Scroll Top

Земља без ружних вести

zemla-bez-ruzhnih-vesti
Сличне теме

РАЗГЛЕДНИЦА СА МАЛТЕ

Посетили смо Малту не само да би смо упознали знаменитости, већ и да би смо открили како живе људи из Србије

Малта је острвска земља коју чини архипелаг усред Средоземног мора, мање од 100 км од Италије и 300 км од Туниса, и прави је рај за све оне који желе себи да приуште сасвим ново искуство. Чини је пет острва – највеће, Малта, као и мања Гозо и Комино, насељена су, а Коминото и Филфла ненасељена. Привлачи велики број туриста прелепим плажама, историјским споменицима и археолошким налазиштима. Била је и остала важна стратешка тачка пловидбе Медитераном и станица трговачких и освајачких похода.

СЕДАМ МИЛЕНИЈУМА ИСТОРИЈЕ

Њено историјско наслеђе сведочи о 7.000 година дугој цивилизацији; освајали су је бројни народи и остављали трагове, захваљујући чему јој овај необичан спој култура и мноштво историјских споменика и туристичких атракција данас даје посебну чар. Трагови Феничана, Римљана, Арапа, Нормана, Шпанаца, Француза, Британаца или Малтешких витезова из реда Светог Јована Крститеља азбучник су овог простора…

Главни град је Валета, највећи град је Биркиркара, а на површини од 316 квадратних километара, према званичном попису из 2011, живи 416.000 становника. Због величине има једностепену поделу државе на 68 општина, али се граница ни међу општинама ни међу насељима и не примећује јер је Малта пренасељена (1.282 становника по км²), па све делује као један град с мноштвом приградских насеља и овећих стамбених четврти.

Посетили смо Малту не само да бисмо упознали знаменитости о којима се код нас углавном мало зна, већ и да бисмо открили шта раде, како живе и колико зарађују радници из Србије, којих је тамо последњих година све више.

СНАЖАН УТИЦАЈ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Чим крочите на острво, осетићете мирис мора и медитеранског растиња, лепо, умерено топло време и уочити доминантно беж пешчану боју невеликих (три-пет спратова) коцкастих зграда равних кровова (утицај арапске архитектуре), вожњу левом страном и енглески језик, који сви знају и који је, уз малтешки, службени језик државе. Како се и не би осећао утицај Енглеске, чија је Малта вековима била (све до независности 1964), а и данас је, кад је од преко милион туриста годишње неупоредиво највише Енглеза! По државном уређењу Малта је република, чији су парламентарни систем и јавна управа увелико обликовани по угледу на британски.

Чим мало зађете на острво, приметићете мноштво цркава и водич вам одмах саопштава да их је у целој држави 360 и да је 98 одсто становника римокатоличке вере. Приметили смо и једну џамију. Свеци заштитници Малте су Свети Павле, Агата и Георгије.

ОД ЧЕГА ЖИВЕ?

Други куриозитет који сазнајемо је да на острвима Малте нема ни река, ни извора, ни језера. Пију флаширану воду из увоза, за све остало користе прерађену морску. И треће, можда најчудније, јесте сазнање да Малта производи само око 20 одсто робе за властите потребе, а нема ни домаћих енергетских извора. Како и од чега онда живе? Наш туристички водич саопштио нам да је до 19. века економија Малте била ограничена на производњу памука и дувана и бродоградњу. Отварање Суецког канала 1869. значајно је погодовало малтешкој привреди због повећаног броја бродова који су пристајали у овдашње луке да би се поново снабдели горивом. Данас су најзначајнији малтешки ресурси кречњак, повољан географски положај и продуктивна радна снага.

Туристичка инфраструктура значајно се повећала последњих неколико година.

У новије време привреди земље значајно доприноси и филмска продукција, будући да се на Малти сваке године сними неколико високобуџетних страних остварења.

Земља је данас и извозник услуга, као што су банкарство и финансије.

Тренутно се Малта и Тунис договарају о искоришћавању подморског простора између две земље, највећим делом због вађења природног гаса. Речју – Малта је земља која има све: богату историју, запањујућу природу, чудесну архитектуру, развијену инфраструктуру, брдо археолошких и културних знаменитости, висок стандард свих становника, мноштво мултимилионера…

НЕОБИЧНО, А ОДЛИЧНО

На Малти су већином заступље­ не камените плаже, али постоји и одређени број пешчаних. Иа­ко су камените углавном мање привлачне, на Малти не може­ те остати равнодушни јер увек има много људи и опуштена је атмосфера.

Неке од песковитих плажа које можете посетити су Голден беј, Парадајз беј, Мелиха беј… Ме­лиха је највећа плажа, док се на Голден беј плажи у летњем пе­риоду, у вечерњим часовима, че­сто окупљају млади, који запале ватру, донесу гитару и уживају у звуцима музике и мора.

Малтешка кухиња је типична медитеранска, која се темељи на свежим локалним сезонским производима и плодовима мора. У локалној кухињи постоје бро­јна јединствена јела која су на­ стала спојевима разних кухиња. Највећи је утицај италијанске кухиње, посебно сицилијанске, али постоје и утицаји туниске, шпанске, берберске, те у новије време и британске и француске. Поједина острва имају своје специјалитете. Популарна локална јела су фтирабиж­ жејт (сендвич са туњеви­ном), џбејнит (комадићи сира) и росил­форн (запечени пири­ нач с млевеним месом, поврћем и сиром). Ту су и чувене пите пастици, пециво најсличније на­шој пити са сиром, и лампуки, пита од рибе зване лампуга или махи-­махи.

Пробали смо и морске плодове, као и зечетину кувану у црном вину. Све је, за наше прилике необично, али одлично! Доста се једе риба и пију малтешка или италијанска вина. Малтешки специјалитети су туна, хобот­ница, малтешки зец и пикантне кобасице. Ако волите слаткише, има свега, али морате пробати слатко савршенство ­ ролницу са циметом (циннабон).

ПОПАЈЕВО СЕЛО

Ово право мало село је чувана атракција коју вреди посетити.

Место где је Роберт Алтман снимао филм “Попај” 1980. са Робином Вилијамсом данас привлачи велики број туриста. За тренутак се можете вратити у период детињства, нарочито они мало старији, који су гле­дали цртаће о чувеном морнару Попају, његовој девојци Оливи и страшном Баџи. Овде постоји и мала плажа, тако да се можете купати.

Од менаџера села Јозефа Борга сазнајемо да су комплекс 1979. изградили филмски студији “Парамаунт” и “Волт Дизни”, којима је требало рибарско село у забаченој маленој ували јер у филму није смело бити аутомо­била.

Првобитну верзију цртаног фи­лма Алтман је желео да претво­ри у играни, па је за седам ме­сеци овде саграђено 40 кућица различитих облика и садржаја. То је и данас једина жива сцено­графија у Европи, туристичка атракција коју људи посећују, изнајмљују кућице и бораве у њима или само обилазе и успут присуствују неком од забавних програма, укључујући и упозна­вање са јунацима филма који на сваких сат времена излазе на позорницу. На располагању је и предивна плажица с плутају­ ћим трамбулинама, платформа­ма за сунчање и још много тога.

ВЕЧЕ НА ГУЛЕТУ

Малта баш и није најсрећни­ ји избор за шопинг, али нуди прегршт занимљивих излета. У понуди су разне целодневне туре, међу којима су крстарење до Плаве лагуне и Комина, кр­старење око свих острва Мал­тешког архипелага, излет на Сицилију и још много тога. Заиста се може провести један леп дан на броду, уз купање у мору, посету лагунама, снор­ келинг…

Веома су примамљиве и ноћне туре. Провести једно занимљиво вече на гулету, уз добру музи­ку, игру, пунч од рума, вечеру и вино, а могуће је и ноћно купа­ње у близни острва Св. Павла. Поскупо је, али атрактивно и незаборавно!

СРБИ НА МАЛТИ

Од Маје Браун Благојевић, адвоката у нашем конзулату на Малти, сазнајемо да је српских држављана све више. Раније су махом долазили у летњим месе­цима, као сезонски радници на угоститељским пословима, а у последњих неколико година све чешће се запошљавају застално и остају ту да живе. Према ње­ним сазнањима, на Малти је тре­нутно око 4.000 људи из Србије с радном дозволом, а процењује да их је илегално дупло више. Раде углавном у грађевини (као мај­ стори, физикалци или чувари), угоститељству (кувари, коноба­ри, бармени, обезбеђење) и ту­ризму (собарице, спремачице или чистачице по хотелима) за плату од пет до осам евра по сату, с тим што се рад су­ботом и недељом плаћа као прековремени. Стан се може изнајмити за 400-­500 евра. По­ знавање енглеског или малте­шког језика се подразумева, колективни уговор се склапа на годину дана, после чега проду­жавају боравак, у зависности од жеље послодавца.

У разговору са мноштвом на­ших људи које сам тамо срео, сазнао сам да су задовољни, ка­ко пријемом и релативно једнос­тавном процедуром проналаска посла и регулисања статуса ­ укључујући и дозволу сталног боравка, тако и земљом и усло­вима боравка, висином зараде и комфором живота. Како се посао, не само сезонски, рела­тивно лако може наћи, људи из Србије је у овој земљи све више, наравно, уз услов да знају и хоће да раде, а да су пре тога у Србији прибавили потребне папире. На Малти нема крађе, криминала и насиља нити ружних вести и страха за егзистенцију ­ што су довољно привлачни разлози да се овде ради и живи.

аутор: ДРАГАН ПЕЈИЋ

ФОТО: ДРАГАН ПЕЈИЋ


Додај коментар: