Покретне слике у аутентичном амбијенту

Фестивал европског филма Палић од 20. до 26. јула

На једној од најлепших биоскопских позорница у земљи овогодишњи фестивал понудиће гледаоцима 129 филмских премијера

Овогодишње 31. издање Фестивала европског филма биће одржано од 20. до 26. јула на Палићу и у Суботици. Публика ће имати прилике да премијерно погледа 129 филмова, а међу учесницима ће бити више од 100 филмских професионалаца из земље и иностранства, најављују организатори.

Главни програм

Званични део фестивала биће одржан на Летњој позорници и у биоскопу ,,Абазија“ на Палићу, као и у биоскопима ,,Еуросинема“ и ,,Александар Лифка“ у Суботици.

Фестивал ће отворити филм ,,Сва лица доброте“ чувеног грчког редитеља Јоргоса Лантимоса (,,Јадна створења“, ,,Миљеница“, ,,Јастог“), који ће бити премијерно приказан у Србији свега неколико месеци након светске премијере на 77. Канском филмском фестивалу, где је овенчан наградом за најбољу мушку улогу (Џеси Племонс). То је троделна бајка о мушкарцу без избора који покушава да преузме контролу над сопственим животом, полицајцу чија се супруга враћа након нестанка као потпуно друга особа и жени решеној да пронађе духовног вођу. Осим Племонса, у главним улогама су и Ема Стоун, Вилем Дафо, Маргарет Кволи и Хонг Чау.

Уз ,,Сва лица доброте“, главну такмичарску селекцију чини још 10 наслова, по избору Николаја Никитина. Једини српски представник је филм ,,78 дана“ Емилије Гашић, награђиван на фестивалима на Кипру, у Аустрији, Пољској и Шпанији. Филм нас враћа у 1999, у мало место у Србији, за време НАТО бомбардовања. Након очевог одласка у војску сестре Соња (17) и Драгана (15) започињу видео-дневник на кућној камери. Када се мистериозни дечак и његова стидљива сестра уселе у комшијску кућу, нова пријатељства, први пољупци и прва разочарања замењују страх од бомби. Филм је и сниман на hi8 касетама, што даје посебан утисак аутентичности.

Главне улоге поверене су глумицама млађе генерације Викторији Васиљевић, Тамари Гајовић, Милици Гицић и Маши Ћировић, а у епизодним се појављују Павле Чемерикић, Јелена Ђокић и Горан Богдан.

Остали филмови у главној такмичарској селекцији су ,,Последњи од Јевреја“ (Француска) Ноеа Дебреа, ,,Андреина љубав“ (Шпанија) Мануела Мартина Куенке, ,,Прослава“ (Хрватска) Бруна Анковића, ,,Девојка са иглом“ (Данска) Магнуса фон Хорна, ,,Калманов дан“ (Мађарска) Саболча Хајдуа, ,,Светлост бледи“ (Грузија) Федона Папамихаела, ,,Синови“ (Данска) Густава Мелера, ,,Човек магнет“ (Белгија) Густа Ван Дер Бергеа и ,,Кад сване дан“ (Исланд) Рунара Рунарсона.

Ван конкуренције биће приказана француска комедија ,,Други чин“ Кантена Дипијеа, са Леом Седу, Венсаном Линдоном и Лујем Гарелом у главним улогама, којом је у мају свечано отворен 77. Кански фестивал.

Жири главног такмичарског програма су редитељ Бојан Вулетић, продуцент Бетина Брокемпери Лијана Руоките-Јонсон, културни аташе Републике Литваније у Краљевини Шведској.

Паралеле и судари

У такмичарској селекцији другог по важности програма – ,,Паралеле и судари“, биће приказани филмови: ,,Осам погледа на језеро Бива“ (Естонија) Марка Рата, ,,Босански лонац“ (Хрватска) Пава Маринковића, ,,Пет и по“ (Литванија) Томаса Венгриса, ,,Заувек, заувек“ (Украјина) Ане Бурјачкове, ,,Рана оклевања“ (Турска) Селмана Наџара, ,,Упркос гравитацији“ (Мађарска) Андраша Фешоша, ,,Кјука пред крај лета“ (Грчка) Костаса Карамунтаниса, ,,Паноптикон“ (Грузија) Џорџа Сихарулидзеа,
,,Осмех судбине“ (Пољска) Анџеја Јакимовског и ,,Светла“ (Чешка) Беате Парканове.

Селекторка је Јулија Синкевич, а жири овог програма чине продуцент Давид Кастељанос и редитељи Наталија Аврамовић и Константинос Никифору. Ова селекција посвећена је филмовима из земаља некадашњег геополитичког истока Европе који се баве питањима транзиције друштва и система, међуетничким односима, питањима идентитета и потреба за миром и суживотом, те толеранцијом у најширем смислу.

Галиција у фокусу

Програм ,,У фокусу“ ове године посвећен је Галицији. Ова кинематографија биће представљена с три дугометражна и 12 кратких филмова, по избору Виктора Паза Морандеире, филмског критичара и програмског селектора из Шпаније. Од целовечерњих остварења на програму су ,,Ражене гљивице“ Хајоне Камборде, ,,Обод“ Алберта Гарсије и ,,Матрија“ Алвара Гага.

Галиција, погранична шпанска регија без великих ресурса, осим неколико изузетака, никада није била позната по уметничком умећу или индустријској снази, али је 2010. променила ову слику. Тада је Оливер Лаше приказао свој дебитантски филм ,,Сви сте ви капетани“ у Кану, снимљен с мало новца, али огромном инвентивношћу, и освојио Награду Фипресци. Лаше је тада имао само 28 година.

Овај догађај означио је експлозију онога што је постало познато као Нови галицијски филм и најавио генерацију младих редитеља који су, вођени модерним филмом и с великом жељом за иновацијама у погледу форме, на крају створили низ филмова који су освојили најпрестижније међународне фестивале.

Документарни филмови

Документарни филмови биће заступљени у две селекције ,,Нови европски документарни филм“ и ,,Еко докс“ (Еco Dox). Селектор оба програма је Игор Тохољ.

У селекцији ,,Нови европски документарни“ филм биће приказани ,,Место под сунцем“ Мете Карле Албрехтсен, ,,Април у Француској“ Давида Боарета, ,,Ујед попут пчеле“ Леонеа, ,,Неприпитомљена тела“ Елине Псику и ,,Зинзиндурункарац“ Оскара Алегрије, а Еко докс представиће остварења ,,Шума“ Лидије Дуде, ,,Герлах“ Алионе ван дер Хорст, ,,Држећи небо“ Питера ван Екеа, ,,Планета Шљивова“ Владимира Перовића, ,,Свет по мом тати“ Марте Коварове и ,,Где смо некада спавали“ Матеуса Верлеа.

– Теме филмова из селекције ,,Нови европски документарни филм“ најчешће су личне и рефлектују делиће једног повремено бизарног универзума у ком смо још упућени једни на друге. Протагонисти шест наслова из програма ,,Еко докс“ нуде алтернативе, како у начину живота тако и у приступу актуелним проблемима планете Земље. Они храбро проширују видике, видећи шуму уместо једног дрвета – истакао је Игор Тохољ.

У оквиру фестивала 24. јула биће одржана еколошка панел-дискусија, када ће се из, угла кинематографије, разговарати на тему ,,Климатске промене мењају еколошку свест јавности“.

Почасне награде

Овогодишњи добитници Награде ,,Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији су глумица Аница Добра, директор фотографије Федон Папамихаел и редитељ Адемир Кеновић.

Аница Добра једна је од најпознатијих српских и југословенских глумица на европској и интернационалној филмској сцени. Играла је домаћим остварењима ,,Већ виђено“, ,,Како је пропао рокенрол“, ,,Црни бомбардер“, ,,Клопка“, ,,Љубав и други злочини“, ,,Жена са сломљеним носем“, а остварила је око 80 улога на немачком говорном подручју.

Федон Папамихаел, награђивани директор фотографије родом из Грчке, између осталог, радио је на филмовима ,,Хотел од милион долара“ Вима Вендерса, ,,Странпутице“, ,,Потомци“ и ,,Небраска“ Александра Пејна, ,,Идентитет“, ,,У 3.10 за Јуму“, ,,Ход по ивици“ и ,,Индијана Џоунс и артефакт судбине“ Џејмса Манголда, ,,W“ Оливера Стоуна и многим другим. Адемир Кеновић је босанскохерцеговачки режисер, продуцент и сценариста. Радио је на многим документарним и играним филмовима, као и образовним филмовима за домаће ТВ станице. Режирао је и продуцирао ратне документарне филмове деведесетих, међу којима је ,,Сарајево: Улица под опсадом“, награђен Бафтом. Аутор је играних филмова ,,Тајни пролаз“ (2004), ,,Савршени круг“ (1997), ,,Кудуз“ (1989), ,,Ово мало душе“ (1986)…

Овогодишњи лауреат награде Underground spirit (Дух подземља) јесте Мика Танила, филмски режисер и визуелни уметник из Хелсинкија, чији пројекти често истражују интеракцију између човека и машине. Његови експериментални филмови приказивани су на бројним међународним филмским фестивалима.

Пратећи програм

И ове године припремљен је богат пратећи програм, те ће у галерији Отвореног универзитета Суботица бити постављена изложба посвећена Велимиру Бати Живојиновићу, у продукцији куће ,,Борба“, а свако фестивалско вече биће завршено концертима у башти биоскопа ,,Абазија“. У стручном делу фестивала биће организована међународна радионица филмске критике с полазницима из девет земаља, панел-дискусија о положају жена у филмској индустрији, као и радионица о снимању и монтажи филмова снимљених ,,супер осмицама“, коју води шпанска уметница Карла Андраде.

Програм ће употпунити и изложба портретне карикатуре, промоције књига и панел-дискусије.

Фестивал европског филма Палић подржали су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, град Суботица, Европска унија кроз програм Креативна европа МЕДИА и многобројни пријатељи и медијски партнери.

М. К.