Префињена откаченост

Тијана Живановић, оснивач ,,Имагинаријума“, удахњује нови живот старим комадима намештаја

Свој стил описује као китњаст, смео, јарких боја и с неочекиваним моментима, као ексцентрични брош на хаљини

Реч имагинаријум подсећа на нешто бајковито, алхемијско, нешто што може да изнедри неочекиване облике и комбинације боја, текстила и осталих декоративних елемената. Управо је такав намештај који носи ово име, а чији је идејни творац Тијана Живановић.

Дипломирани историчар уметности, одрасла око макадамских улица у београдској општини Стари град, загледана у фасаде 19. и 20. века, прошаране понеким преживелим примерком турског оријентализма, каже да је редизајн намештаја био логичан следећи корак.

– Цео живот привлачила ме је та естетика минулих епоха, што се види и по одабиру намештаја којем сада удахњујем нови живот. А све је почело од породичног стилског намештаја, који сам наследила. Хтела сам да га задржим, али да га осавременим, учиним ,,лакшим“, светлијим и, надасве, корисним. И та комбинација старог и новог, лепог и корисног, изнедрила је моје будуће занимање. Толико сам уживала у том процесу подмлађивања старих комада, да сам и друге заразила својим ентузијазмом и почела да улепшавам и туђе домове – открива нам Тијана.

Рушење граница

,,Имагинариум“ постоји 15 година и има на хиљаде срећних корисника намештаја с овом етикетом. Некима је Тијана помогла да прераде и освеже постојеће наслеђене комаде, а у нечије домове су стигли сасвим нови радови.

У оба случаја реч је о уникатним рукотворинама читавог тима занатлија и мајстора који до детаља спроводе у дело Тијанину замисао. Оно што прво приметите када насладите очи у њеној радњи лепотом, префињеношћу и трунчицом ексцентричности која избија из сваког детаља јесте неочекивани спој неспојивог који у ,,Имагинаријуму“ делује савршено хармонично. И не може да прође незапажено.

– Усуђујем се да се играм бојама, да спајам неспојиво, дајем том намештају изглед који је апсолутно несвојствен епохи из које потиче и сматрам да је то баш шик. Неки то зову и кемпом, који изазива тај ефекат шока, уме то све мало за нечији укусу да буде и кичасто, нападно и често ме питају с чим ћу то да уклопим. Поента је да се то не уклапа ни с чим, да је то само за себе комад и да суптилно доминира, а ми увек нађемо начин да то повежемо с осталим ентеријером – објашњава Тијана.

И баш као што је онај свој наслеђени намештај оплеменила на овај начин – ар деко фотељу пресвукла у пачворк, бидермајер столицу осликала ружама, а неокласицистички креденац обојила у циклама – тако и другима нуди несвакидашње комбинације.

– Свака композиција створена на овај начин носи аутентичност јер она руши устаљене границе и омогућава потпуно другачију перцепцију. У уметности и дизајну ентеријера спајање неспојивог уноси нову динамику у простор, док у свакодневном животу подсећа на моћ иновације и аутентичности. Ово је изазов који тражи баланс између ризика и склада, али и пут ка стварању нечега што заиста оставља траг – тврди Тијана.

Радионица као ресет

У данашње време, када су бетон, стакло и челик преузели главну реч у минималистичким, модерним ентеријерима, намештај ,,Имагинариум“ подсећа на непролазни стил, традицију, топлину и романтику. Као што му и само име каже, као да је испао из неке бајке или старе шкриње.

– Једна необарокна столица, бидермајер фотеља или старински креденац може веома лепо да оплемени један модеран стан попут неког ексцентричног броша на једноставној хаљини. Ради се о дружељубивим комадима, који не угрожавају остали намештај у ентеријеру, али су, ипак, свесни своје тихе доминације – сликовито објашњава Тијана. Њен стил најчешће описују као женскаст, китњаст, смео, ја(р)ких боја и с неочекиваним моментима, али то не значи да Тијана не прати трендове у свету дизајна.

– Пратим шта се од боја, дезена или материјала препоручује за одређену сезону, али не држим се слепо тога. Треба знати проценити шта је примењиво на ком комаду намештаја – тврди.

Њу можете наћи како у Недељи дизајна лута улицама Милана и сатима стоји у реду да види најновије поставке, али и на бувљаку неког забаченог сеоцета на Сицилији, где пребира по садржају туђих тавана. А онда, када пронађе неки неугледни комад у ком само она види будуће мало ремек-дело, једва чека да своју визију спроведе у реалност.

– Боравак у радионици није само мој посао, то је прилика да се усредсредим, фокусирам и стварам нешто опипљиво. Радионица је простор где се искључим од спољног света и заокупим се процесом. Радионица је ментални ресет. Кроз стварање проналазим баланс, јасноћу и смисао – поручује Тијана.

Посао је нашао мене

Сада, када иза себе има 15 година стажа и 65.000 пратилаца на Инстаграму, кад је о њој извештавао сваки релевантан медиј у земљи, није тешко рећи да је Тијана заиста успешна и остварена жена. Али пут до тога није био ни брз ни лак.

– Нисам ја нашла овај посао, него је он нашао мене. Годинама сам покушавала да се запослим у разним фирмама, да радим класичан канцеларијски посао од девет до пет, али ми се ништа од тога није дало. Сад ми је јасно зашто.

Овај посао ме је чекао – истиче Тијана, и додаје: – Каријеру сам градила спорим, али сигурним корацима, темељно и постепено, због чега је сада стабилна и јака. Када сам ушла у овај свет, било је много непознаница, али сам учила радећи и допуштала и да понекад погрешим јер свака грешка је била непроцењиво искуство, које ме је довело ту где јесам.

Упркос на стотинама комада који носе њен потпис, за овај посао никада неће рећи да је бизнис. Тако му никада није ни приступала.

– Циљ ми је да уживам радећи и да то чиним професионално и одговорно. То је једини кључ успеха – поручује Тијана.

Кафа на ћилиму

Неколико делова намештаја издваја се као заштитни знак ,,Имагинаријума“: раскошне бержере, табуреи с машнама и тилом, кристални велики лустери, лампе са свиленим абажурима и ручно низаним стакленим перлицама, хоклице с округлим ногицама, које Тијана воли да пореди са свиленим бомбонама, а у последње време том друштву прикључио се и један прави српски дезен.

– Као љубитељу старина, ћилим ми се наметнуо као логични избор за материјал. Свако од нас има сигурно бар један ћилим негде увијен у лаванду и скривен у мрачни кутак, што је права штета. Треба га извући и направити од њега неки уникатни комад који ће вас грејати богатством боја и шара – поручује Тијана. До сада је из ,,Имагинаријума“ изашло десет ћилим столова, који могу бити и ниски сто и табуре, и управо ради на новој колекцији.

Зависник од лепоте

Тијана каже да је читавог живота волела да буде окружена лепим стварима, да је прави зависник од лепоте.

– Волим лепу чашу, фотографију, пејзаж, лепо постављен сто, лепе људе, код којих лепоту препознајем кроз оптимизам, доброту, искреност, осмех… Мој деда, од ког сам доста тога наследила, био је велики љубитељ лепих и старих ствари и познавалац уметности, а и студије историје уметности сам уписала интуитивно, вероватно и с намером да добијем дубљу спознају естетике која ме увек води – закључује Тијана.

Фото: Приватна архива

Аутор: М. К.