Scroll Top

Блесак из прошлости

srediblesak-iz-proslosti
Сличне теме

Музеј ретро видео-игара

Овде можете да се, макар накратко, вратите у детињство уз своје омиљене игре. Упркос великој пикселизацији и старомодном изгледу, оне и даље пружају исту дозу сатисфакције

Да ли се сећате периода замрачених играоница, у којима сте с пријатељима проводили сате и сате играјући аркадне игре?

Свако је нестрпљиво чекао свој ред за машином, у нади да ће оборити рекорд или макар уврстити своје име у табелу најбољих играча.

Сви смо уживали, како у својој, тако и у туђој игри, навијали смо и бодрили се међусобно.

Играонице су представљале место окупљања пријатеља, а игрице забаву за цело друштво.

Уколико вам је познат овај осећај и желите поново да га доживите, онда је Музеј ретро видео-игара право место за вас.

Налази се у центру Београда, у Симиној 7, и представља својеврсни технолошки времеплов јер, поред бројних игрица и конзола, чува и рачунаре који су заслужни за развој ове индустрије.

Мој домаћин Марко Трбавић упознао ме је с концептом и садржајем.

– Музеј је отворен у априлу. Требало нам је скоро годину дана да прикупимо све конзоле преко колекционара из Србије и иностранства.

Тренутно имамо игрице свих генерација које посетиоци могу да играју и осете како је то некада изгледало.

Свака соба представља одређени временски период, од седамдесетих до деведесетих година прошлог века – каже Марко Трбавић.

“Одисеја” и “Атари”, пионири гејминг индустрије Како сам закорачила у прву просторију, одмах ме је обузела нека детиња радост, напросто нисам знала где пре да гледам.

Иако су собе мрачне, испуњене су неонским светлом, ретро намештајем, декорацијама и, наравно, конзолама. Атмосфера је усклађена с периодом настанка конзола, а свака просторија је мешавина интимне, дневне собе и играонице.

Овде можете да се завалите у удобне софе или фотеље и да се, макар накратко, вратите у детињство уз своје омиљене игре.

Одмах по уласку уочила сам полицу с телевизорима на којима се приказују свима добро познате видео-игрице “Сентепид” (Centipede), “Брејкаут” (Breakout) и “Астероидс”.

Поред њих се налази и конзола, позната малом броју људи, а од које је све почело – “Магнавокс одиси” (Magnavox  Odyssey).

– Та прва конзола, направљена у Америци 1972, повезује се директно на телевизор и има веома чудан џојстик, налик кутији.

Игрице су врло једноставне, није било додатних анимација, боје, чак ни резултата.

Код нас на њој може да се игра стони тенис игрица “Понг”, једна од оригиналних 28 видео-игрица направљених за “Одисеју” – објашњава нам Марко.

Занимљиво је да је “Понг” створио Нолан Бушнел, оснивач “Атарија”, фирме која ће, само неколико година касније, постати најпрепознатљивији бренд читаве гејминг индустрије.

Стога је сасвим логично да се, насупрот “Одисеје” налази најпознатија конзола друге генерације “Атари 2.600” из 1977.

Конзола у себи складишти много више игрица, као што су “Фрогер” (Frogger), “Донки Конг” (Donkey Kong) и легендарни “Пакмен” (PacMAn), игрица на којој сам одрасла и коју нисам имала прилике да играм скоро 15 година.

Пошто сам је опет заиграла, запазила сам да, упркос великој пикселизацији и старомодном изгледу, ове игрице и даље пружају исту дозу сатисфакције као некада.

“Галаксија”, први југословенски рачунар Друга просторија посвећена је историји и развитку гејминг индустрије.

Занимљиво је да је 1983. дошло до хиперпродукције и превеликог засићења на тржишту, након чега је уследио велики пад деоница 1985.

Читава индустрија је пала са 3,2 милијарде на 100 милиона долара и сва предвиђања су указивала на то да ће одумрети.

Међутим, појавиле су се нове игрице попут “Супер Марија” и “НЕС – Нинтендо ентертејнмент система” (Entertaiment System), који је унео нов живот у ову одумирућу браншу.

Трећа просторија је посвећена различитим генерацијама компјутера попут комодора 64, који важи за најпродаванији компјутер свих времена, а оно што је нама посебно привукло пажњу јесте први југословенски компјутер – галаксија.

Морам признати да до тада нисам знала да постоји нешто попут југословенског рачунара, тако да је Марко детаљно објаснио како је он
настао.

Делови Галаксије

– Галаксија је први југословенски компјутер на ком су могле да се играју игрице.

Југославија је тада била под санкцијама и обичан компјутер је коштао око 300 марака, док је плата износила свега пет.

Годинама је морало да се ради да би се приуштио компјутер, а чак и ако сте имали новца, нисте могли да га купите јер су царине такође биле под санкцијама и ништа није могло да се унесе у земљу у вредности преко 50 марака.

Тако је Воја Антонић, инспирисан часописом о технологији Галаксија, дошао на идеју да створи први, истоимени, домаћи компјутер.

Он је стизао у деловима који су засебно коштали испод 50 марака да би прошли царину, а уз компјутер се добијало и упутство на 18 страна, да би корисници сами могли да склопе делове у функционални рачунар – наводи Трбавић.

“Сега” против “Нинтенда” Следећа, четврта, просторија је у знаку “Супер Марија”, чији шарени мурал краси читав зид.

У његовом подножју налази се НЕС из 1985, на ком се можете опробати у овој игрици.

Тако сам и ја врло радо узела џојстик у руке и одлучила да, једном у животу, пређем трећи ниво “Супер Марија”.

То се, наравно, није десило јер изгледа да играм много горе него кад сам била дете.

Док сам покушавала да повратим давно заборављену моторику у прстима и савладам препреке, Марко ми је додатно објаснио садржај ове
просторије.

Ова соба, у неку руку, јесте “Сега” против “Нинтенда”. Поред НЕС и “Супер Марија”, ког сада играш, овде се налази нешто неупоредиво боље.

“Сегина” игрица “Соник” (Sonic) из 1995, практично, уништила је “Марија”, који је јако пикселизован и спор због осмобитног система.

У поређењу с њим, “Соник” је опак и брз и сама игрица је била толико боља од свега понуђеног на тржишту да је врло брзо превазишла сву
конкуренцију.

Нажалост, “Сега” је банкротирала крајем деведесетих, а “Нинтендо” је и данас гигант – истиче Марко Трбавић. Поред “Сеге” и “Нинтенда” овде се налази и аркада са 20 игрица које су биле врло популарне у своје време попут “Метал слага” (Metal Slug), “Донки Конга”, “Тетриса” и “Нинџа Корњача”.

Последња соба посвећена је петој генерацији конзола из деведесетих.

Одмах с улаза уочила сам витрину с три машине које су доминирале тадашњим тржиштем: сега сатурн, сони плејстејшн (Sony Playstation) и
нинтендо 64, уједно и последња конзола у поставци.

Поред витрине налазе се гејминг пунктови с три игрице које су се углавном играле на тим конзолама, међу којима су “Регент”, “Принц од Персије” и, свима омиљени, “Мортал комбат”.

“Принц од Персије” је изашао још 1989. на “Мекинтошу”, али је касније адаптиран за све три конзоле.

Исто важи и за “Мортал комбат”, који је прво изашао на аркади, а главна конкуренција му је била “Стрит фајтер” (Street Fighter).

Међутим, док је “Стрит фајтер” правио ликове налик карикатурама, “Мортал комбат” је дигитализовао реалне покрете људи.

Снимали су глумце како раде одређене потезе и убацили их на позадину игрице коју су програмирали.

Такав процес до тада није виђен у гејминг индустрији – објашњава Марко.

Простор музеја изнајмљује се и за рођендане и тим-билдинге, па уколико желите да окупите своје пријатеље или колеге на једном несвакидашњем месту, можете се опустити на овом месту уз мало ретро игара, смеха, хране и пића.

Фото: Наталија Кунић

Додај коментар: