Scroll Top

Како је Лајка постала Кекец

kako-je-lajka-postala-kekets
Сличне теме

ПРВИ БЕОГРАДСКИ ЧАСОПИС ЗА МЛАДЕ СВИХ УЗРАСТА

Идеја за логотип и име потекли су од популарног истоименог дечјег филма у Југославији иако је испрва идеја била да се часопис зове по псу који је лансиран у првом вештачком сателиту у свемир

Најзначајнија го­дина у Србији за стрип била је 1957. Почетком те године у Горњем Милановцу изашао је први број листа Дечје новине, а крајем исте, 26. децембра, кућа “Борба” издаје први број Кекеца, забавника за младе од седам до 77 година.

Први број “Борбиног” забав­ника за младе свих узраста штампан је на А4 формату, ћирилицом и латиницом, а у Новом Саду на мађарском језику, под називом Букши. Идејни покретач био је Миле Виторовић, а главни одговор­ ни уредник Новица Ђукић, чијом заслугом су се југо­словенски читаоци први пут сусрели с мајсторима францу­ско-­белгијског стрипа.

СТИПОВИ, ТВ ПРОГРАМ И ОСТАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ

Осим стрипова, у овом ча­сопису су могли да се про­читају и извештаји из света филма, културно­образовни садржаји који су подстицали младе на учење и истражива­ње, историја наших народа, али и остале занимљивости из читавог света. Пред мла­ђим читаоцима такође су биле и вести из фудбала, кошарке, тениса и шаха.

Како је за све оне који су имали тај апарат телевизија у то време била главна дечја занимација поред Кекеца, у овом часопису најмлађи су могли да нађу и телевизијски програм, односно савете ка чему да усмере пажњу и шта да гледају попут ТВ часова енглеског и француског је­зика.

За кратко време Кекец је успео да достигне тираж од више од 100.000 примерака, а у то време коштао је свега 30 динара. За часопис су пи­сали и домаћи стрип­мајсто­ри попут Здравка Сурлића и Јеше Милановића. Идеја за логотип и име потекли су од популарног истоименог дечјег филма у Југославији иако је испрва идеја била да се ча­сопис зове Лајка, по псу који је лансиран управо 1957. у првом вештачком сателиту у свемир. Ипак, политички врх тог времена то није одобрио. На предлог Слободана Глум­ца, назив је преко ноћи про­мењен у добро познати Кекец.

Као једна од многих зани­мљивости, остало је забеле­жено да је једном приликом Кекец, према речима Ђуки­ћа, каснио с излажењем јер он није хтео да га пусти у шта­мпу без стрипа о Крцку Рејмона Машероа. Часопис је 6. фебруара 1964. преузела изда­вачка кућа “Пионир”, па је тако неко време излазио под именом Пионир Кекец. Према неким мишљењима, Кекец је био најзанимљивији у самом почетку, под вођством Нови­це Ђукића, од броја један до броја 249. Касније је у више наврата мењао формат, гра­фички изглед и број страна. Кекец је организовао и Ша­мпионате знања, где су се из целе СФРЈ такмичила и бира­ла најумнија деца, а оснива­не су и школске редакције, у којима су деца писала и слала своје прилоге. Исто тако ве­лика пажња била је посвеће­ на горанима, који су имали и свој подлистак. Кекец се уга­сио 14. јуна 1990, двобројем 1531/1532.

ХРАБРИ ДЕЧАК КЕКЕЦ ОВЕНЧАН ЗЛАТНИМ ЛАВОМ

Омиљени часопис Кекец ин­спирацију за настанак прона­шао је у истоименом дугоме­тражном играном филму за децу из 1951. У режији Јоже Галеа, филм је снимљен на словенском језику, у трајању од 92 минута. Темељи се на серији популарних књига за децу, односно трилогији “Ке­кец на вучјем трагу” углед­ног словенског књижевни­ка Јосипа Вандота. Велики успех и популарност филма крунисани су престижном наградом Златни лав у кате­горији филмова за младе на 16. Венецијанском филмском фестивалу, чиме је постао први словенски филм који је понео међународну филмску награду.

Радња филма пратила је ста­новнике малог села идилич­не долине, смештене високо међу Алпима. Као прве комшије, насупрот један другоме, живели су добри дед Косо­брин и зли самотњак Беда­нц. Још један од ликова јесте Беданцова слушкиња Мојца, која се, незадовољна животом са страшним самотњаком, по­жали Кособрину, након чега он, упркос страху од Беданца и последица свог поступка, одлучује да је одведе са со­бом. Главни заплет дешава се када се у радњу укључи и главни јунак, добро познати, храбри дечак Кекец.

Након првог дела уследили су и наставци “Сретно, Ке­кец” из 1963, “Кекечеве сми­цалице” из 1968, али оригинални “Кекец” био је и остао један од најуспешнијих и на­јдражих дечјих филмова тог времена, који буди носталгију и жал за прошлим временима свим генерацијама које су уз њега одрастале.

Стрипове преводио Душко Радовић

За разлику од свог највећег конкурента – Политикиног забавника, који је свој садржај базирао на америчком новинском стрипу, “Борбин” недељник био је изван времена и другачији. Нашој читалачкој публици први пут представио је неке познате мајсторе француско-белгијског стрипа: Машероа, Жижеа, Мориса, Монзона, Пејоа, Функена, Коеља, Франкена и њихове легендарне јунаке Крцка, Пуковника Клифтона, Ацу и Мацу, Штрумпфове, Таличног Тома, Џерија Спринга, Белог Коњаника, Шапу и Гру-Груа и друге. Стрипове са француског језика је с много духа преводио Душко Радовић.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: