Свештеник, устаник и војвода

БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ КРИЈУ УЗБУДЉИВЕ ПРИЧЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ

Када је кнез Михаило Обреновић 1864. издао наредбу о додели назива улицама, први пут су све улице у тадашњој вароши добиле имена. Називе су добијале у складу са положајем, установама или знаменитим личностима, а многе од њих још од 1872. остале су непромењеног назива. Једна од њих је Поп Лукина улица. Ушушкана између Косанчићевог и Топличиног венца, простире се улица која носи назив по поп Луки Лазаревићу, једном од најхрабријих и најчеститијих јунака и војвода Првог српског устанка. Иако близина Патријаршије и Саборне цркве указују на то да је он можда био неки од значајних црквених великодостојника, истина је заправо мало другачија.

СА КОЊИЦОМ У БОЈУ НА МИШАРУ

Лука Лазаревић рођен је 1774. у Свилеуви код Коцељеве. Поред тога што је био свештено лице, поп Лука је у Боју на Мишару командовао коњицом и најзаслужнији је за велику победу српске војске. Његово име оставило је траг у српској историји због храбрости и честитости, али и по томе што је цео живот посветио борби против Турака. Због храбрости и јунаштва вожд Карађорђе доделио му је звање војводе и називао га својим посинком.

На простору данашње Поп Лукине улице, некада се улазило у Београдску варош, тако да је и данас, након два века, многи симболично називају Варош капијском. Док је била прекривена калдрмом, ова улица у летњим данима представљала је омиљено шеталиште које је врвело од Београђана свих узраста који су је с уживањем посећивали, док би се у зимским месецима претварала у игралиште где су се деца санкала и грудвала.

ШТАМПАНЕ ПРВЕ НОВИНЕ, ПИСАНИ ЗАКОНИ

У овој улици штампале су се прве српске новине и писали закони, а анегдоте и легенде Варош капијске улице и даље се генерацијски преносе. Поп Лукина улица остаће упамћена и по првој пекари која је отворена у том крају. Поједини објекти грађени су још давне 1925, а чувена кућа на броју 14 некада је припадала ковачу Штајнлехнеру. Занатлија је на кров ове куће поставио статуу ковача у природној величини, с кецељом око врата, чекићем и наковањем, а у њој је живео и Јован Хаџић док је боравио у Београду због писања закона. Раније је Поп Лукина улица представљала епицентар друштвеног живота престонице, тако да је кућу у овој улици пожелео да сазида и Глигорије Возаровић, први књиговезац и књигопродавац у Београду. Данас, Поп Лукина улица представља једну од најпрометнијих улица у строгом центру града и зато када кренете од Конака кнегиње Љубице ка Бранковом мосту, можете осетити дух традиције који носи печат наших великана.

(КРАЈ)

Аутор: Тамара Јоргић

ФОТО: WIKIPEDIA