Црвени стуб културе на Црвеном крсту

БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ ОБЕЛЕЖИЛО 75 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Једна шибица била је довољна да се распламса пожар тадашње авангарде

Завршетак Другог светског рата, поред олакшања, значио је и просперитет у сваком сегменту живота. У условима где је народ жељан мира, али и гладан културе, дошло је до стварања Београдског драмског позоришта.

Када је ситуација у позоришном животу била наклоњена академизму, а одисала конзервативизмом, јавила се потреба за алтернативом, која је тежила развоју савремене уметности тог времена. На предлог одељења за културу и уметност, Народни одбор Београда основао је1947. Градско позориште, које је касније преименовано у Београдско драмско.

Позориште никло крај спаљених моштију Св. Саве
Београдско драмско позориште се налази на земљишту наспрам Возаревог споменика Црвени крст, којим је обе лежено место спаљивања моштију Светог Саве. Глигорије Возаревић (1790 – 1848), први књижар, књиговезац, самостал ни издавач и библиотекар у Кнежевини Србији, поставио је 1847. дрвени крст на месту где се данас налази трг између улица Милешевске и Војводе Шупљикца. У време када је постављен споменик је представљао симбол независнос ти од Османског царства, симбол победе и вере. Општина је 1933. дрвени крст заменила каменим, незнатно црвене боје, па отуд и назив целог краја дома БДП.

ПРИМЕР МОДЕРНОГ ТЕАТРА

Једна шибица била је довољна да се распламса пожар тадашње авангарде. Позориште је приближило Југославију дешавањима и правцима који су били заступљени на водећим светским позорницама. Убрзо је прво Градско позориште постало најбољи пример модерног театра, а уједно и узор осталима.

За дебитантску представу изабрана је драма “Младост отаца” одиграна 20. фебруара 1948. Рађена по тексту Бориса Горбатова, драми из совјетског отаџбинског рата, у режији Петра С. Петровића, прва представа одиграна је у сали Народног позоришта.

Већ у следећој сезони Градско позориште је добило свој дом, у ком се налази и данас, црвену зграду као симбол културе на Црвеном крсту.

Сцена је званично отворе- на 20. марта 1949. представом “Сумњиво лице” Бранислава Нушића, у режији Салка Репка. У тадашњим новинама писало је да је “позориште повезано тролејбуском линијом с центром града, која ће бити појачана пред почетак и на крају представе, да би могла несметано да превози повећани број публике”.

ГЛУМЦИ КАО ИЗВОЂАЧИ РАДОВА

Није тајна зашто је позориште доживело такав успех с обзиром на то да су темеље зграде копали сами глумци и то не симболично, већ су, заправо, срчано учествовали у изградњи своје нове куће. Како се причало, Миодраг Петровић Чкаља, Љубомир Тадић и друге водеће личности позоришта тог доба сами су садили дрвеће које и сада краси простор испред главног улаза у позориште.

За првих десет година постојања одиграно је 2.211 представа. Прве године одигране су три премијерне представе, а до 1957. број се повећао на девет. Стасавањем и сазревањем позориште је доживело своје златно доба током педесетих и шездесетих година 20. века, највише захваљујући успешним извођењима дела савремених америчких драмских писаца и плејади врсних глумаца, редитеља, сценографа, костимографа…

Заједно са Београдском комедијом Градско позориште чинило је једну кућу – Савремено позориште, да би у децембру 1975. поново постало Београдско драмско, како га и данас знамо.

ПЕРИОД РАСКОЛА

Нажалост, успех позоришта није увек био рапидан и сигуран. Постојао је период раскола када је реч о стилу, репертоару и диференцирању његових специфичности, насталих услед различитих мишљења руководства о томе шта оно треба да подразумева да би се утицало на подизање естетског, идејног и моралног нивоа грађана.

Златно доба позоришта обележиле су и велике турнеје по читавој Југославији, те је тако за првих десет година постојања позориште имало чак 319 турнеја у републикама широм Југославије.

Данас, након 75 година постојања, Београдско драмско позориште и даље успешно развија савремени позоришни репертоар на својим сценама. Поред многобројних гостовања, позориште се сада распростире на две сцене и ради свих седам дана у недељи.

НОВО ЗЛАТНО ДОБА

На дан прославе 75. рођендана, 20. фебруара, директор позоришта Југ Радивојевић најавио је нов и разноврстан садржај.

Упркос пандемијској кризи прошле године и чињеници да су у првој половини игране представе само на Великој сцени “Оливера и Раде Мар- ковић”, уз смањен капацитет гледалишта, продукција БДП бележи чак 10 премијера – што самосталних, што у сарадњи с театрима из земље и региона – а у наредном периоду очекује нас још 10 под слоганом “То је магија” – изјавио је Радивојевић. Он је додао и да ће, након две године припрема, почети да ради Телевизија БДП, која ће емитовати различите врсте програма на сајту БДП и сарађивати са свим театрима у Србији, региону и Европи “који желе преко нашег канала да промовишу своје представе и пројекте”.

У знак сећања на прерано преминулог глумца и члана БДП Марка Живића биће емитована представа “Лет изнед кукавичјег гнезда”, а његово име понеће Фонд за стипендирање младих стваралаца. Традиционално су уручена годишња признања и захвалнице људима и установама који су допринели развоју позоришта, а због свих досадашњих постигнућа период који следи предвиђа се новим златним добом ове културно-уметничке установе.

Лауреати 2022.

Специјална награда за колективну игру припала је ансамблу представе “Тихо тече Ми сисипи” Владимира Табашевића, у режији Ивице Буљана. Награде за најбоља остварења чланова ансамбла БДП и гостујућих уметника и аутора у представама БДП припале су ре дитељу Вељку Мићуновићу (“Демократија”) и глумцу Андрији Кузмановићу (“Зелена чоја Монтенегра”) и глумици Весни Чипчић (“Тихо тече Мисисипи”, “У раљама живота”, “Ливинг рум”). Главна награда “Татјана Лукјанова”, за вишегодишњи допринос БДП и позоришном животу Србије, додељена је Милени Зупанчич

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТО: БДП