Scroll Top

Сто година Сомборског шаховског клуба

sto-godina-somborskog-shahovskog-klub
Сличне теме

Сомборци су с правом поносни на достигнућа својих суграђана у култури. Одмах ће вам се похвалити да је њихов Вељко Петровић један од највећих српских песника и приповедача, Милан Коњовић, један од највећих наших сликара, присвојиће и великог композитора Петра Коњoвића, који, иако није рођен у Сомбору има сомборске корене а и учио је, живео и радио у Сомбору. И у науци су Сомборци имали значајних личности, а Богдан Маглић, физичар, умало није добио Нобелову награду за откриће елементарне честице којој је дао име „S“, по свом родном граду.

Шах је веома омиљена игра међу Сомборцима и има дугу традицију. Организован шаховски живот у граду почиње далеке 1867. када угледни Др Никола Ника Максимовић (1840-1907) оснива «Шаховско друштво». Задатак друштва је био не само да промовише шах, већ такође да унапређује народну културу Срба у Аустроугарској. Од самог почетка организоване шаховске делатности, шах је у Сомбору привукао најугледније грађане. Међу њима је било правника, лекара, професора, па све до обичних људи који су заволели ову древну игру.

Сам клуб је основан 1922. године када је град већ био део нове државе, Краљевине СХС. Занимљиво је да је први председник клуба био син Нике Максимовића, Др Стеван Максимовић, градоначелник Сомбора. Од оснивања првог шаховског друштва, до оснивања правог шаховског клуба прошло је више од пола века а пренето је са оца на сина! Од тог времена почиње богат шаховски живот у ком учествује непрекидно интелектуална елита града, окупљајући око себе грађанство и омладину и уздижући шаховску културу. Већ и сама чињеница да су председници клуба и пре и после  Другог светског рата били градоначелник и потом председник општине (Радивој Додић), говори колико је шаховска култура уживала поштовање и бригу Сомбораца.

Да ће град имати достојне успехе у шаху наговестио је већ Др Аладар Ердеи, апотекар, који побеђује 1921. на првом савезном турниру који се може сматрати незваничним шампионатом државе. Име још једног Сомборца је незаобилазно не само у српском шаху. То је Никола Коњовић (1869-1950) који је био први потпредседник Југословенског шаховског савеза. Био је добар шахиста, мајсторског нивоа, а студирајући и живећи у Пешти узео је активног учешћа у организацији мађарског шаховског живота. После формирања нове државе прелази у Београд где заузима значајно место у државној администрацији и шаховској организацији. Када га је служба одвела у Хрватску, активно је сарађивао на оснивању Хрватског ШС.

Град у међуратном периоду посећују светски шампион Ласкер, 1924. године а потом и Аљехин, 1930. Долазак једног а потом и другог шампиона изазвао је велику позорност у граду. Обојица су давали симултанке, били су окружени пажњом и бригом најугледнијих грађана Сомбора који су искористили прилику да овековече на фотографијама присуство ових великана.

Шаховски живот непрекидно буја, па град постаје место одржавања значајних шаховских догађаја. Национални турнир се одржава 1933, Шампионат Југославије за жене 1956, побеђује Милунка Лазаревић, а Шампионат Југославије за мушкарце 1957, када побеђује истински великан нашег шаха Светозар Глигорић. Одржава се од средине шездесетих до осамдесетих година редовно «Меморијал Ивана Парчетића», на ком учествује светска елита (Хорт, Хибнер, Тиман, Бељавски и многи значајни југословенски шахисти).

Фото: Борба

У граду су тих година најбољи интернационални мајстори Иван Буљовчић и Љубомир Машић. Под њиховим руководством појављује се низ талентованих шахиста који су имали успеха, нарочито у омладинској конкуренцији. Тренерску палицу од њих преузима Јосип Декић, шаховски мајстор и тренер ФИДЕ. Под његовим руководством стасавају наши будући велемајстори и репрезентативци Душан Поповић, и Др Милош Рогановић. Поред њих ту је и наша репрезентативка, интернационални мајстор Марина Гајчин.

Сомборци поносно истичу како је међу њиховим шахистима израсла права интелектуална елита, много успешних научника, универитетских професора, људи с највишим академским звањима. Није ли то најбољи доказ истинске педагошке вредности шаха?

Славећи стогодишњицу свога клуба 15. октобра ове године, на свечаној академији додељене су бројне плакете и захвалнице онима који су у такмичарском или организационом раду оставили значајан печат у животу Сомборског шаховског клуба. Сам клуб је добио Плакету од наше кровне организације Шаховског савеза Србије из руку њеног генералног секретара Андрије Јоргића. После тога гости и домаћини су се упутили на општенародни банкет где се стотинак званица дружило уз укусан паприкаш и добро вино, какав је ред у Сомбору.

Фото: Сомборски шаховски клуб

Додај коментар: