Колач славу чува

ТРАДИЦИЈА ЖЕНСКИХ ХУМАНИТАРНИХ УДРУЖЕЊА И ПРЕДУЗЕТНИЦА У СМЕДЕРЕВУ

Прво женско удружење које о томе сведочи јесте Јеврејско женско друштво, основано 1874. са циљем да свој рад усмери на хуманитарно, културно и здравствено поље

У фоа­јеу Ко­н­це­рт­не са­ле Цен­тра за ку­л­ту­ру Смеде­ре­во одр­жа­на је 25. ја­нуа­ра 32. смо­тра Сла­в­ски ко­лач, чи­је су уче­сни­це би­ле чла­ни­це Удру­же­ња же­на са те­ри­то­рије гра­да Сме­де­ре­ва. Изло­жени сла­в­ски ко­ла­чи, као де­ла пле­ме­нитог уме­ћа, сво­јом ле­по­том ука­за­ли су на ве­зу из­ме­ђу ства­ра­ла­ч­ке сна­ге, чу­ва­ња пра­во­славне и на­род­не тра­дици­је, ду­ха љу­ба­ви, сло­ге и са­бор­нос­ти и на­да­х­ну­тог од­носа пре­ма ку­л­ту­р­ној и ду­хов­ној ба­шти­ни ср­п­ског на­ро­да, у ком кр­сна сла­ва има сво­је по­се­б­но ме­сто као тра­јна осо­бе­ност. Сла­в­ски ко­лач у пра­во­слав­ном све­ту си­м­боли­ше Ису­са Хри­сто­са, ко­ји у хри­шћан­ској ре­ли­ги­ји предста­вља “хлеб жи­во­та”.

БЕ­О­Г­Р­А­Ђ­А­Н­КЕ ПРАТИЛЕ

 На изло­жби је би­ло предста­вље­но 28 сла­в­ских ко­ла­ча, пра­вље­них по ста­рој ре­це­пту­ри, ко­ја по­дра­зу­ма­ва во­да, со, бра­шно и ква­сац. Сва­ки од изло­же­них ко­ла­ча имао је сво­ју си­м­бо­ли­ку и укра­се, пре све­га, пет по­ску­р­ни­ка, ру­жа, кр­ст и гро­жђе.

Ова смо­тра, ко­ја се сва­ке го­ди­не одр­жа­ва у гра­ду Смеде­ре­ву и при­вла­чи па­жњу ве­ли­ког бро­ја љу­ди, ове го ди­не је због епи­де­мио­ло­шке си­туа­ци­је има­ла си­м­бо­ли­ч­ки ка­ра­к­тер, док су све же­не из удру­же­ња до­би­ја­ле за­хвални­цу као ма­ли знак па­жње на уче­ство­ва­њу.

Ина­че, Сме­де­ре­во се може по­ди­чи­ти, ка­ко же­н­ским пре­ду­зе­т­ни­штвом та­ко и тради­ци­јом же­нских удру­жења, ко­ја су де­це­ни­ја­ма б ри ­н у­л а о к у­л­т у­р­ном на­сле­ђу овог кра­ја. П р­в о же ­ н­ско уд руж е­њ е ко­је о то­ме сведо­чи је­сте Је­вреј­ско же­н­ско дру­штво, осно­ва­но 1874. са ци­љем да свој рад усме­ре на ху­ма­ни­тар­но, ку­л­ту­р­но и здра­в­стве­но по­ље. Под ру­ковод­ством То­ми Азриел, же­не су ре­дов­но по­се­ћи­ва­ле бо­лесне, по­ро­ди­ље и обез­бе­ђи­вале по­моћ си­ро­ма­шним де­во­јка­ма. По угле­ду на на­ве­де­но дру­штво же­на, осно­ва­но је и Бео­гра­д­ско же­н­ско дру­штво. Глав­на ак­ти­в­ност дру­штва же­на би­ла је ху­ма­ни­тар­ног ка­ра­к­те­ра, по­се­б­но усме­ре­на на по­моћ си­ро­ма­шни­ма и боле­сни­ма. Убр­зо на­кон оснива­ња ових удру­же­ња же­на, фо­р­ми­ра­ју се и не­ка но­ва ко­ја су та­ко­ђе има­ла при­мар­но хума­ни­тар­ни ка­ра­к­тер, а он­да и иде­ју очу­ва­ња тра­ди­ци­је, као што је Ко­ло ср­п­ских се­ста­ра, Ма­те­рин­ско удру­же­ње же­на, Удру­же­ње Ср­п­ска ма­ј­ка.

ПОДРШКА ГРАДА Град значајно подржава пројекте усмерене као оснаживању удружења, док локална самоуправа обезбеђује и подршку у виду промоције производа за свако удружење жена посебно у центру града, где свако од њих има простор у виду кућица за продају домаће радиности, што им омогућава и додатну финансијску сатисфакцију. Значајно је истаћи да се организују и бројне манифестације које омогућавају да жене из удружења дају свој допринос, као што је манифестација Славски колач, која има такмичарски дух, Смедеревска јесен, која омогућава изложбу старих знаменитости, рукотворина и домаћих производа, Сајам цвећа, меда, зимнице и вина, који траје месец дана и омогућава дружење и упознавање са удружењима широм Србије.

НА­У­Ч­Н­И­ЦЕ, ДО­М­А­Ћ­И­ЦЕ…

 На те­ри­то­ри­ји гра­да Сме­дере­ва ак­ти­в­но фу­н­к­цио­ни­ше 34 удру­же­ња же­на, од че­га су 23 ре­ги­стро­ва­на удру­же­ња са зна­ча­ј­ном по­др­шком, ко­ју им обез­бе­ђу­је Гра­д­ска управа. Ци­љ пос­то­ја­ња удру­же­ња свих же­на на ни­воу ло­кал­не са­моу­пра­ве је еду­ка­ци­ја, ра­зме­на ин­фо­р­ма­ци­ја, уна­пре­ђење по­ло­жа­ја же­на, пр­ве­н­ствено у ру­рал­ним сре­ди­на­ма, као и уна­пре­ђе­ње по­љо­при­вредне прои­звод­ње. Чла­ни­це су од 20 до 80 и ви­ше го­ди­на, у са­мом удру­же­њу же­не су разли­чи­тих про­фи­ла обра­зо ва­ња – од оних са за­вр­ше­ном сред­њом шко­лом до фа­ку­лте­т­ски обра­зо­ва­них. Мо­тив свих чла­ни­ца у удру­же­њу је дру­же­ње, про­мо­ци­ја ку­л­туре, исто­ри­је, тра­ди­ци­је и свих зна­ме­ни­тос­ти Сме­де­ре­ва, та­ко­ђе уче­ство­ва­ње у свим ху­ма­ни­тар­ним ак­ци­ја­ма подр­шке угро­же­ним ка­те­го­рија­ма љу­ди.

 Пре­ма ре­чи­ма коо­р­ди­на­то­ра удру­же­ња же­на Ми­ле­не Јо­вано­вић, ци­љ за бу­ду­ћ­ност је да се свим удру­же­њи­ма, како гра­д­ским та­ко и сео­ским, омо­гу­ћи да се да­ље ра­зви­ја­ју, да се и оста­ла удру­же­ња реги­стру­ју да би мо­гла да кори­сте сред­ства ко­ја до­ла­зе из бу­џе­та гра­да, за­тим да се по­ве­ћа број чла­ни­ца сва­ког удру­же­ња, да се мо­ти­ви­шу мла­де де­во­ј­ке да се укљу­че у рад јер са­мо на тај на­чин мо­же да се до­при­не­се очу­вању тра­ди­ци­је и ку­л­ту­ре гра­да ко­ји то сва­ка­ко и по­се­ду­је.

аутор КРИСТИНА АНТИЋ