„Људи Христови – Наше време“- за понети у срцу

У среду увече у сали Југословенске кинотеке публици, међу којом је био и патријарх српски господин Порфирије, премијерно је приказан документарни филм „Људи Христови – Наше време“ сценаристе и редитеља Јована Марковића.

Редитељ Емир Кустурица мисли да овај филм говори о суштини светских сукоба, али и нападима на православље, треба приказивати у школама. Разлога за овакав став је много. Исто толико је разлога који су оптеретили „људе Христове“ јер као што поручише редитељ и учесници овог документарца у питању је разлаз и сукоб две хришћанске цркве данас на врхунцу и да су страдања православних цркава и народа, како у Украјини тако и другим деловима света, део општег смишљеног обезвређивања.

Мало је рећи да је у питању трагедија словенских и православних народа, у питању је злочин истребље и настанак нашег нестанка. Из казивања свештених лица, уметника и грађана различитих земаља ,али свакако и из Украјине и Србије приказане су стварне ситуације људи који, упркос притисцима и провокацијама у „добу нарушеног смисла“, остају верни својој вери, вредностима и земљи.

Ретке су овакве вечери где присутни исто осећају, миле и желе. А и како би другачије кад, као што поручи сценариста и редитељ Јован Марковић, ,,У овом рату се бори за човека у потпуности за његов ум и што је најважније, за његову душу. Више је него јасно, а тиме и жалосно што увлачење читавог човечанства данашњице у свој вртлог уништења,представља сазнајни рат у сферама духовног, културног, менталног живота народа и сваког човека понаособ“.Из онога што саговорници из овог филма поручише јасно је да су човек и његова душа, његов смисао и сврха опстанка постали роба.

Из препуне сале на ту и многе наше судбоносне теме послате су и поруке. Прослављени наш и светски редитељ Емир Кустурица, је поручио: ,,Мислим да овај филм треба приказивати у свакој школи пре наставе“, и упоредио догађаје приказане на филму са фрагментима Француске и Бољшевичке револуције. „Рат је Украјинцима продат за скупе паре, а ми сви који смо гледали филм питамо и претпостављамо ко ће узети камату за те огромне новце који су се тамо слили“, и истакао „ да је православље окренуто потпуно људској личности и да ће у борби да опстане, победити.“

Украјински филозоф и књижевник Руслан Калинчук је говорећи о томе како је ,,Током актуелног рата кијевски режим, под утицајем западноевропске политике, одузимао храмове и затварао свештенике Украјинске православне цркве“ нагласило: ,,Тешка срца сам гледао овај филм. Верујте ми да смо у филму видели само мали део ужаса који данас доживљава украјински народ“!

Епископ бачки Иринеј изјавио је да је за њега част и благослов што је добио прилику да се појави и говори у оваквом филму, а да о њему неће говорити, будући да сматра да је све вредно помена већ речено. Поред многих виоских званица премиејри оцвог филма пруствовао је и, отац Николај Магиљни из Кијева, као и Италијан из Ђенове – православни свештеник, филозоф и песник Марио Селвини. Након премијере, публици, у којој су били и патријарх српски Порфирије и други црквени званичници и личности из јавног и културног живота, обратили су се и други учесници и аутори, а дискусију је модерирала главна и  одговорна уредница „Спутњика” Љубинка Милинчић.

Продуцент Мирко Раденовић је објаснио да је идеја о филму настала док је у Београду разговарао са бројним пријатељима из  Кијева, након чега се за помоћ обратио Емиру Кустурици. У филму се могу чути и мишљења млађе генерације, доктора филозофије Вукана Марковића, професора Универзитета Кембриџ у Великој Британији и Јурија Бардаша, родом из Донбаса, продуцента и творца популарних музичких пројеката, али и мишљења људи и деце забележена на улицама Рима, Москве, Кијева и Београда. Продуценти су, осим Раденовића, Максим Корсак и Евгениј Голик.

Посебност овог документарног пројекта је у томе што су творци филма постали његови јунаци. Ради се о једном од оснивача југословенске филмске школе, сценаристи Јовану Марковићу и међународно признатом и легендарном редитељу, сценаристи, књижевнику и градитељу, Емиру Кустурици.

Фото: Анђелко Васиљевић