Сви одговори су скривени у вама

ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНА ВАСИЉЕВИЋ, НАУЧНИЦА И ИНСТРУКТОР ТЕТА ХИЛИНГА

Награђена је за софтвер за откривање карцинома, а интересовања и креативност усмерила је и на поља развоја свести и духовности

По узору на Нико­лу Теслу, проф. др Јелена Васи­љевић успела је да споји две науке ­ електротехнику и медици­ну, а успех у томе је и доказала 2012, када је изумела софтвер за рано откривање примарног тумора, који се касније развио у метастазе. Пројекат је при­вукао велику пажњу стручњака из области медицине, а применом софтвера олак­шава се рад патолозима и , самим тим, брже и сигурније успоставља дијагноза приликом откривања примарног канцера . Таленат за природне науке наследила је од оца, који је такође био проналазач. Када је преминуо од метастаза, не знајући да има рак, одлучила је да се посвети истражива­њу могућности лечења ове болести.

СОФТВЕР ЗА ОТКРИВАЊЕ РАКА

Софтвер који је уједно и њен докторски рад створен је у са­радњи с Институтом “Миха­јло Пупин” (на ком ради као виша научна саветница), Ин­ститутом за патологију, Вој­но-­медицинском академијом и Рачунарским факултетом, где је ванредни професор ин­телигентних система. За овај пројекат добила је и награду на Сајму технике и Сајму ме­дицине 2014, као и још много награда. Ушла је и у Оксфордову енциклопедију успешних Срба, а и проглашена је за нај­жену у избору Блиц жене.

– Принцип коришћења овог софтвера је прилично једнос­таван. Када се уради биопсија, узорак се микроскопски слика, убаци у програм и за веома кратко време сазнајемо где је примарни карцином – појашњава Јелена и додаје да се код пацијента с метастазама често губи драгоцено време на дијагностичке процедуре, које дуго трају и скупе су.

Применом софтвера лакше би се открио примарни карцином код метастаза костију, плућа, дојке и бубрега, управо код оних органа где се лекари суочавају с проблемима.

Софтвер је веома модуларан и може да се унапређује и дорађује за одређене врсте карцинома – истиче др Васиљевић, која много сарађује и са радиолозима и неуролозима (истраживања се шире и на неуролошке болести). Користећи слике с магнетне резонанце и скенера, има и веома успешне пројекте за предикцију ефикасности хемиотерапије.

ИСЦЕ­ЉЕ­ЊЕ ТЕ­ТА ТАЛАСИМА

Бавећи се науком, Јелена је интересовања и креативност упоредо усмеравала и ка истраживању на пољу развоја свести и духовности. У жељи да помогне, пре свега себи, а онда и другима, почела је да проучава психологију, као и примену технике исцељења тета таласима, такозваног тета хилинга (Theta healing).

– Све је почело када ми је отац преминуо. Мама и старије сестре су то тешко прихватиле, али ја сам окренула тај поредак љубави и, као најмлађа, преузела велику одговорност на себе. С једне стране, брига о породици, с друге, учење. Онда је почела инфлација, па бомбардовање, углавном, било је веома тешко и била ми је потребна велика унутрашња снага да бих се изборила с потешкоћама које су ме снашле – прича Јелена.

Помоћу стручне литературе из психологије покушала је да научи како да утиче на себе или, бар, на своју реакцију на оно што јој се дешава. Поред психичких, дошло је и до физичких манифестација, те је након примена разних метода, попут Силва методе, технике емоционалне слободе (ЕФТ) и реикија, почела да се бави и тета хилингом.

Тета су мождани таласи пред дубок сан. То је начин да уђете у медатитивнији ниво, где покушавате да допрете до себе не бисте ли пронашли неке одговоре јер сви одговори су скривени у вама. С друге стране, то је метода која за­ми­шље­на та­ко да по­мо­г­не осо­би да се осло­бо­ди страхова, трау­ма, ло­ших осе­ћа­ња, бло­ка­да из де­ти­њ­ства, непријатних иску­ста­ва и сли­ч­но.

Це­ла фи­ло­зо­фи­ја овог уче­ња има дос­та сли­ч­нос­ти са старим уче­њи­ма, где се обра­ћа­мо не­кој униве­р­зал­ној ене­р­ги­ји, у же­љи да не­што нау­чи­мо, као да смо у шко­ли. Да би­сте обучавали дру­ге, по­тре­б­но је да се за­вр­ши вео­ма за­ни­мљив, али и при­ли­ч­но за­х­те­ван, семинар за ин­стру­к­то­ре. У сваком злу има увек и нешто до­бро, и, у ства­ри, иску­ше­ња кроз ко­ја пролазимо тре­ба схватити као лекције ко­је тре­ба да нас не­че­му нау­че и уна­пре­де као ли­ч­ност. Та­ко сам се и ја баш у не­за­хвал­но вре­ме пандемије по­тру­ди­ла и за­вр­ши­ла за ин­стру­к­то­ра. Од та­да сам мно­ги­ма по­мо­гла, а по­се­б­но ми је за­до­во­љ­ство да по­мо­гнем мла­ди­ма да ра­зре­ше сво­је про­бле­ме, би­ло да су у пи­та­њу про­бле­ми с уче­њем, полагањем испи­та код не­ког незгодног про­фе­со­ра, тре­ма, ра­зне фо­­бије, креа­ти­в­не бло­ка­де, љу­бав­ни про­бле­ми, од­нос с родитељима или не­што дру­го. Неко са­зна за то што радим пре­ко при­ја­те­ља, дру­ги пре­ко дру­штве­них мрежа, тре­ћи до­ђу из радозналости, али је сви­ма заједни­ч­ка же­ља да пу­тем те­та те­х­ни­ке схва­те ду­бин­ске узро­ке сво­јих про­бле­ма и та­ко их превазиђу – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

аутор СНЕЖАНА ЂОРЂЕВИЋ

ФОТО: PEXELS