Важно је писати о злу

Почетак године у знаку књижевних признања

Нинова награда и награда Београдски победник додељене су романима са сличном тематиком, о дешавањима и последицама током ратова у бившој Југославији

Почетак године традиционално је доба које обележавају доделе књижевних награда, од најстарије и најпрестижније Нинове преко Виталове до најмлађе по стажу – Београдског победника, испрва критиковане као плагијата Нинове, али која је за кратко време ипак успела да се наметне као признање од значаја.

Нинова награда за Послије забаве

Јубиларна 70. Нинова награда за најбољи роман године проглашена је 29. јануара, а свечано додељена 5. фебруара Стеву Грабовцу (45) за дело “Послије забаве” (Имприматур, Бањалука). То је роман о оцу, породици, пријатељству и одрастању, али првенствено о злу. Прича о тешком ратном злочину и страдању ромске деце из Дома за незбринуту децу у (Босанском) Броду, која су побијена 1992. и чији су органи узети ради трговине пратила је Грабовца годинама, а посебно је потресно било то што убијена деца “нису била никоме интересантна”.

Аутор је истакао да је “изузетно важно да се пише о темама зла” јер је то “дужност књижевности”. Иако пише од четвртог разреда основне школе, Стево Грабовац објавио је први роман “Мулат албино комарац” тек 2019. и с њим ушао у ужи избор за Нинову награду. Он је, иначе, први добитник из Републике Српске (рођен је у Славонском Броду, одрастао у Босанском Броду, а живи у Бањалуци).

Београдски победник за Пакрац

Само дан након проглашења Нинове награде, 30. јануара, Владану Матијевићу уручен је Београдски победник за роман “Пакрац” (Лагуна), награда коју од 2021. додељује Библиотека града Београда. Занимљиво је да је реч о роману који се нашао и у најужем избору за Нинову награду и који је добио само глас мање од Грабовчевог, с којим дели и сличну тематику. Матијевићев роман прати трауматизованог ветерана пакрачког ратишта који свакодневно пребива испред пијаце Ђерам с групом одбачених и маргинализованих људи. У исповест о себи и људима с Булевара повремено се уплићу крваве сцене из Пакраца. Главног јунака све више обузима жеља да неког убије, да се тако уклопи у процват црне свакодневице… На констатацију да се само велики писци могу ухватити укоштац с темом зла, Матијевић је казао да се његова књига бави узроцима насиља од ратова преко фрустрација и психичких болести до несрећног детињства. Делом за то криви и црну хронику, којом нас бомбардују медији.

– Они од преступника праве јунаке. И то је тема ове књиге – истакао је Матијевић (61), који живи у родном Чачку.

До данас је објавио 13 књига овенчаних бројним признањима, међу њима и Ниновом наградом 2003. за роман “Писац издалека”.

Златни сунцокрет за Гранична стања

Двадесет седму награду Златни сунцокрет за најбољу књигу на српском говорном подручју у различитим жанровима (роман, поезија, приповетка, есеј, књижевна критика и књижевна публицистика) за 2023. добио је Игор Маројевић (55) за збирку прича “Гранична стања” (Дерета). Његови главни јунаци су писци, сликари, преводиоци, новинари, али и свет који се бави уобичајенијим занимањима, који вегетира у хаотичном калеидоскопу љубави, породичног (не)склада и опирању негативним трендовима свакодневице. Златни сунцокрет додељује компанија “Витал”. Подсетимо се и да је још једно значајно признање, Андрићеву награду, коју додељује Задужбина Иве Андрића за најбољу приповетку, циклус или збирку приповедака на српском језику, у октобру прошле године добио Дарко Тушевљаковић за збирку прича “Хангар за снове” (Градска библиотека “Карло Бијелицки”, Сомбор).

Аутор: М. Ковачевић

Најбоља збирка песама

Новосадски песник Зоран Ђерић (63) добитник је Змајеве награде за збирку песама “Азбучне молитве” (Српска књижевна задруга). Змајева награда Матице српске, установљена 1953, најстарије је књижевно признање на српском културном простору које се додељује за најбољу књигу поезије.

Најбоље књиге за децу

Издавачка кућа “Креативни центар” добила је две награде за најбољу књигу за најмлађе у протеклој години. Награда “Душан Радовић” додељена је 8. фебруара Драгани Младеновић (47) за збирку песама “Кад ствари пољуде”. Драгана Младеновић је трећи лауреат награде установљене на стогодишњицу рођења Душка Радовића. Крајем прошле године 28. награда Змајевих дечјих игара “Раде Обреновић” за најбољи роман за децу и младе уручена је Александри Јовановић (28) за књигу “Петра је стварно отишла”.

Аутор: М. Лалић