Scroll Top

Упркос свакодневним мукама, које су већини нас непојмљиве, Новаковићи воле живот!

uprkos-svakodnevnim-mukama-koje-su-vecini-nas-nepojmljive-novakovici-vole-zivot
Сличне теме

Упркос сметњама у развоју, Новаковићи осмесима разгоне тугу. Имају и омиљену песму: „Пробај минут мог живота!”

„Пробај минут мог живота” наслов је омиљене песме Живане Новаковић (19) из Патковаче код Бијељине.

Не без разлога… Живана, њена браћа Љубиша (22) и Михајло (21), све троје имају сметње у развоју и живе у тешкој немаштини.

„У свакој тужној песми ја се нађем. Погађају ме у срце!” – истакла је Живана, испричавши и како време утиче на њено расположење, а није сваки дан сунчан…

Иако су свесни свог стања и упркос проблемима са којима се суочавају, било да су здравствени, друштвени или социо-економски, широки осмеси на њиховим лицима су ту. Упркос свакодневним мукама, које су већини нас непојмљиве, Новаковићи воле живот!

„И ја сам љубитељ домаће музике. Опушта мисли и помаже ми да заборавим на бриге. Највише волим да слушам Слобу Радановића, Дарка Лазића и Емира Ђуловића. Некад, кад имам нешто сиће, волим отићи и у кафић на кафу. Сам одем, неће нико са мном. Бринем и око стоке, набавио отац да бисмо се прехранили” – прича најстарији Љубиша, код кога су симптоми мало мање изражени у односу на брата и сестру.

„Не поред других, него са другима у игри, раду и учењу” – слоган је васпитно-образовне установе за дјецу са потешкоћама интелектуалног функционисања у коју су млађи Новаковићи својевремено ишли. Слоган одлично описује за чим они вапе. Нажалост, иако има добрих људи који им помажу, осуђени су на самоћу и живот у катастрофалним условима.

„Мојој дјеци највише фале друштво и кућа. Имају они неких другова, али их немају где довести. Овде је баш катастрофа, кад неко и дође седне испред, стид их је ући. Нажалост, Живана и Михајло нису дуго ишли у ту школу, правили су неред. Цурица је пар пута пробала исећи себи вене, јели су свеске, циепали документа, морам стално уз њих бити. Ја бих највише вољела да су они како треба, да имају посао, да добијем унуче. Најсрећнија бих била да није оваква судбина наша, да не тражим ничију помоћ. Али шта ћу? Тежак је живот мој” – рекла је мајка Зорица, невидљива хероина!

Зорица се заиста лавовски бори и, што је најважније, не губи наду. За огроман крст који носи чека је сигурна плата на небесима. Значило би јој и кад би јој се некако олакшао и овоземаљски живот, бар да деци не мора храну узимати на вересију, те стално изнова враћати дугове од ионако прениских примања. Да се не дешава да по пола дана немају ни шта јести. Поделила је са нама и шта јој најтеже пада…

„Најтеже је просити, срце се укочи када рекнем некоме имаш ли две марке. Да им купим хлеба да једу. Водим их и у манастир, сваког дана се молим Богу да нам сутрашњи дан донесе срећу, да и мени Сунце сине. Али страх ме је. Страх ме је ко ће да их пази кад мене не буде, где ће они? Ал’ шта ћу? Нек су они мени живи и здрави. Они су моје све. Они ми дају снагу да се борим, све ћу за њих дати. И нека су они тако, али су моји” – испричала је плачући и ударајући руком по срцу.

Исту бригу дели и отац Зоран. Њега нисмо упознали пошто је био у надници. Да би бар некако могли преживети, са својих шездесет година по највећој врућини од 7 до 7 обавља најтеже физичке послове. Учествовао је и у стварању Републике Српске.

„Мој је супруг био на ратишту четири године. Бранио је српски народ и Републику Српску. Сада прима свега 84 марке борачке накнаде, што није чак ни 50 евра. Мој је човек мени највећа подршка. Види он да ми није лако, а није ни њему. Подржавамо се у свему и поносна сам на њега. Бори се колико море, иако је и он оболио” – додала је Зорица.

Размишљали смо да ли уопште да истичемо ову причу у први план, али они то заслужују. Новаковићи заслужују и желе да се за њихову причу чује. Оно што не заслужују јесу окретање главе и заборав!

Хуманитарна организација Срби за Србе упућује позив свим добрим људима да помогну, да им заједничким снагама бар пружимо боље услове за живот.

– Не можемо решити све проблеме ове породице, али можемо им на конкретан начин показати да смо уз њих. Испод су сви начини за донирање путем којих ћемо прикупљати средства за реновирање, завршетак и опремање њихове куће, а ко жели да им и директно помогне за текуће трошкове које имају, нека нам се јави да га повежемо са породицом, наводе из организације.

Више о породици можете погледати на: https://www.srbizasrbe.org/uprkos-smetnjama-u-razvoju-novakovici-osmijesima-razgone-tugu-imaju-i-omiljenu-pjesmu-probaj-minut-mog-zivota/

Фото: Срби за Србе

Додај коментар: