Инклузија у позориштима Србије

Програм Креативна Европа подржава пројекте инклузивног позоришта чију суштину представљају управо људска права пошто такво позориште подразумева укључивање свих у уметност

Редовна професорка Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду Маја Ристић објашњава да се инклузивним позориштем бави примењено позориште. „То није класично позориште већ позориште за старе, за људе који се налазе у болницама, затворима, за припаднике етничких мањина.

Његова основна улога јесте да им омогући бољи положај у друштву и да побољша квалитет живота, да се изборе за своја права“, каже она.

Она указује да пројекти инклузивног позоришта омогућавају рад на представама „различите естетике, које имају значајне друштвене идеје, са ангажованим позориштима, попут Дах театра, која не одустају од својих идеја, од поетике зарад тржишта“.

Говорећи о томе колико су наша позоришта уопште инклузивна, професорка Ристић подсећа да је после 2000. године постојала тенденција да сва позоришта добију рампе али се то, како каже, негде изгубило.

„Мислим да су људи са инвалидитетом у том смислу заиста дискриминисани. Колико год ми причали о неком хуманом, отвореном друштву, мислим да су то спорадични случајеви“, констатује она.

Као позитиван пример инклузивног позоришта наводи представу „Музика се ствара срцем“ театарско-музичке асоцијације Тема која ради са децом са посебним потребама.

„У суштини, за особе са посебним потребама, та игра, међусобна партиципација је нешто што им омогућава квалитет живота“, указује професорка Ристић.

Ристић такође подсећа на рад Дах театра и Дијане Милошевић са особама са посебним потребама мада су, како додаје, домаће независне трупе углавном радиле са етничким мањинама, посебно са Ромима, за њихово укључивање у заједницу, проучавање њихове културе и језика.

Једна од организација које негују праксу инклузије у позоришту јесте Плаво позориште. „Ми смо кроз све своје програме, било да су у питању позоришне представе или позоришна едукација, одувек били отворени за другачији приступ позоришту.

Конкретно, инклузивне програме имамо већ шест-седам година и они представљају саставни део наших активности“, каже оперативна директорка Плавог позоришта Дубравка Вујиновић.

У протекле три године Плаво позориште је између осталог било део европског пројекта Инклузивна позоришта, у чијем је фокусу била управо приступачност позоришних представа слепим, слабовидим, глувим и наглувим гледаоцима.

„По нашим сазнањима, осим спорадичних изузетака, позоришни живот у Србији је готово потпуно недоступан глувој и слепој публици. У претходној деценији постојале су иницијативе да се ово стање ствари промени, те је одређен број представа у неколико градских позоришта преведен на знаковни језик током једне или две позоришне сезоне“, каже она и напомиње да је ситуација са доступношћу позоришних представа слепој публици у Србији још тежа пошто аудио дескрипција готово да и не постоји.

Вујиновић истиче да је пројекат Инклузивна позоришта омогућио да се поред превођења представа на знаковни језик уведе и аудио дескрипција. „Имали смо фантастична искуства током представа када је већина гледалаца припадала заједницама слепих и глувих, а када смо имали утисак другачије, чак дубље и пажљивије перцепције позоришта и представа него што је то случај са чујућом и видећом публиком“, додаје она.

Наравно, успостављање добре комуникације и разумевања са организацијама особа са инвалидитетом и са њиховим члановима је од кључног значаја.

„Сарадња са Градском организацијом глувих Београда, са КУД-ом глувих Београда ’Радивој Поповић’, па са Асоцијацијом тумача српског знаковног језика почела је 2017. године и траје континуирано до данас“, наводи Вујиновић.

Међу пројектима које је реализовало Плаво позориште су позоришне радионице и едукативни рад са глувим и наглувим учесницима Тело које чује, радионице за тумаче знаковног језика Знак у позоришту – позориште у знаку, радионице перкусија, две позоришне представе са глувим и
чујућим извођачима Триптих – три личне приче и Триптих 2 – мој Хамлет.

Ту су и едукативни пројекти са студентима са и без хендикепа као учесницима и то су Ритуал инклузије (2020) и Ода различитости (2021-2022) која је завршена представом-презентацијом Да кроз живот бујам.

Пројекат Инклузивна позоришта је 2021. године повезао ово позориште са Друштвом за дигиталну приступачност Дигитас 24 и Градском организацијом слепих.

Плаво позориште се 2018. укључило у програм Креативна Европа када је било придружени партнер на реализацији међународне позоришне копродукције под називом Последњи дани човечанства, представе базиране на истоименом делу Карла Крауса, а као званичан партнер учествује у пројекту Инклузивна позоришта у оквиру којег је реализована и кампања WANT (We all need theatre).

Плаво позориште је у међувремену постало носилац пројекта Парадокс правде – копродукција европског лабораторијског позоришта (JUSTLAB), који је почео крајем прошле године, а циљ је да се обезбеде услови за даљи развој лабораторијског истраживачког позоришта поделом знања и омогућавањем деловања на интернационалном нивоу, а све кроз тему правде.

„Оно што смо научили кроз године сарадње са различитим заједницама особа којима су могућности ускраћене, јесте да се кроз континуитет квалитетних програма, отвореност, поштовање и равноправан однос стиче поверење ових заједница и тек онда има наде за инклузију…

Не можемо очекивати да ће сви глуви или слепи гледаоци похрлити у позориште баш тада када смо ми заказали услуге превођења или аудио дескрипције, јер је то нешто што смо ми урадили за њих. Важан је континуитет“, додаје Дубравка Вујиновић.

Плаво позориште се управо припрема да на актуелни позив Креативне Европе конкурише пројектом који представља наставак Инклузивног позоришта.