Изложба инспирисана причама чланова породица несталих лица

Изложба “Љубав пркоси времену”, инспирисана причама чланова породица несталих лица у сукобима на простору бивше Југославије, отворена је у простору Педагошког музеја, у организацији Црвеног крста Београд

Како се наводи у саопштењу, окупљенима се на отварању изложбе обратио председник Црвеног крста Београд Милан Мирковић, заменица градоначелника Београда Весна Видовић, шеф делегације Комитета Црвеног крста Јелена Стијачић, као и Славица Павловић у име свих породица, а лично је поделила успомену на своје најмилије нестале чланове породице.

-Јула месеца 2022. године Црвени крст Београд почео је са припремама за почетак реализације једног изузетно значајног задатка који је окупио представнике петнаест породица несталих лица из ратних сукоба на простору бивше Југославије деведесетих година, а који живе у нашем граду. Изложба својим уметничким аспектом о несталима говори кроз најлепше успомене њихових чланова породица и радова који су пред посетиоцима представљени на отварању, а које ће посетиоци моћи у простору Педагошког музеја погледати у наредне две недеље, наводи организатор.

Како су навели, ова јединствена поставка говори о деци, родитељима, супружницима, браћи, сестрама, бакама и декама који су нестали.

-Ишчекивање нестале особе не одвија се само унутар породице. Нестали су имали своје пријатеље, колеге, комшије, познанике који их такође ишчекују, и чекају на вести о њима. Све земље које је задесила трагична судбина ратних разарања и грађанских сукоба, међу којима је и Србија, део су иницијативе да се кроз уметнички израз, а на основу приче најближих чланова породица несталих, говори о успоменама и сећањима на срећне тренутке и живот из периода када је читава породица била на окупу, пише у саопштењу.

Председник Црвеног крста Београд Милан Мирковић каже да је реч о 15 прича.

-Данас је око нас 15 прича, 15 судбина које постају те тачке и те координате на којима можемо да славимо живот и сећање на оне које још увек тражимо, рекао је.

Славица Павловић поделила је своја искуства.

-Део моје животне приче осликан је на слици на којој је цвеће које је мој муж бацао из авиона када нам се родила прва ћерка. Пре тридесет и једне године, дан пре рођендана наше Наташе, рекао је да сигурно долази на њен рођендан. Нажалост, није дошао ни на тај, али ни на један више рођендан. нестао је са шесторицом колега и до данас не знамо ништа о њему, прича она.

Дуго јој је, каже, звук телефона будио наду да ће поново чути његов глас.

-Годинама касније да ћу чути да су га пронашли, да су сазнали где је да му на гроб можемо изаћи, наше две ћерке, сестра, унуци… И знам да се моја прича не разликује од прича свих породица несталих у последњем рату. Можда се прича разликује али туга је оно по чему се препознајемо и разумемо, навела је.

Али, они су, додаје, у срцима својих најмилијих.

-Данас вам овде представљамо наше најмилије, нестале у последњем рату, који су са нама увек. У нашем срцу и успоменама које на њих носимо. Волели бисмо да их и ви упознате. Они нису само нестали у рату, они су наши мужеви, деца, очеви, мајке, сестре, браћа. Немојмо дозволити да се заборави да су живели и да су волели и да су их волели, поручила је Павловић.