Zbog ljubavi sa Srbinom proterana iz Hrvatske

SEĆANJE NA VELIKU GLUMICU MIRU FURLAN (1955-2021)

Baš kao i život, glumački posao je haotičan, prepun le­pote i gadosti, uspona i pado­va, dobrih i loših ljudi, go­vorila je diva jugoslovenskog glumišta Mira Furlan, koja je preminula u Americi 20. januara u 66. godini od posle­dica zaraze virusom Zapadnog Nila.

Vest o Mirinoj smrti po­ tresla je čitav prostor neka­dašnje Jugoslavije, a dirljivo su minulog januara govorili prijatelji i kolege, opraštajući se od odmerene i odvažne, istovremeno i krhke i nestvar­ no snažne, hrabre i plemenite žene, koju život nije nimalo mazio.

Volele su je kolege glumci i reditelji. Volela je Miru i publika. Ne zaboravlja se njen osmeh u “Lepoti poroka”, bri­ljantna igra u “Za sreću je potre­bno troje”, “U raljama života” ili ona u “Ocu na službenom putu”.

Iz Rijeke, Mirine sigurna luke u kojoj je mogla mirno ži­veti i igrati velike predstave, podsetili su i na to kroz šta je sve prošla početkom devedese­tih, kako je isterana iz matičnog HNK u Zagrebu, koji joj je oduzeo i stan u kom je rođena i koji je nasledila od bake, te kakvom je medijskom linču bila izlože­ na samo zbog toga što je volela Srbina, reditelja Gorana Gajića, s kojim je i emigrirala u Ame­riku. Venčali su se 1993, a pet godina kasnije su dobili sina Marka Lava.

Godina je 1991. Rat počinje, a ja se zatičem u Beogradu. Hladna je i gadna zima. Odigrala sam po­slednju predstavu u Jugosloven­skom dramskom. Tada još ne znam da će zaista biti poslednja. Oko nas se svet raspada, prijatelja je sve manje. Goran i ja se sprema­mo na put, želimo što dalje od ludila i mržnje. Ne znamo kako ćemo živeti i šta ćemo raditi tamo kuda idemo. Idemo u nepo­ znato ­ govorila je Mira.

U Beogradu 2018. bila je go­šća festivala Krokodil i tom prilikom je otkrila da nikada nije gledala filmove u kojima je igrala, a da glamuru i slavi nikad nije poverovala.

Nemam više snage da budem javna osoba. Pišem memoar­sku knjigu o svemu tome i još se nisam odlučila da li ću to što pišem uopšte poslati u svet ­ poručila je tada i sada bi posthumno trebalo da budu obja­vljeni njeni memoari.