Већина не разликује уметничку вредност од популарности

ДЕЈАН СТОЈАНОВИЋ, ПЕСНИК, БИВШИ НОВИНАР, ПУБЛИЦИСТА И АУТОР ПЕНТАЛОГИЈЕ “СВЕТ У НИГДИНИ”

Доброг уметника карактерише нека врста новине иако нико не може бити сасвим оригиналан, док многи популарни писци пишу донекле рутински и као по формули

Иако је по формал­ ном образовању правник, никада се није бавио адвока­туром, већ је постао новинар. Песник, есејиста, филозоф и привредник, Дејан Стојановић аутор је многих књига песама и есеја (“Искра искона”, “Стваралац и ствара­ ње”, “Скривена светлост”…), али и петокњижја “Свет у нигдини”, јединственог дела које су многи угледни књижевни критичари довели у везу с нашим највећим песничким именима. У српској књижевности појавио се пре ви­ше од 30 година, његове мисли цитирају многе познате личнос­ти у свету, а његови стихови на­ шли су се и на једној згради у Ротердаму.

Једном приликом сте истакли да за вас сми­сао постојања представљају вредности. Шта су највеће животне вредности?

– Без вредности живот нема смисла. Иако речи љубав, ле­пота, доброта, рад, породица и пријатељство могу звучати као клишеи, њихова вредност зави­си од смисла који ми налазимо у тим речима. То је храна живо­та. Ове вредности се преплићу. Свесни смо историјских идеја о преплитању етике и естетике, али ја не знам да ли је могућа лепота без љубави. Једна вред­ност рађа другу и што више тога има, живот има више смисла и постаје богатији.

У средиште књиге “Стваралац   и   ства­рање” ставили сте писца, уметника. Шта чини доброг уметника и како да препозна­мо чије дело не треба преско­чити?

– Ако говоримо о књижевнос­ти, најважније је да разликујемо дела која имају уметничку вред­ност од дела која су популарна, али немају уметничку вредност. Данас у целом свету већина љу­ди као да не види ову разлику, а чини ми се да је у Србији то још израженије, па се писци било ко­ је врсте називају књижевницима иако не пишу књижевна дела. Такође, у уметнике се сврставају и сви они писци који пишу попу­ларне књиге, али чија дела нема­ју уметничку вредност, па их не можемо сматрати уметницима у правом смислу. Доброг уме­тника карактерише нека врста новине иако нико не може бити сасвим оригиналан, док многи популарни писци пишу донекле рутински и као по формули. Али добар уметник никада не тежи новини ради новине, већ, као и научник, покушава да дода нову вредност укупном наслеђу, нову нијансу, препознатљиви камичак у мозаик књижевне историје или историје уметности уопште. У књизи коју помињете наво­дим најважније критеријуме за оцењивање нечијег дела. Ти критеријуми су интелектуал­на моћ, естетска вредност, му­дрост и идеје. Ако применимо ове критеријуме и препознамо ове вредности у довољној мери, непогрешиво ћемо знати који су писци најбољи и које писце не треба прескочити.

Ваша пенталогија “Свет у нигдини” ко­мбинација је поезије и прозе. По чему је још ово дело једин­ствено?

­- Ово петокњижје је нека врста епа, који садржи 18 песничких форми којих никада раније није било у српској поезији и четири форме које се први пут појављују у светској поезији. У књигу су дискретно уграђени елементи различитих књижевних жанрова – од поезије, драме и есеја до романа, али књига садржи и велику дозу чисте филозофије; нарочи­ то у прве три књиге. Композиција књиге је таква да су прве две и последње две књиге сличне величине, док је средишна књига, која носи исти наслов као и сама пенталогија, дупло већа од других и садржи две књиге. Ова средишна књига је као нека нематеријална турби­ на која даје енергију целој књизи и у њој се налази већина нових песничких форми. Такође, прва књига “Озар” садржи две књи­ге, од којих је друга “Шекспир у свемиру”, који има два сонетна венца; први је венац са 15 сонета, док је други дупли сонетни ве­нац, са 29 сонета (први у свету).

Има ли без интуиције врхунског стварања?

– Интуиција није инспирација сама по себи. Интуиција је нешто што сваки човек поседује у већој или мањој мери. Ипак, мислим да је интуиција код врхунских стваралаца најин­тензивнија и да из ње извире инспирација. Мада интуиција, најчешће, може бити у успава­ном облику, она је ипак трајно стање, док је инспирација тренутно стање. Инспирација је блесак који се роди и нестане. Велики, озбиљни ствараоци не рачунају много на инспирацију, већ раде и током стваралачког процеса доживљавају занос ко­ји је довољан за стварање. На путу стварања рађа се инспи­рација, као последица самог стваралачког процеса, али и интуиције. Искусни писци не чекају да им се јави инспирација, већ је они сами током ствара­ лачког процеса изази­вају. Иако је могуће да се инспирација роди у било ком моменту, то је ипак, у већини случајева, нарочито код старијих писа­ца, ретко. Искусни писци умеју сами да створе инспирацију јер знају да, ако је буду чекали сама да дође, то може потрајати пре­дуго. Међутим, без интуиције нема врхунског стварања и, на­јвероватније, нема ни инспира­ције у правом смислу.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА