Много више од букета цвећа

У сусрет Међународном дану жена

Празник жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин

Захваљујући Холивуду и добром маркетингу, Међународни дан жена постао је глобални феномен, а поклањање бомбоњера, срца и других пригодних дарова вољеним дамама с временом је захватило и Србију. И док ће већина знати да вам каже да је 8. март Дан жена, зашто је то тако и шта се заправо слави, зна мали број људи.

Међународни дан жена или, познатије, Осми март, празник је посвећен женама. Настао је као дан сећања на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Празник жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета. Циљ је био да се уведе дан вечног сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.

Много пре тога, прве јавне демонстрације жена запослених у индустрији догодиле су се 8. марта 1857. у Њујорку. Текстилне раднице су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата. Полиција их је растерала, али су оне два месеца касније основале синдикат и, захваљујући њиховом раду, протести 8. марта постали су традиција.

Прво обележавање овог празника било је 8. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. У традиционално патријархалној Србији дан борбе жена за једнакост прво су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914.

Међународни дан жена ускоро је почео да се повезује са социјалистичким земљама. Након Октобарске револуције, захваљујући феминисткињи Александри Колонтаи, Осми март је постао државни празник у СССР који се користио као дан обележавања херојства радница. Ту праксу прихватиле су и остале социјалистичке државе, па је и у Југославији ово био велики празник.

Државе на западу због тога су дуго избегавале да прихвате Дан жена. Феминисткиње су поново почеле да га славе шездесетих година, а Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена 1975. У међувремену су уведене институције, као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге.

Ипак, политичко значење се с временом изгубило и Дан жена данас више није празник социјалне правде и једнаких шанси за мушкарце и жене, већ је углавном банализован и претворен у типичан празник масовне културе и потрошње.

Нека вас овај текст подсети да је 8. март нешто више од букета цвећа и кутије бомбона јер истинска једнакост још чека да буде остварена.

Преузето са сајта Историјски забавник

Да ли сте знали

– Нови Зеланд је први у историји женама дао право гласа 1893, а Уједињени Арапски Емирати су последња држава која је то урадила – 2006.

– У Јужноафричкој Републици Дан жена обележава се 9. августа, у знак сећања на 1956, када је неколико хиљада црнопутих жена организовало марш против режима у Преторији, које су власти на суров начин разбиле

– Дан жена је остао државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама

– Симбол 8. марта у Италији је мимоза, у Украјини су то руже и тулипани

Фото: Борбина архива