, намењен свим генерацијама, а чини га седам игара са словима, бројевима и питањима из општег знања.

Готово да нема дома у ком се чланови породице не окупљају у ударном вечерњем термину и заједно решавају разне мозгалице. О томе како је дошао на идеју да направи легендарни квиз, с каквим се потешкоћама сусретао током реализације, али и колико су се игре мењале током свих година, разговарали смо с Николом Нешковићем, творцем „Слагалице“.

– Емисија је настала због потребе РТВ Београд. Милорад Вучелић, тадашњи генерални директор РТС, тражио је да се направи забавни програм јер долазе избори. Прву „Слагалицу“ емитовали смо 22. новембра 1993. и план је био да се емитује 60 епизода. Када су видели да се публика примила, продужили смо је и урадили целу сезону. Тако је настала легенда – прича Нешковић.

Како нам је открио, током саме реализације сусретао се с много потешкоћа. Тих година наша земља била је у тешком стању, а баш та 1993. са собом је носила рат, санкције и инфлацију.

У тренутку када је почео да ради „Слагалицу“ на РТВ Београд није било компјутера, те су позајмили од „Комтрејда“ четири уређаја за такмичаре и један за контролу у студију, а програмирали су га тек свршени студенти.

Првобитно је емитована под називом „Музичка слагалица“, која је замишљена као музичка емисија и квиз. Такође, у плану су биле и централне степенице у облику дирки на клавиру.

Када се водитељ шета, свака степеница би се померала и имала свој тон, међутим, графички за то није било могућности.

– Када је дошло снимање, првог и другог дана нисмо успели ништа да снимимо, везе су биле лоше. Тек смо трећег дана, након шест сати, успели да снимимо једну емисију. Важно је да се, када крене, игра сними у континуитету јер ако се прекине, нарушава се регуларност. Имали смо проблема на почетку, али после је било све много лакше – открива наш саговорник.

Првих година Нешковић је експериментисао с играма, те је у прве две године испробано 25 различитих игара. Постојао је оквир, игра са словима, бројевима и асоцијације, који је био утврђен од прве емисије, док су игре у средини биле ту за комбиновање.

– Знали смо да треба да буде седам игара јер је седам срећан број. Направили смо једну енигматску играрију, где у првој игри имате анаграм играња словима, а потом игру с бројевима. Последња игра – асоцијације, први пут је направљена са стрелама које иду ка центру, где је дефинитивно решење. Смишљао сам разне игре, маштао, стално измишљао нешто ново – наводи Нешковић.

На питање зашто се баш одлучио за назив „Слагалица“ кроз шалу је открио да није могао да смисли ништа боље.

– Назив сам смислио сам. То је наша реч за пазле, овде слажете у свакој игри коцкице и игре током целе емисије да бисте на крају дошли до коначног резултата и победе – објашњава.

Кад је Нешковић „склопио слагалицу“, било је потребно пронаћи адекватне водитеље, а како је годинама био у том послу, првих хиљаду емисија водио је управо он заједно с Драганом Милићевић. Кроз квиз је прошло доста водитеља, око 20 женских и четири-пет мушких, а емитован је од понедељка до петка, док су након две године успели да добију и репризу.

Како нам је открио, по филозофији припремања квиза, требало би да гледаоци могу да одговоре на 40 одсто питања јер, ако знају одговоре, биће им занимљиво да прате. Током 20 минута трајања квиза у студију се надмећу црвени и плави такмичар.

– У свакој игри учествују оба такмичара и стално се надмећу. Без те игре нема ни добре емисије ни резултата. Интересантно је да су нам се јављали професори из разних школа који су рекли да су на основу игара из „Слагалица“ почели да праве игре за ученике да би им приближили одређене теме – наводи Нешковић.

Квиз није емитован само за време НАТО бомбардовања 1999, када је погођена зграда РТС. Кроз ове три деценије прошло је доста такмичара, водитеља и игара, а шта би Нешковић променио у данашњој „Слагалици“, питамо га.

– Мислим да би „Слагалица“ требало да иде на генерални ремонт, да се промени сценографија, да буде савременија. Мора бити бржа и по начину вођења и по начину припреме појединих питања јер страшно је када гледаш екран и на њему се један минут ништа не дешава.

Ни „Слагалица“није имуна на бољку успешних пројеката који уђу у тако “тешке године”, као што су тридесете, када се мисли “то тако иде, што бисмо је мењали”. Да би трајало још дуже, мора да се иде у корак с временом. Али за све то су потребни машта и креативност. Опет бих послагао слагалицу из почетка – открива Нешковић.

Како нам наводи, тајна успеха „Слагалице“ је то што могу да је гледају све генерације јер у разним темама постоје питања за дете од 10 година, али и за деку од 70.

Поред тога што није специјалистички квиз, већ је у њему обухваћен спектар тема, популарност „Слагалице“ огледа се и у томе што има присну комуникацију, не само с такмичарима већ и с гледаоцима.

– Слично је као када у новинама имате укрштене речи и свако хоће мало да се поигра. Такође, то је термин пред вечеру, спремање деце пред школу, када се сви окупе. Разбибрига која нам даје разне теме, тако да сваком може да буде занимљиво – каже Никола Нешковић.

Признаје да је од почетка веровао да ће „Слагалица“ опстати овако дуго. Иако на уводној шпици његовог имена више нема, све заслуге за постојање и реализацију квиза иду управо њему. Креативност, машта и ентузијазам водили су га током читаве реализације емисије.

– „Слагалица“ ми је потпуно променила живот. Нисам планирао овим да се бавим, али су после „Слагалице“ почели да ме зову да правим и друге квизове. Када сам 2003. отишао с РТС, почео сам да правим квизове у свим земљама некадашње Југославије, изузев Македоније, за разне телевизије. Одједном сам се нашао у овим водама. Кажем да ми је променила живот јер ме је то увек терало да смишљам нешто ново, пратим актуелности и будем креативан – поручује Нешковић.

Скочко рађен по Нешковићевом лику

Мало ко зна да је чувена маскота квиза Скочко рађена према Нешковићевом лику. Његов аутор је Лука Спајић, који је радио и комплетну графику квиза.

– Било је неопходно да имамо маскоту квиза, која је требало да буде анимирана и да учествује у свакој игри. Међутим, то тада нисмо могли да спроведемо јер нисмо имали услове да програмирамо. Отишао сам из „Слагалице“, али сам им оставио чувара. Скочко, прављен по мом лику, сада је ту да контролише шта се ради – каже Никола Нешковић.

Фото: Приватна архива