Запостављена форма дружења

Ревитализација активности школских секција

У свим основним и средњим школама у Србији неопходно је хитно оживљавање рада секција из области културе и уметности

Сведоци смо, нажалост, перманентног и дуготрајног процеса детериорирања нивоа културе и уметности у нашем друштву.

Разлози за ту, слободно је можемо назвати, пошаст, бројни су и комплексни, те ћу се, из свог угла, оријентисати само на један сегмент огромног проблема у ком смо се нашли као друштво.

Тај проблем је изражен у делимичном недостатку свести о значају културе за развој целокупног друштва и манифестује се нарочито код младих.

То је разлог због ког сам и за скупштинском говорницом, у оквиру свог мандата као посланика, предлагала конкретне потезе, који би довели до оживљавања ваннаставних активности у школама кроз секције за ликовну, музичку, књижевну и друге уметности.

У оквиру њих би се систематски радило и на подизању нивоа опште културе ученика заинтересованих за рад у секцијама.

У моменту када се учестало говори о неопходној већој социјализацији деце и младих и квалитетнијој артикулацији дечјег слободног времена, губи се из вида да би баш рад у секцијама могао да помогне у смислу помало запостављене форме дружења и комуникације међу ученицима, као важних карика у ланцу социјализације.

Креативност би била перманентно охрабривана, као што је то био случај у време школовања генерација наших родитеља.

Основни циљеви који би се остваривали кроз активност секција били би препознавање и гајење талената и њиховог брушења кроз перменентни рад, као и васпитавање младих у миљеу културе и уметности и њихова припрема, ако ништа друго, за квалификовано праћење културних збивања, која ће им ширити видике и, у неком будућем периоду, начинити од њих критичну масу еманципованих конзумената квалитетних културно-уметничких садржаја.

Поражавајући су статистички подаци кад су у питању посете младих концертима класичне и оперске музике, балетским и позоришним представама, ликовним изложбама и библиотекама.

Уместо инвазије на установе културе, имамо инвазију ријалити-програма, са често дегутантним садржајем, који нам “васпитавају” генерацију за генерацијом младих.

У остварењу пројекта оживљавања рада секција у школама неопходна је сарадња свих чинилаца у друштву, нарочито Владе и ресорних министарстава, школа и родитеља.

И неки други аспекти пројекта оживљавања рада секција по школама су једнако важни.

На пример, велики подстицај функционисању система дуалног образовања био би ангажман студената који студирају под капом Универзитета уметности на различитим факултетима, као и студената педагошких академија, у улози професора – комесара секција који би растеретили већ ионако преоптерећене учитеље и професоре, који спроводе редовну наставу у школама које би се прикључиле пројекту оживљавања активности секција.

С буџетом од око 50 милиона евра годишње, који би покрио зараде комесара, додатне комуналије и трошкове материјала у око 1.600 матичних основних и средњих школа у Србији, обезбедио би се посао на одређено или неодређено време за око 5.000 младог, високообразованог кадра, што би могло да има велики утицај на једнако горући проблем “одлива мозгова”, с којим се већ деценијама суочавамо.

За успешан почетак реализације системске ревитализације рада секција у школама неопходно би било отворити и неку врсту јавне расправе, у којој би, у заинтересованим школама, учествовали ученици, наставници, родитељи и студенти факултета с којих би регуларно били регрутовани
професори-комесари.

У крајњој инстанци, дугорочно истрајавање на едукацији младих кроз рад у секцијама, уз базично редовно школско образовање, довело би до подизања културне лествице у целом друштву на ниво који би нас, у следећој декади, значајно приближио културним нивоима друштава која се означавају као развијена не само у економском већ, можда још важније, у културном смислу.

Аутор је специјалиста музичке уметности – виолончелиста, члан Савета Универзитета уметности у Београду и бивши народни посланик.

Аутор Јелена Михаиловић