Светски дан џеза у Дому омладине Беогрда: промоција књиге и бесплатан концерт

Светски дан џеза обележава се широм света 30. априла, као званичан УНЕСКО празник. Џез се у званичним документима УН од 2011. године види као ,,средство споразумевања, дијалога и јединства међу људима“

Дом омладине Београда и Београдски џез фестивал од 2012. редовно обележавају овај дан организовањем програма, чија мисија је промовисање значаја џеза и популаризација овог музичког правца код најшире публике. Концерт поводом Светског дана џеза традиционално је и прва у низу активности у сусрет Београдском џез фестивалу, најстаријој и међународно најугледнијој уметничкој манифестацији посвећеној овој врсти музике у Србији, коју Дом омладине Београда под покровитељством града Београда организује сваког октобра, још од 1971. године. Ове године, Београдски џез фестивал биће одржан по 40. пут, а публику од 24. до 28. октобра очекују концерти бројних истакнутих уметника из целог света.

У склопу обележавања Светског дана џеза, Дом омладине Београда организује промоцију трећег, допуњеног и проширеног издања ,,Књиге о џезу“ Јадрана Ерчића, дугогодишњег аутора и водитеља емисије “Џез панорама” на програму Стереораме Радио Београда, коју је објавило Издаваштво РТС у сарадњи са Књигом комерц. Промоција ће бити одржана 30. априла од 19х у Централном холу Дома омладине Београда, а говориће: Јадран Ерчић (аутор), Драган Инђић (Издаваштво РТС) и Ранко Стојиловић (Други програм Радио Београда). Модератор: Драган Амброзић, руководилац Одељења за уметничко стваралаштво Дома омладине Београда.

У наставку вечери, Дом омладине Београда са великим задовољством представља Квартет Николе Шашковића, једног од најталетованијих младих џез уметника у Београду. Концерт се реализује у сарадњи са Музичком школом ,,Станковић“, чији је Никола ученик на Одсеку за џез. Биће одржан од 20 часова у Великој сали ДОБ, а улаз је бесплатан. Беслатне пропуснице биће доступне један сат пре почетка програма на инфо пулту у холу ДОБ.

,,Књига о џезу“ Јадрана Ерчића има 478 страна, уз речник, дискографију, библиографију (217 референци по Денверском систему), биографију аутора и сажетак на енглеском језику. У првих 18 поглавља дефинисани су основни појмови о џезу и приказана је укратко његова историја као савремене музике XX века. Уважавајући чињеницу да је џез у прошлом веку од музике за забаву постао својим развојем музика која се свира на концертним подијумима, аутор је приказао и однос џеза са комплементарним уметностима, филмом и класичном музиком, а такође је указао и на естетске моменте којима би се могло дефинисати шта је у џез музици као уметности лепо.

У 15 наредних поглавља приказана је историја инструмената у џез музици, и представљене су најзначајније личности са њиховим основним биографским подацима (више од 300 биографија, укључујући најпознатија имена као: Луј Армстронг, Каунт Бејси, Дјук Елингтон, Чарли Паркер, Мајлс Дејвис, Глен Милер, Кит Џерет, Ела Фицџералд, Сара Вон, Били Холидеј, Беси Смит, Џими Рашинг, или домаћи музичари, Душко Гојковић, Младен Гутеша, Војислав Бубиша Симић, Бора Роковић, Стјепко Гут, Миливој Марковић, Никола Митровић, Миша Блам и др.)

Иза сваке биографије наведени су најзначајнији дискографски подаци. Посебно је представљен је џез у Србији, са најзначајнијим личностима које су у прошлом веку дале допринос да џез постане уметност XX века. Иновативан део овог издања чини поглавље “Џез и медицина”, које први пут на српском језику описује професионална обољења и болести неких џез музичара са фаталним исходом.

Приказана су стања као последице дуготрајног вежбања на инструментима, али и друге пратеће болести која прате такозвана критична занимања (злоупотреба алкохола, дувана и дроге – Б.Смит, Џ.Малиген), ментална обољења (Т.Харел), самоубиства (В.Витас), поремећаји у сексуалној сфери, насилне смрти, саобраћајне несреће (К.Браун), туберкулоза (Т.Монк), сифилис (Б.Болден), дијабетес (Е.Фицџералд), перитонитис (запаљење потрбушнице, Б.Ковачев), неуролошке болести (Ч.Мингус), кардио и васкуларне болести (К.Џерет), малигна обољења (Томаш Станко), болести зуба (Ч.Бејкер), физички хендикеп и инвалидност (Џ. Ренарт, Л.Пол), укључујући погрешно постављене дијагнозе (као Л.Армстронг), од којих су неки и умирали (Џ.Гершвин).