Оаза за љубитеље писане речи

Књижевна лабораторија ,,СањаЈСањаШ“, коју су основале две професорке српског

Чланови читалачког клуба проналазе саговорнике и нове пријатеље, решавају личне дилеме, ослобађају се усамљености и отуђености

У Улици прве пруге 1б у Земуну налази се мала, али изузетно инспиративна оаза за љубитеље књига и приче о њима – читалачки клуб ,,СањаЈСањаШ“. Основале су га Сања Штрбац и Сања Јовановић, професорке српског језика и књижевности, које су спојиле љубав према књижевности и жељу да створе простор где ће књиге бити центар пажње, али и полазна тачка за шире креативне активности.

СНОВИ СА САЊАМА

– СањаЈ и СањаШ, заправо, наша су имена с почетним словима наших презимена. Дакле, назив клуба носи двосмисленост: позив, сањај, као и констатацију да с нама сањаш – објашњава за Борбу Сања Јовановић. Њихов клуб функционише као лабораторија, односно бук лаб, што је и званични део његовог назива. Како објашњава Сања Јовановић, назив је настао сасвим спонтано. Енглески језик је укључен из простог разлога што га омладина све више употребљава, од чега ни оне не беже.

– Свесне смо тога да коришћење енглеског језика данас не можемо искоренити. Нешто што је добро и шире заступљено мора се прихватити, због чега смо направиле компромис – објашњава Сања Јовановић и додаје да је лабораторија више од клуба јер је лабораторија место где се врше експерименти који имају резултат, баш као што су то њихови разговори и дружења.

ОБНАВЉАЊЕ ПРЕЛА

Њихова жеља да одговоре на потребу за књижевним разговорима, као и уверење да су у томе добре, била је кључна мотивација за оснивање читалачког клуба. Главни циљ је да промовишу књигу и читање као активности које су, нажалост, запостављене у савременом друштву, преплављеном потрошачким садржајем и дигиталним брзинама. Клуб се ослања на неколико кључних принципа.

– Желимо да омогућимо људима који се враћају књигама, али и онима који читају повремено или који су некада волели да читају, да имају прилику да размењују утиске и открију нове перспективе – каже Штрбац. Клуб је отворен и за све оне који желе да унапреде своје читалачке и говорне вештине, да побољшају своје компетенције због посла или факултета или, једноставно, да унапреде своје аналитичко мишљење. Један од кључних циљева клуба је и повратак читању на начин који није формалан, већ омогућава опуштену атмосферу.

– Желимо да се издвојимо од других читалачких клубова управо овом неформалном атмосфером. Овде је читање више него пука анализа текста, то је и прилика за развој других вештина, као што су плетење, хеклање, цртање или писање – објашњава Сања Јовановић.

Сања Штрбац подсећа да клуб замишљају као обнављање традиције старих прела, стваралачког дружења у заједници које се може употпунити различитим вештинама.

– Читање се код нас не доживљава само као пасивно уживање у књигама, већ као активност која се може обогатити кроз креативне процесе – објашњава она.

ТЕРАПИЈА КЊИГОМ

Радионице у оквиру читалачког клуба ,,СањаЈСањаШ“ организоване су у циклусима који трају по три месеца, колико и једно годишње доба. Сваки циклус се базира на темама које су обухваћене дијалогом књижевних епоха, култура, уметности и простора. Радионице званично трају сат и по, али често се не заврше за мање од два сата јер се разговор спонтано наставља.
Теме радионица су врло разнолике и обухватају, како жанровске тако и проблемске области. Враћање на античке текстове и дела великих писаца није само ствар образовања, већ и потребне рефлексије на питања која су и данас релевантна.

– Класични текстови су често занемарени, а неки нису ни обрађени. Међутим, враћање тим делима је изузетно важно јер постављају питања на која човек још нема одговор. С друге стране, Сања и ја долазимо из различитих генерација, с различитим искуствима и погледима на свет, што омогућава занимљивији договор у разматрању текстова, као и динамичну размену мишљења. Сања Штрбац има одличан увид у савремене текстове, док се обе одлично сналазимо у класичним делима – сматра Јовановићева.

Учесници клуба могу дискутовати о краткој причи, детективским причама, љубавним романима, али и дубљим темама, као што су идентитет, однос између књиге и уметности, библиотерапија и друштвене промене које изазивају одређени наслови.

– Дела бирамо по темама. Док истражујемо неку тему, тражимо текстове. Радионица може да се назове неким видом психотерапије, за коју сматрам да је свима потребна, али није класична. На страну што ми заиста нисмо терапеути, ми само умемо да тумачимо текст и разговарамо – објашњава Сања Штрбац.

На свакој радионици чита се искључиво на лицу места јер желе да се чланови посвете читању и анализи текста у самом тренутку, наводи Сања Јовановић.

– Иако обично не постављамо задатке, постоји могућност да чланови, једном месечно, предложе књиге које би желели да прочитају, а клуб се затим договара која ће књига бити заједнички изабрана за читање. Клуб окупља људе различитих професија и сфера живота, а како Штрпчева наглашава, осим организаторки, нико од чланова није директно повезан с књижевношћу. Међу члановима се могу наћи ветеринар, лекар, доктор биолошких наука, студенти, учитељи, психолози, програмери и многи други. Ова разноликост омогућава богате дискусије и шире погледе на књижевност јер различите професије и животна искуства доприносе сваком разговору.

ПОГЛЕД У БУДУЋНОСТ

Амбиције оснивача не завршавају се с постојећим програмима и активностима. Планови за будућност укључују формирање онлајн група које би омогућиле члановима из различитих крајева Србије и дијаспоре да учествују у радионицама. Овај корак посебно је важан за дијаспору, где, иако сигурно има књижевних клубова, људи често немају прилику да разговарају о књижевности са својим сународницима.

У будућности планирају и гостовања писаца, али и организовање изложби радова које чланови стварају током радионица.

– Наши планови укључују специјализоване сусрете ,,Аутопортрет“, на којима ћемо имати прилику да угостимо писце, издаваче, преводиоце, али и књижевне критичаре – открива Сања Штрбац. Ови сусрети биће прилика за чланове клуба да се директно упознају с ауторима и стручњацима, проширујући своја знања и искуства кроз дијалог с људима из књижевног света. Кроз читање и размену идеја, чланови често раде рукотворине, па је у плану и организација изложби тих радова. Једна од најамбициознијих идеја свакако је оснивање аматерског позоришта унутар клуба.

– Сан нам је да једног дана наш клуб постане аматерско позориште, где бисмо кроз драматизацију текстова додатно истраживали књижевност и развијали машту учесника. Замислите сцену где чланови клуба интерпретирају омиљене књижевне ликове, истражујући њихове емоције и поступке кроз глуму – то би био посебан начин да се књига доживи на дубљем нивоу.

Читалачки клуб ,,СањаЈСањаШ“ далеко је од обичног окупљања љубитеља књижевности. То је место где књиге постају алат за лични раст, креативност и међусобно разумевање. За све љубитеље књижевности, али и за оне који тек желе да открију чари читања, овај клуб представља прилику да открију нове светове између корица књига, али и да кроз заједништво и креативни рад истраже нове стране себе.

Клуб за све узрасте

Бук лаб ће привући средњошколце, пре свега, кроз дела класичне књижевности, која ће им бити корисна као припрема за часове анализе школске лектире и израду писмених задатака. Радионице су осмишљене тако да омогућавају вођени дијалог, где ученици могу активно учествовати у анализи текстова, што им помаже да боље разумеју лектиру и повежу књижевне текстове с личним искуствима. За старије узрасте, бук лаб нуди тематске радионице, уз креативни рад, као што су хеклање, цртање или везење, што омогућава учесницима да комбинују интелектуалну стимулацију с опуштањем и креативним изражавањем. Кључна привлачност бук лаба је структурисани дијалог, у којем учесници слободно могу изражавати размишљања и животна искуства.

Ово је простор у којем се не учи анализа текста, већ се повезивање са сопственим знањем и вештинама сматра кључем за лични раст и преображај. Чланови клуба ће се мотивисати међусобно, проналазити саговорнике и нове пријатеље, решавати личне дилеме, а такође се ослободити усамљености и отуђености, која је присутна у свакодневном животу, објашњавају професорке.

Фото: Приватна архива