Мењале и себе и друштво

Великанке српске културе и науке

Ове жене су пример храбрости, посвећености, истрајности и непоколебљиве снаге да се, упркос препрекама и стереотипима, може остварити све

Прва жена правних наука у Србији, прва жена-академик, прва која је обишла сама цео свет… само су неке од јунакиња другог циклуса знаменитих Српкиња које су писале историју и које су представљене на изложби у Дому Јеврема Грујића.

– Често слављене у иностранству, а несхваћене у својој земљи, неретко у борби против патријархата, бирократије и неписаних правила, утирале су пут новим генерацијама, несвесним да за могућности које данас имају треба да захвале својим славним преткињама. Великанке које представљамо пример су храбрости, посвећености, истрајности, непоколебљиве снаге да се, упркос препрекама и стереотипима, може остварити све. Оне су пример да се може ако се сме – истакле су ауторке изложбе Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, др Гордана Бекчић, директорка Канцеларије за културну дипломатију, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, и Ружица Опачић, историчарка уметности.

Међу представљеним женама су прогресивне сликарке Милена Павловић Барили и Зора Петровић, глумица Жанка Стокић, прва дама српског театра Мира Траиловић, прва докторка правних наука Анка Гођевац Суботић, хуманитарке и добротворке Делфа Иванић, Љубица Луковић, Мирка и Мејбл Грујић и Марија Трандафил, прва школована костимографкиња Милица Бабић Јовановић, прва лекарка Драга Љочић, најшколованија Српкиња и први доктор наука Ксенија Атанасијевић, научница Јелка Бојкић Макавејев, професорка Илеана Чура, светска путница Јелена Димитријевић, прва феминисткиња Драга Дејановић, али и нововековне краљице Наталија Обреновић, Драга Обреновић и Марија Карађорђевић, које су задужиле поколења својим  културним радом и, изнад свега, доброчинством. У друштву знаменитих Српкиња су и “српске Енглескиње” Леди Пеџет и
Флора Сандс.

– Жене којима је посвећена наша изложба многи су оспоравали, стајали им на путу и својски се трудили да их обесхрабре, маргинализују и гурну у страну, тамо где је жени, према њиховом уверењу, место. Али оне нису на то пристајале, већ су мењале и себе и друштво. Изложбом желимо и да младе људе, кроз стручна вођења и пратеће радионице и дискусије у месецима који следе, мотивишемо на критичко промишљање, стицање нових знања, креирање антидискриминаторног и антимизогиног културног модела.

Желимо да створимо такав културни миље који свим дечацима и девојчицама омогућава да остваре снове без обзира на пол, боју коже, веру, националну припадност, језик или инвалидитет – поручила је Бранкица Јанковић.

Изложба је отворена до 31. јануара 2025, а у наставку вам доносимо приче о појединим дамама с ове листе.

НАША ИЗАДОРА ДАНКАН

Марија Мага Магазиновић Геземан (1882-1968) била је жена краљевског хода и раскошног ума, прва модерна српска играчица и теоретичар плеса, која је донела нови европски дух и савремени приступ уметности. Рођена је у Ужицу, где је учила основну школу и реалку. Њен први корак од многобројних у борбама за женску равноправност десио се 1904, кад је успела да се избори за права жена на равноправно универзитетско образовање. Била је прва студенткиња Правног факултета, који је дотад сматран бастионом мушкости. Пионирски је крчила пут и на другим пољима: била је прва жена новинарства у тада тек основаној Политици, где је уређивала женске стране и писала о важности образовања жена и њиховој еманципацији, као и прва библиотекарка у Србији. Била је професорка Више женске школе и Прве женске реалне гимназије.

У Берлину се потпуно посветила уметности и 1909. уписала је студије немачког језика и књижевности, Глумачку школу Макса Рајнхарта, великог реформатора позоришта 20. века, и балетску школу Исидоре Данкан. По повратку у Београд са Зором Прицом основала је Школу за ритмику и пластику, која ће постојати наредних 35 година и изродити чувеног Луја Давича (чије име носи данас једина државна основна и балетска школа у земљи). Од првог концерта у сали Опере (данас биоскоп “Балкан”) 1911. у Београду је одржала око шездесет сценских наступа.

– Само зато што је наша гђа Мага Магазиновић, ми не умемо да је оценимо по заслузи. Да је то исто изводила нека страна ритмичка група, ми бисмо казали да је то савршено јер смо увек склони да верујемо да су ритмика и балет бољи кад долазе из иностранства – написала је Милица Јаковљевић Мир-Јам, пишући приказ једног од Магиних концерата 1927. Љубав њеног живота био је слависта Герхард Геземан, који је уз њу, и Борину “Коштану” научио српски, прешао у православље и запослио се у Првој мушкој гимназији у Београду.

ОКО СВЕТА ЗА 255 ДАНА

Јелена Димитријевић (1862-1945) била је књижевница и светска путница. Рођена је у Крушевцу, у трговачкој породици. Говорила је енглески, француски, турски, немачки, грчки и руски језик. У новембру 1926, у 65. години, сама је кренула на пут око света. Путовање је започела из Ђенове и обишла Египат, Палестину, Сирију, Либан, а потом и Индију, Цејлон, Кину, Јапан и Америку да би се, након 255 дана, поново вратила на почетну тачку. С тих путовања је донела вредне путописе.

Боје, мириси и звуци чудесне Индије и далеког Јапана, живописне улице Бомбаја, мистични храмови, сусрет с кротитељем змија и Рабиндранатом Тагором само су неке од многобројних узбудљивих епизода ове необичне даме у историји српске књижевности. Поред описа људи и предела, Јелена пише и о дубоко интимним осећањима и утисцима, али највише о положају жене у различитим културама и на меридијанима која се бори за своју независност, слободу и право на избор.

– Када сам се нашла у Индији, нисам хтела да пропустим прилику, а да се не видим с великим лиричарем Тагором. Не бих знала да кажем шта је лиричније, он са својим делом или долина реке Ганг кад у поноћ, уз тихо клопарање жалобних клепаљки, индијске удовице читају молитве за душе својих мужева. Има, верујте, у Истоку нешто величанствено. И рекло би се, тешко је Европљанину да сву ту мистерију једног вековног митског живота осети до дна. И заиста су белци мало културни кад им насилно уносе такозвану своју културу. Треба пустити све људе да живе у свом свету…

Њена најпознатија дела су “Писма из Ниша о харемима”, “Писма из Солуна, Индије и Мисира”, романи “Нове” и “Седам мора и три океана: Путем око света” и многа друга. Начином живота, финансијском независношћу, одевањем, слободом и путовањима рушила је друштвене баријере, наговештавајући модерну жену 21. века.

Јелена је била и велика добротворка; као добровољна болничарка у Великом рату и једна од првих чланица Кола српских сестара, одликована је Орденом Светог Саве четвртог степена. Иако цењена и награђивана током живота, након смрти пала је у заборав.

СРПСКА ЈУСТИЦИЈА

Да ли сте знали да на Правном факултету Универзитета Колумбија постоји фонд за доделу стипендија које носи име једне Српкиње? Прва жена доктор права на Београдском универзитету (1932), а друга жена доктор наука (након Ксеније Атанасијевић) Анка Гођевац Суботић (1890-1983) једна је од највећих Српкиња стручњака за међународно право.

Била је прва жена именована за званичног члана неке државне делегације Краљевине Југославије, о чему је написала: “Осећала сам се мала у оном кругу великана правничког света, али сам била срећна што сам, истичући напредно наше законодавство у питању држављанства жене, приметила да је већ сам факт што је наша земља послала у име своје једну жену, ванредно примљену у том свету који нас не познаје.”

Радове из правних наука објављивала је у Југославији и Француској, а стручна предавања широм света. Држала је предавања у Београду, Загребу, Софији, Вашингтону, Филаделфији, Чикагу, Њујорку, на универзитететима Мериленд и Колумбија и у Канади. Бавила се књижевношћу, критиком и есејистиком.

Била је удата за Ивана Суботића, дипломату и југословенског посланика при енглеском двору. Њихова познанства и коресподенција с бројним јавним личностима широм света чувају се на Универзитету Колумбија у Њујорку. Њена добра пријатељица из њујоршких дана била је и Милена Павловић Барили.

Аутор М. К.

Фото: Весна Лалић