Универзум око врата

Татјана Бјелић, дизајнер накита, који је огледало њене душе

Од гломазних и ,,грубих“ комада до префињености прошаране кристалима и светом геометријом, њен стил отеловљење је унутрашње промене и личног развоја

Иако је таленат за креативност доказала већ уписом у Средњу дизајнерску школу у Београду, Татјани Бјелић требало је неко време да је подели са широм јавношћу. Према сопственом признању, редован посао увек би јој се некако нашао на путу, па се тек 2010, на половини четврте деценије живота, одважила да направи искорак у прављењу накита. Но, ни то није била одлука ,,с предумишљајем“.

Перле су криве за све

– Одлука је дошла буквално ниоткуда. Имала сам неку завесу од перли која је пукла и те су се перле расуле по кући. Док сам их скупљала, пало ми је на памет да направим минђуше. Кад су их другарице виделе, одушевиле су се и тако је све кренуло. Када је перли нестало, почела сам да их набављам по свету. Други путују да виде знаменитости, а ја бих прво обилазила места са репро материјалом, од бувљака у Истанбулу до ексклузивних радњи на Менхетну – почиње Татјана причу за Борбу. Постепено је развила свој аутентичан стил, који испрва био помало ,,гломазан и груб“, али и даље вођена сумњама ,,шта ће други да мисле,
зашто би се ово уопште некоме свиђало, ко сам ја да овако иступам…“

Живот ју је, потом, одвео у неке друге правце, па је уследила још једна пауза. А онда је решила да поново оживи и свој дар и угашен профил на друштвеним мрежама; међутим, сада је из њених руку излазио другачији стил.

– То су били неки софистицирани комади, почела сам да уводим кристале и камење… Све је то била слика моје унутрашње промене и личног развоја, све је постало, некако, нежније – описује Татјана.

Света геометрија

Осим кристала и каменчића, који су постали значајан део њеног накита у овој другој, ,,нежнијој“, фази, приметни су и комади занимљивих облика.

– Реч је о различитим облицима свете геометрије. Међу њима је најпознатији цвет живота, који се први пут појављује у египатском храму у Абидосу, угравиран у црвеном мермеру компјутерском прецизношћу, према неким подацима, пре више од 6.000 година. Један од учитеља које пратим, Друнвало Мелкизедек, разложио је те обрасце и шаблоне и објаснио њихов смисао. Он каже да је то матрица по којој је креиран универзум, а у њему и простор и време.

Верује се да универзум комуницира с нама кроз те свете облике геометрије, који се налазе у сваком атому и ћелији, њихов облик откривају нам плодови природе, сунцокрет и шишарка најјасније. А други видови комуникације су Платонова геометријска тела, бројеви, звуци… – наводи наша саговорница.

Кристали за добру енергију

Посебна прича крије се и иза кристала, за које каже да такође комуницирају с нама.

– За кристале се каже да имају посебну свест, тако да их бирам интуитивно. Било да их узимам за себе или за накит, кад дођем на место где се продају, узимам онај који ме први ,,позове“. Њихове боје и облици потом ми дају идеју како да их уклопим у накит.

Када их комбинујем са светом геометријом, то накиту даје додатну енергетску вредност, осим тога што га и ја правим у пуној присутности, у неком такорећи медитативном стању, трудећи се да му додам још нешто што би могло да донесе промену енергије (набоље) ономе ко ће га носити – открива нам Татјана.

Боје које доносе срећу

Једна врста накита ,,преживела“ је све промене стила: разнобојне наруквице од танких кончића.

– Оне су производ који је све време одржавао бренд у животу, продавале су се ,,саме од себе“. А све је почело тако што сам у некој зидарској радњи видела конце предивних боја које су просто ,,вриштале“ и звале ме.

Узела сам по десет метара од сваке, отишла на море и тамо се играла њима, везивала их, комбиновала, док нисам нашла неки свој фазон – наводи уметница.

Њих прави и данас и оне представљају нешто ,,трајно, издржљиво, оно по чему се мој бренд највише препознаје“ и леп начин ,,да се подсетим где сам била и докле сам стигла. Најважније је да онима који их носе доносе срећу кад их виде и радост кад их носе“.

Перу, Непал, Египат…

Ономе ко је познаје, све што Тања говори има и те како смисла. Особа која је посвећена личном и духовном развоју, која је на том путу прошла разне лекције, од церемоније ајауаске у Перуу до одласка по учења на Непал и у Египат, и живи и ствара у складу с тим дубоким спознајама.

– Све то што сте поменули је утицало на свакога у мом окружењу, а на мене понајвише. И она поменута пауза у раду је вероватно била интегрисање свих тих увида и стеченог искуства с тих путовања, што је, потом, произвело радове са светом геометријом. Није ништа дошло случајно – тврди Татјана.

Како нам даље открива, ,,ради на себи“ одмалена, иако тога није одмах могла да буде свесна.

– Још као мала, почела сам да ,,комунцирам“ с анђелима, али кад сам се мами похвалила, забранила ми је да то радим. Онда су ми, мало даље на том путу, подруку долазиле књиге које које су ми звучале као највише истине, рецимо, Паоло Коељо или ,,Целестинско пророчанство“. Ту су се слагале неке информације које су ми отварале пут за нешто дубље, за духовни рад, за упознавање себе и универзума, за повезаност с извором и поверење да нас нешто друго води, осим ума и ега, оптерећеним траумама и пређашњим искуствима – наводи Татјана.

Звучне купке

Као логичан след ових корака, наишле су и прилике да се окуша у разним врстама ,,исцељења“, од пране (даха) преко тете и тајмлајн хилинга (исцељења можданим тета таласима) до звучних купки.

– Кроз све те радове сам покушавала да нађем начин да помогнем себи, а када сам увидела да то помаже, улазила сам дубље, не бих ли и сама успела да то ширим даље. Звук је дошао као сједињавање свих тих различитих искустава. Нашла сам начин да направим простор да се у енергетском пољу деси промена код особе која је спремна да је прими.

Некад сведочимо чудима, некад су те промене толико суптилне да људи и не умеју да их схвате, али дефинитивно је звук мој израз, кроз који омогућавам људима да прођу кроз нека своја искуства. Најближи ми је јер ту нема много уплитања ума.

Пустиш звук, он води, отвара пут и даје ваком онолико колико му је потребно. Звук тече и ради на блокадама, физичким, емотивним и осталим, тамо где је у телу запело покреће енергију и доводи до отпушања. Његова магија је у томе што је непредвидив, а непогрешиво помаже – каже Татјана.

Чиста намера је кључ

И док нам даље образлаже методологију коју је научила, преузету с немачког Института ,,Петер Хес“, који се бави звуком и коришћењем звука у исцелитељске сврхе, нагласивши да ово није неки модеран њуејџ метод, већ да постоје бројна научна истраживања и докази за каква све обољења и стања помаже, ,,иако нама, као практичарима, није дато да убеђујемо било кога“, наметнуло се и питање како разликовати стручна од приучених лица у том свету.

– Духовни развој јесте постао тренди и данас се нуди све и свашта, али не бих могла да причам ко је стручан, ко није. Ми добијамо сертификате за завршене курсеве, али можда ни то није мерило. Мислим да је на свима нама одговорност да осетимо ко нам прија, чиме резонујемо и где верујемо да можемо да добијемо помоћ. То се осети, наше тело то зна да препозна – каже Татјана и додаје:

– У принципу, најважнија је чистота онога ко спроводи терапију, да његова чиста намера није оптерећена зарадом или уверењем да је он тај који стварно исцељује јер је его неваљалац који се врло вешто прикрије. Свако енергетско исцељење чини 95 одсто присутност онога ко изводи третман, а пет одсто технике. Она је од тако минималног значаја, тако да, ако је онај ко води сеансу на ,,добром месту“ и добро центриран у срцу, он ће знати како да послужи као канал да то кроз њега изађе у најчистијем облику. С друге стране, неопходно је и поверење клијента у тај алат који је изабрао да би ефекат био што делотворнији – поручује Татјана Бјелић.

Комарац и ђумбир

Занимљива прича налази се иза имена Тањиног бренда ,,Занзара е зензеро“. Све је почело кад је с другарицом хтела да отвори радњу за изнајмљивање гардеробе и модних детаља.

– У то време биле смо оптерећене куповином и имале смо превише ствари. Хтеле смо да отворимо простор у ком бисмо то изложиле, а ја сам, уз то, хтела да продајем и накит. Шалиле смо се да ћемо да нудимо ,,и бабе и жабе“. Занзара е зензеро ми је тада баш зазвучало супер, иако нисам имала појма шта значи, а кад сам сазнала да је на италијанском ,,комарац и ђумбир“, рекох, па да, то су те бабе и жабе, може. Не знам да ли бих то данас изабрала за име бренда, али пошто се у називу помиње и зен, довољно ми је утешно (смех).

Аутор: Миона Ковачевић

Фото: Ружица Миловановић