Још доста година нећемо имати женског првака света

ЈОВАНА ЕРИЋ, ЖЕНСКИ ВЕЛЕМАЈСТОР И НОВА ПРВАКИЊА СРБИЈЕ У ШАХУ

Неопходно је да прође још времена да би се избрисали негативни ефекти које су жене систематски трпеле хиљадама година

Са само шест година научила је да игра шах, посматрају­ћи оца и брата како померају фигуре за таблом. За љубав према овом спорту заслужна је управо њена породица, која јој данас представља највећу подршку и најватреније навијаче. У нај­млађем узрасту наступала је на званичним турнирима, нижући добре резултате. Њено име је по­знато на српској шаховској сце­ни, а данас, деценију након свог првог тријумфа, Јована Ерић поново је понела титулу шампиона Србије. Шахисткиња која воли динамичне позиције, где игра може да добије неку уметнич­ку или креативу ноту, за своје узоре сматра Бобија Фишера и Јудит Полгар, баш зато што манифестују такву врсту шаха.

Какве утиске носите с Појединачног првен­ства Србије у шаху на Старој планини?

– Срећна сам што сам коначно успела поново да освојим титу­лу првака Србије након толико година. Победа је, на крају, била убедљива, са седам поена из де­вет партија, без иједног пораза, а за таблом је било и драматичних дешавања, уз много прео­крета. Како то обично бива на такмичењима оваквог значаја, на средини турнира се захук­тава борба и полако дефинише табела. У кључним моментима сам била смиренија и приказала сам велику борбеност, тако да је резултат дошао сам по себи.

Чини се да је шах данас спорт млађих светских првака (попут Магнуса Карл­сена) него раније. Мислите ли да је разлог томе што се шах све више окреће онлајн свету?

– С појавом рачунара развој ша­ха се страховито убрзао и данас није необично да имате децу која постају велемајстори са само 12 година. Доступни су им табле­ти и лаптопови од најранијег узраста и, ако се заинтересују за шах, имаће прилику да га игра­ју онлајн и тако брже напредују. Поред тога, развијају се све јачи компјутерски софтвери, који мо­гу прецизно да анализирају по­зиције, што умногоме млађим шахистима олакшава усвајање знања, док су раније шахисти сами морали да долазе до решења ­за таблом, па се може рећи да је то заправо и било боље јер је све то било њихова заслуга. Не сматрам да је онлајн шах прави шах јер недостаје та психоло­шка компонента, када су играчи играју један преко пута другог, и немогуће је искоренити варање у онлајн шаху које је свеприсутно.

Према статистици, на сваку жену која игра шах има десет мушкараца. Како тумачите знатно мање учешће жена у овом спорту?

­- Разлика у шаху међу половима постоји и то је неоспорно. Сма­трам да социолошки аспект и на­чин одгајања мушке и женске деце играју врло битну улогу у њиховом развоју и ономе чиме ће се потенцијално бавити касније. Женама се и даље нерет­ко намећу патријархална огра­ничења у виду полних улога у којима се од њих не очекује да настављају да граде каријеру и испољавају пунпотенцијал, не­го се радије усмеравају искљу­чиво на заснивање породице; ту негде имамо и прекид у ра­звоју каријере. Такође се често пренебрегава да није прошло толико много времена откад су жене добиле било каква права на папиру и сматрам да ће проћи још доста година док не добије­мо женског првака света јер је неопходно да прође још време­на да би се избрисали негативни ефекти које су жене систематски трпеле хиљадама година. Пита­ње је и колико је добра пракса да постоје одвојено само женски турнири уместо једне апсолутне (опен) категорије, у којој играју и жене и мушкарци заједно. Ла­сло Полгар, отац сестара Полгар, кроз лични пример показао је да је могуће, уз правилан развој, створити жене шампионе, које играју шах равноправно са му­шкарцима.

Да ли сте задовољни ра­дом и подршком Шахов­ског савеза Србије, нарочито у последњих годину дана?

Доласком нове гарнитуре на чело Шаховског савеза Србије дошло је до бројних позитивних промена у начину функциониса­ња савеза, као и у односу према самим шахистима. Раније није постојала здрава клима у саве­зу и није се стварала погодна атмосфера за опстанак играча у шаху. Пре свега бих истакла веома добру комуникацију че­лних људи савеза с играчима и оно што се обећа у најкраћем ро­ку се и испуни. Зато ове године и имамо највише постигнутих сјајних резултата наших шахи­ста на светској и европској сце­ни. Надам се да ће овако добра сарадња да потраје и даље на обострано задовољство.

Учествовали сте са же­нском репрезентацијом на Европском првенству у Словенији. Какве утиске но­сите са овог такмичења?

– Носим јако позитивне утиске јер је женска репрезентација постигла највећи успех у по­следњих 20 година, освајањем шестог места на Европском ти­мском такмичењу. Имамо сјајну екипу девојака и међу нама вла­да одлична атмосфера. Захвали­ла бих свима који су допринели добром резултату, од савеза пре­ко селектора и тренера репре­зентације.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА