Вежбам да у животу више слушам интуицију

ИВАНА ВУКОВИЋ, ЗВЕЗДА СЕРИЈЕ “КЉУН”, О КОЈОЈ СЕ ПРИЧА НА СВАКОМ КОРАКУ

Улога Соње Кљун је непроцењиво искуство, из ког имам прилику да учим о многим стварима. Наравно, највише о себи, о својим лошим и добрим механизмима

Глумица Ивана Вуковић имала је занимљиве улоге у серијама “Пет”, “Мочвара” и “12 речи”, али чини се да је тек улогом инспекторке Соње у серији “Кљун” показала сав раскошни таленат и привукла велику пажњу и критике и публике. Глуму је студирала на Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Јасне Ђуричић, а прва филмска улога у филму “Сестре” донела јој је награду “Царица Теодора”. Млада Крагујевчанка за Борбу говори о глумачком позиву, изазовима, али и улози инспекторке Соње.

Да ли и колико вам импонује што сте изнели главну улогу у првој серији са ових простора која је приказана на фестивалу серија у Кану?

Дивно је то што се догодило да серија “Кљун” буде приказана на фестивалу Cannseries. Занимљиво је када се отвори могућност да чујемо како неко ван наших граница доживљава оно што радимо. И свакако да је важно што се то догодило због свих нас који стварамо на овим просторима.

Соња, коју играте, инспекторка је, мајка, супруга и ћерка, притом, поседује и посебан дар. Колико је било тешко да се припремите за овако сложену улогу?

Нисам имала времена да размишљам о томе да ли је или није тешко јер сам имала мало мање од месец дана да се спремим. Почело је тако што сам годину пре почетка снимања ишла на кастинг за улогу жене инспектора “Кљуна” јер је у том тренутку мушкарац био главни јунак, али су, радећи даље на сценарију, Јелена Гавриловић и Урош Томић, који су и режирали серију, одлучили да то ипак буде жена. Онда је ту улогу требало да игра глумица која не живи у Србији, па због ситуације с короном није могла да снима, тако да су ме поново звали на кастинг, али овог пута за улогу Соње Кљун, и после неколико дана ми јавили да желе да ја играм.

Тада сам прочитала сценарио. Осетила сам да постоји нешто због чега желим да играм Соњу, али нисам имала појма како ћу то да урадим. Имала сам идеју за неке од њених улога, ћерке, мајке и супруге, али о њеном послу нисам имала појма ама баш ништа. Срећом, имала сам дивне сараднике, који су били ефикасни и све су прилагодили мојим тренутним могућностима. Још једна срећна околност је да у причи нема много сцена акције и да су интуиција и дар предвиђајућих снова Соњини главни адути, што и јесте разлог због ког сам прихватила да се за тако кратко време спремим.

Шесто чуло, снови, подсвест…. Колико је вама блиска и занимљива ова сфера?

– Занимљива ми јесте, али се никада дубље нисам бавила овом темом. У “Кљуну” сам се сусрела с тим, као глумица, и то је поље које отвара много могућности за игру и машту. А вежбам да у животу више слушам интуицију.

Завршили сте средњу музичку школу. Шта је пресудило да се окренете глуми као професији?

Од петог разреда основне школе сам ишла у дечју радионицу, а касније и у драмски студио Дома омладине у Крагујевцу, који је водила Славица Урошевић Слаја. Ту сам била слободна, сигурна, ту сам одрастала и ту сам пожелела да упишем глуму. Нису ми пријали јавни часови у музичкој школи, баш сам имала трему која блокира. Заправо сам схватила колико уживам док слушам другаре из музи- чке школе док свирају јер су и они уживали. Мислим да ја никада нисам, а ја сам се тако осећала док играм представу.

Где најбоље пливате, где се најбоље осећате на филму, у серији или позоришту?

Тамо где је садржај који ме покреће и мења. Све је почело у позоришту и само се наставило на филму и даље у серијама, то су потпуно различита искуства, али допуњују једно друго.

Која је улога до сада представљала највећи изазов и постоји ли неки жанр или улога у којој се нисте опробали, а желите?

– Па сада ми се чини да је Соња Кљун или је то можда само зато што је најсвежије. Али је свакако рад на овако обимној улози у серији непроцењиво искуство из ког имам прилику да учим о многим стварима. Наравно, на- јвише о себи, о својим лошим и добрим механизмима. Постоје улоге које желим да играм у позоришту, а што се филма тиче, већ радим на улогама којима се радујем и које су нешто потпуно ново за мене.

Шта је то што је пресудно да бисте прихватили неку улогу? Прича, редитељ…

– Прича је увек прва, одатле све почиње. Ако ту постоји нешто што ме узбуди, запита, уплаши, ако постоји нешто што за мене има смисла, онда желим тиме да се бавим. Наравно да ми је затим важно ко режира и ко игра. Али прича је то што нас све окупља или би тако требало да буде.

На чему тренутно радите и да ли можемо очекивати наставак серије “Кљун”?

– Почела сам да се спремам за два филма који ће се снимати следеће године. А што се друге сезоне серије “Кљун” тиче, мислим да је велика шанса да ће се догодити, али не знам то 100 одсто.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ

ФОТО: ИРЕНА ЦАНИЋ