Scroll Top

Велики успеси тек предстоје

veliki-uspesi-tek-predstoje
Сличне теме

Тамара Рађеновић, сопран са наших простора са светском каријером

Била је последња ученица славне Монсерат Кабаље, а прошле године нашла се на Форбсовој листи 30 најутицајнијих особа млађих 30 година

Крајем прошле године сопран Тамара Рађеновић (28) одржала је традиционални новогодишњи концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине. Карте су биле распродате недељама унапред, а назив програма “Новогодишња чаролија” оправдао је сва очекивања – од захтевних оперских арија и заносних балских валцера преко чаробног виолинисте Роберта Лакатоша, као специјалног госта, до спектакуларног ватромета и конфета за крај, уз помоћ симфонијског оркестра Belgrade Classic Symphony, предвођеног маестром Србољубом Динићем и хора Бели анђео, принцеза класике је потврдила речи велике диве и свог ментора Монсерат Кабаље о раскошном вокалу и емоцији које уноси у оперску уметност. Чак и они који нису страствени љубитељи опере остали су без даха.

Био је то моћан крај једне изузетно успешне и важне године за лепу уметницу. У марту је доспела на престижну листу америчке економске библије, часописа Форбс, који ју је уврстио међу 30 најутицајнијих
личности из Европе млађих од 30 година у области културе и уметности.

Фото: Никола Вукилић

– Тамара је сопран и амбасадор Савета Европе, наступала је у 15 земаља – укључујући и САД, где је у 23. години дебитовала у Карнеги холу – и освојила осам првих награда на међународним такмичењима у певању. Била је последња ученица славног шпанског сопрана Монсерат Кабаље, која ју је одабрала као своју штићеницу када је Тамари било само 19 година – објавио је Форбс у образложењу свог избора. Рађеновићева каже да јој је још тешко да поверује да је доспела на чувену листу.

– То је лепо признање које ми је дало ветар у леђа да, с још већим еланом и жељом, радим оно што сам почела, да изађем из оквира стандардне оперске каријере кроз различите пројекте којима се бавим у последње три године – изјавила је Тамара.

Један од искорака из те стандардне оперске каријере јесу и спотови које снима с неочекивано великим успехом за ову врсту музике. Последњих шест спотова које је објавила на свом Јутјуб каналу, од класичних оперских арија до филмских нумера, у раскошној продукцији, збирно имају вишемилионске прегледе. Они се емитују свакодневно и у 145 земаља света преко британско-канадског музичког канала Си мјузик (C Music).

Најпопуларнији је за песму “Por una cabeza” Карлоса Гардела (танго из филма “Мирис жене”). Премашио је два милиона прегледа за мање од три месеца.

Фото: Никола Вукилић

– И ја сам пријатно изненађена да је песма доживела такав успех, ипак је реч о жанру који има уску публику, тако да сам веома поносна. Испуњава ме да радим нешто што мислим да ће мотивисати младе људе да сазнају више о класичној музици, а мислим да је и Форбс то препознао – казала је Тамара, иначе једина класична уметница на листи.

Уметница за коју кажу да је један од најлепших младих сопрана данашњице још једну потврду свога рада и талента добила је 2022, кад јој је одобрен стални боравак у Великој Британији и посебан статус признатог уметника који доприноси развоју музичке културе у земљи. То јој је дало потпуну слободу да неограничено живи и ради на Острву. Последњих десетак година она већ живи у Лондону, који назива својим уметничким домом, као једина особа с простора бивше Југославије која је студирала и дипломирала соло певање на Краљевском музичком конзерваторијуму.

А све је почело кад је Тамара, иначе рођена у Београду, кренула на часове клавира са шест година. Са 15 је на једном концерту чула делове из опере “Кармен” и отад је маштала да и сама једнога дана буде јунакиња из наслова.

– Одувек сам знала да ће музика у неком облику бити мој животни позив. Волим наступе, сценске хаљине, волим да путујем и, заједно са музиком, то свеукупно чини заиста савршен спој који ме испуњава – каже Тамара данас.

Часове соло певања почела је да похађа у Средњој музичкој школи “Васа Павић” у Подгорици, а последњу годину завршила је на Конзерваторијуму за музику и балет у Љубљани, где јој је професорка саветовала да се окуша на оперском Олимпу – Краљевском музичком колеџу.

– Имала сам веома динамичан развојни пут, од клавира преко теоријског смера до соло певања, пут који је константно активан и на ком сам се трудила да на сваком следећем кораку још више напредујем. Нисам знала шта ме све чека ни где ћу завршити, само сам уживала у сваком моменту. Уложила сам велики труд и озбиљне припреме у аудицију за Лондон, али и велико самопоуздање. Ја сам на најпрестижнији музички колеџ на свету пошла с идејом да је немогуће да ме не приме! Од 1.000 кандидата примили су осморо, међу којима сам била и ја, само зато што сам чврсто веровала у то што сам желела, наравно, уз велики рад и труд – објашњава Тамара.

Но, додаје, није схватила да је то само почетак, да улазак на колеџ није, заправо, ништа гарантовао. Ипак, отворио јој је брже многа врата и прилику да још током студија ради с неким великим именима попут Бочелија, Ашкеназија, Папана, Хајтинка, Те Канаве и Монсерат Кабаље, великом, према неким мишљењима, и највећом оперском дивом у историји. Упознала ју је на другој години студија и већ тада почела да наступа с њом.

– Била ми је изузетна част и нешто што ћу да памтим до краја живота. Морам да кажем, а да не будем схваћена погрешно, да је волела боју мог гласа, емоцију и музикалност и често сам знала да је расплачем – открила је Тамара. Заједно су радиле три године, све до смрти Шпанкиње, иако ће Тамара тек касније сазнати да је била њена последња ученица. Тај статус, који је данас прати где год да наступа, добила је у Шпанији. На гала концерту у Барселони, годину дана након Монсератиног одласка, конферансије је најавио Тамарин наступ речима да је то последња ученица велике диве.

– Било ми је велико изненађење, али и огромна част. У симболичкој равни то заиста има специфичну тежину – признала је Рађеновићева.

По дипломирању је одабрала пут самосталног уметника, без сталног ангажмана у једној оперској кући, јер тако може да ради оно што је уметнички испуњава како она жели. То је пут не тако предвидив, али динамичан и занимљив.

Сем што ће да настави са снимањем спотова класичне музике, у ближој будућности очекује је неколико наступа у Лондону и мексичка турнеја с оркестром Хорхеа Васкеса. Упркос свим успесима, Тамара остаје скромна. Најважније је, тврди, да се човек никада превише не узвиси јер не зна шта га сутра чека, већ да све што му се догађа схвата на најнормалнији могући начин.

– Важно ми је да идем корак по корак, да радим на себи, да напредујем, а резултати ће сами доћи. Иако сам досад наступала у 15 земаља, мислим да велики пројекти у мом животу тек следе. Велика жеља још од детињства ми је да наступим у Ројал Алберт холу, али све иде својим током, лагано.

Биће све у своје време. Битно је имати унутрашњи мир, волети људе око себе, истински се радовати свему што је квалитетно и добро на нашој планети и својом уметношћу усрећити друге – поручује млади сопран.


Неке улоге морају да се чекају

Тамара Рађеновић досада је певала улоге Мими (Боеми), Ане (Веселе жене Виндзорске), Грофице (Фигарова женидба), Хелене (Сан летње ноћи) и Ромилде (Ксеркс), а једном би волела да се окуша у “Тоски” и “Аиди”.

– Обе опере су писане за мој глас у будућности. Постоје одређена правила ове професије, то још нису улоге ни композиције за мене у овој фази развоја. За такве арије и опере је потребно животно искуство и зрелост певача. Тренутно се ипак проналазим у нечему полетнијем, веселијем – признаје Тамара.


 Хаљина за пробијање леда

Осим анђеоског гласа, Тамара има врло грациозну појаву и веома води рачуна о изгледу на сцени. Женски део њене публике сигурно је приметио предивне елегантне хаљине у којима наступа, а које једнако остављају без даха, као и Тамарине арије.

– Битно ми је шта носим јер, када изађем на сцену, публика прво види тај естетски моменат. Сећам се тренутка у Карнеги холу када сам ступила на сцену. Имала сам дивну хаљину и зачуо се изненађујући благи хук у сали, људи су чујно рекли: “Вау”, што је мени био сигнал да је публика задовољена тим првим утиском, који је исто битан у овој професији. Онда се, наравно, фокусирам на све оно што желим да дам кроз музику. Публици треба пружити целокупан доживљај и уживање и у гласу и визуелно – открива Тамара.


Аутор Миона Ковачевић

Фото: Немања Јовановић

Додај коментар: