Сваки Србин ван матице је наш амбасадор

Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за дијаспору

Након завршених школа и факултета у иностранству, млади имају визију и идеју да се врате у Србију, то је оно што је суштински најважније

У Београду ће у првој половини јула бити одржан скуп посвећен унапређењу односа Србије са дијаспором. Реч је о окупљању какво није одржано деценијама.

Због чега је дијаспора важна за Србију, али и Србија за њу, који су циљеви и планови за јачање веза и каква су очекивања када је реч о сусрету представника матице и организација и кровних удружења Срба из дијаспоре, за Борбу говори Ђорђе Милићевић, министар без портфеља, задужен за координацију активности и мера у области односа с дијаспором.

– Очекујемо око 250 учесника, из више од 100 држава, а они који не буду могли лично да присуствују моћи ће то да учине онлајн. Окупљање ће чинити три тематске целине, као и панел-дискусије, а циљ нам је да након расправе подвучемо црту и сагледамо шта су сугестије и предлози. Управо то што будемо чули од представника дијаспоре, биће правци нашег деловања у наредном периоду – открива Ђорђе Милићевић. Заједно са удружењима и организацијама, наводи министар, желе да разговарају о Закону о дијаспори и Србима у региону, који је усвојен 2009, “да видимо да ли постоје мањкавости, шта је примењено, а шта није”. Укратко, циљ је да се систематизују све сугестије, те да се размотри стратегија усвојена 2011.

Које су најчешће препреке и изазови у реализацији сарадње с нашим организацијама у дијаспори?

– Не постоје препреке уколико желите да сарађујете. Суштина је у томе да водите активну политику, а у разговору с нашим сународницима увек сам отворен и директан. Постојао је одређени степен неповерења у периоду до 2012, али данас тога нема захваљујући одговорној и стабилној економској политици коју Србија води, стабилном правном систему, као и јачању угледа Србије у дијаспори и јачању њеног међународног угледа. Важно је да сте увек спремни да направите двосмерну комуникацију у смислу да сте ви мост између Владе Србије и наших људи у дијаспори. Постоје отворена питања, специфична су од државе до државе, зависе и од политичких прилика, културних, историјских и бројних других односа, али постоји спремност да их сагледамо и да их заједно решавамо. Нажалост, немам чаробни штапић, којим бих све решио одмах, али континуираним и посвећеним радом и с великом енергијом све је могуће.

Покренули сте иницијативу да се сваком прваку ван Србије, који жели да научи српски језик, поклони буквар, а ученицима виших разреда лектира. Реците нам нешто више о томе?

– На Међународни дан матерњег језика разговарали смо с представницима Министарства просвете, који су покренули сјајну иницијативу – отварање допунских школа српског језика. Једна од мојих првих посета била је посета Љубљани, где сам управо обишао једну такву допунску школу и био пријатно изненађен бројем првака који желе да науче или побољшају квалитет знања српског језика. С обзиром на то да нам је циљ свима исти – да наша деца у дијаспори уче матерњи језик, и да се он сачува – наша идеја је била да заједно с издавачком кућом “Вулкан” сваком прваку поклонимо буквар, док би виши разреди добијали лектире, као и да учествујемо у опремању преко 500 наших библиотека у дијаспори. Одушевила нас је скорашња посета Темишвару и школи “Доситеј Обрадовић”, која функционише по плану и програму образовног система Румуније, али се настава одвија на српском језику. Њима смо доделили одређен број књига и лектира, како за ниже разреде тако и за више.

Који су још механизми и начини који могу допринети учењу српског језика?

– Размишљали смо како наше програме да прилагодимо савременим временима и како да покренемо и подстакнемо младе који живе ван Србије да размишљају о Србији, да им је што више приближимо. Реализоваћемо пројекат “Летњи кампови” током јула и августа, у оквиру ког ће млади из дијаспоре, узраста од 12 до 18 година, боравити у Србији. Летњи кампови ће се састојати од три тематске области: еко-камп, односно научно образовни камп, други ће окупљати културно-уметничка друштва, а трећи ће бити спортски камп. Циљ пројекта је да се деца из дијаспоре
друже, размењују искуства и мишљења са вршњацима који живе у Србији. Идеја је и да деца из Србије у неком тренутку оду код вршњака у дијаспору и на тај начин продубе пријатељство, вежбају матерњи језик и проширују видике. Циљ нам је да деца из дијаспоре упознају и унутрашњост Србије, не само Београд, због чега расписујемо конкурс на који се могу пријавити локалне самоуправе с квалитетним програмима.

Колико су млади, посебно они рођени ван Србије, везани за матицу? Колико се интересују и колико су, уопште, упознати са српском историјом, традицијом, културом и вером?

– Веома су упознати и желе да науче. С децом немам формалан однос у разговору јер се трудим да ме они тако не сагледавају, а моји закључци из тих разговора су врло импресивни. Сазнао сам да они, након завршених школа и факултета у иностранству, имају визију и идеју да се врате у Србију и то је оно што је суштински најважније. Због тога пројекте и треба да усмеримо ка савременим временима и ка младима.

Словенија је једина држава у региону која Србима није решила статусно питање нити доделила припадајући статус националне мањине. Какав је статус српских заједница у остатку света?

– Ситуације су различите од државе до државе. Имао сам прилике да разговарам с нашим удружењима у Словенији и с господином Кокановићем, председником Савеза Срба Словеније. Једно од њихових кључних питања је статус националних мањина. Словенија је врло специфична, а када то кажем, не мислим ништа лоше. Поред наших добрих билатералних односа и добре сарадње, они имају такав став да су само два народа добила статус националне мањине. Једини начин, тренутно, јесте да покренемо иницијативу преко органа који окупља сва слична удружења и у ком ми имамо једног представника, а који има одличне односе и с владом и с парламентом. Да бисмо реализовали иницијативу, потребна је двотрећинска подршка у парламенту. Знам колико је Србима у Словенији стало да имају статус националне мањине, али морамо сагледати шта је то што је реално и на који начин можемо доћи до реализације тог циља.

Које угледне личности српског порекла које живе ван Србије бисте издвојили као најбоље амбасадоре наше земље у сфери културе и науке?

– Има их заиста много и многе сам упознао и с многима разговарао. Увек истичем да сваког нашег грађанина који живи ван Србије треба гледати као нашег амбасадора.

Фото: Предраг Митић