Битно је шта доносиш, не да ли си жена или мушкарац
Суштински циљ јесте порука, а не сами дуксеви. Нормално је да смо сви део неког процеса, нормално је да проживљавамо нешто незгодно или нелагодно. И несвакидашње али јако је важно да све то разумемо. И да има ко да нас подржи.
Као девојчица желела је да постане модел. Након скоро пуне деценије у модној индустирији потпуно је изгубила себе, свој пут и самопоуздање ,а данас се бави дизајнирањем удобних а урбаних дуксерица којима шири енергију, мотивацију и подршку свима онима који су још увек неснађени. Мина Каљевић, 25-годишња студенткиња из Београда, након дугог и напорног пута на ком је проналазила и упознавала себе, открила је прави начин како да све алатке модерног доба искористи на квалитетан начин, али и да споји лепо и корисно. Уклопивши све своје животне љубави у једну, Мина је своју инспирацију преточила у одевне комаде и покренула своју модну линију која носи назив “Двадесетпет”. Сви поклоници удобне гардеробе ће у овој колекцији сигурно пронаћи нешто за себе, а сви они који верују да мода није ништа више од гомиле крпица, засигурно ће се замислити, а можда и предомислити, након што чују шта ова млада креаторка има да поручи.
Шта је претходило покретању бренда и како си уопште дошла на ту идеју?
– Моја велика жеља од малена била је да се бавим моделингом јер сам сматрала да ћу ту пронаћи себе и да је право место на којем ћу показати свој потенцијал управо испред камере. Ипак, то никада нисам успела. Никада се ту нисам пронашла. Девет година у модној индустрији биле су ментално веома тешке за мене и резултирале су потпуним губљењем самопоуздања, али су такође отвориле и многа питања испред мене. Ко сам ја? Где припадам? Куда идем? У ситуацији у којој сам се нашла, на раскрсници путева и у моменту у ком нисам била потпуно сигурна који су одговори на сва питања која сам себи постављала, дошла сам до закључка да одговор на сва постављена питања леже управо у самом процесу, у процесу нашег живота. Живети живот у којем упознајемо себе и откривамо ко смо да би смо константно развијали свој потенцијал , једино је могућ уколико изађемо из своје зоне комфора.
Због чега баш дуксерице?
– Као неко ко се дуги низ година бавио спортом, конкретно атлетиком, научила сам из свог личног искуства колико је заправо битно да сам у удобној одећи, док покушавам да достигнем свој циљ. Моја асоцијација на удобност одувек је био дукс, тако да сам одатле и почела да развијам своју идеју. Гардероба није одговор, али је основна компонента која ми даје снагу у процесу трагања за својом најбољом верзијом. Моја идеја је била да то пренесем и на друге људе.
Гледај на страх као на шансу, а не као препреку. То је мото
Шта твоји купци заправо и суштински добијају?
– Замисао јесте да моји дуксеви буду топао загрљај људима у њиховим трагањима и у њиховом процесу проналажења и унапређивања себе. Живети живот пуним потенцијалом, гледајући на страх као шансу а не као препреку .То је мото. Реченица којом се ја водим кроз живот и покушавам да се отарасим те зоне комфора. Једном речју, добијају мотивацију.Трудим се да их мотивишем и да им покажем да нису сами у том процесу.
Да ли сматраш да је у данашње време покретање бизниса тешко за једну жену?
– Сматрам да данас на то више нико не посматра на такав начин. Данас имамо министарке, професорке, докторке, дизајнерке, али и шофере жене. Сулудо је онда причати о дизајнеркама и покретању тог типа посла уколико си жена. Не мислим да би то уопште и требало да буде тема, односно нека чињеница о којој се дискутује, свако има своју улогу. Данас свет укида границу између полова. Измађу осталог, и моји комади су унисекс. Покретање неког посла није оно што је тешко. Тешко је имати оригиналн уидеју, бити креативан, иновативан. Живимо у времену када се рачуна шта имаш да понудиш и колико јак печат можеш да оставиш, а не да ли си мушкарац или жена.
Све што јесам и нисам
Где проналазиш инспирацију?
– Она дефинитивно зависи од фазе у којој се налазим у датом моменту. Студент сам више медијске уметности на Факултету савремених уметности,па ми то окружење креативних људи много помаже. То је место где могу да будем у потпуности оно што јесам и где ми је све дозвољено, па сам самим тим и ослобођенија и инспиративнија. За разлику од времена када сам радила као модел и када сам изгубила своје самопоуздање јер нисам била спремна на одбијање и сваки кастинг на коме нисам прошла чинио је да се осећам недовољно добром и вредном. Овде сам прихваћена баш због свега онога што јесам и свега што нисам, и управо тај осећај прихваћености доводи до тога да у пријатном окружењу избацим из себе све оно што је јединствено и привлачно, каже дизајнерка.
Какви су твоји планови за будућност? Да ли планираш проширење линије?
– За сада остају универзални дуксеви, али планирала сам да ускоро правим и комплетне тренерке. Велика жеља ми је да једног дана направим колекцију која ће бити специфична и стварана циљано за људе који се баве атлетиком. Са друге стране, у скаду са целом поруком коју се трудим да пошаљем ,припремам врло интересантан пројекат. Идеја је да упознајем нове људе, сличне себи, односно људе који себи или свету постављају слична питања као и ја и са којима ћу моћи да разговарам о најразличитијим али ипак свакодневним темама. Све ће бити у форми подкаста и њихова суштина биће да научимо нешто ново. Моја замисао није да та тема буде лекција, већ нормална, занимљива конверзација и размена искустава која ће нам помоћи да растемо. Суштински циљ јесте порука, а не сами дуксеви. Нормално је да смо сви део неког процеса, нормално је да проживљавамо нешто незгодно или нелагодно и несвакидашње, али јако је важно да све то разумемо и да има ко да нас подржи. У време када сам радила као модел, живела у иностранству и пролазила управо кроз тај период, нисам била свесна тога, није имао ко да ме посаветује и усмери и то је резултирало потпуним урушавањем мог самопоуздања. Нисам била спремна на то да будем одбијена, нисам на исправан начин умела да се изборим са чињеницом да смо сви различити са својим манама и врлинама и да је управо то оно што нас чини посебним, а не погрешним. Улога коју сам преузела својом линијом и магазином “Двадесетпет” јесте да будем подршка и пошаљем поруку да је заиста апсолутно нормално бити у процесу тражења себе, а сви остали планови биће осмишљени успут, корак по корак, у зависности од мог осећаја.
Ивана Зоркић